Претрага

Упит dcterms_subject_txt:површинске воде

660 items

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... храњења се поклапа са контурама површинског сливног подручја. Са дубином, температура угљокиселих вода у домену крушевачког басена расте у сагласности са температурним градијентом. Код плићих водоносних хоризоната услед мешања са површинским водама угљокиселе воде се расхлађују, а са дубином, како ...
    ... ња ових угљокиселих вода поклапају се са пружањем тектонских структура у којима су воде формиране. Површински токови углавном су у сагласности са пружањем тих структура, те се на тим деловима највеће прихрањивање одвија инфилтрацијом атмосферских вода преко површинских вода и плитких водоносних ...
    ... терцијарних седимената. У хидрауличкој је вези са површинским током. Ова веза се директно одражава на промену нивоа воде у бунару. Промене режима минерализације и садржаја угљендиоксида последица су мешања угљокиселих са површинским водама. Угљокиселе воде Велућа јављају се у ободу крушевачког басена ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... KORIŠĆENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je sličan onom u većini evropskih zemalja i iznosi oko 80%. Površinske vode se koriste u značajnoj meri u južnom delu Srbije, koji je siromašan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktično jedini izvor ...
    ... režimom reka. Dobra hidraulička veza sa površinskim vodama može uticati na kvalitet aluvijalnih voda. Najveće aluvijalne izdani čije se vode eksploatišu nalaze se duž velikih reka, kao što su Dunav, Sava (slike 3 i 4) i donji delovi sliva Drine i Velike Morave. Iako postoje mogućnosti za primenu, veštačko ...
    ... Broj stanovnika Količina vode (l/s) Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % Kragujevac 180796 191.5 300 616.5 650 24 74 Leskovac 161086   320 400 - - 100 ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u ve oj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi pozemnih voda (67 m3/s), bez u estvovanja podzemnih voda dobijenih primenom vešta kog ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvažniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovo enju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zaštitu izvorišta podzemnih voda, održavanje i unapre enje ih izvorišta, kao i razvoj novih (Dimki et al. 2011). Zakon ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvazniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zastitu. izvori8ta podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimki¢ et al. 2011). Zakon ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). NajvaZniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na za&stitu izvorista podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimkié et al. 2011). Zakon ...
    ... Razvoj izvoriSta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje¢em periodu mora biti uskladeno sa odrzivim koriSéenjem podzemnih voda kao strateSkog prirodnog resursa. Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...
    ... oko 75%. PovrSinske vode se koriste u znacajnoj meri u juznom delu Srbije, koji je siromaSan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktiéno jedini izvor vodosnabdevanja za centralnu Srbiju i Vojvodinu. Na osnovu Vodoprivredne osnove Srbije, ukupno se zahvata oko 23 m*/s podzemnih voda (Tabela 1). Tabela ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... ugljenika u uzorcima podzemnih voda Metodom tricijuma izvršena je procena starosti mlađih voda. Vrednosti tricijuma u vodi opadaju sa dubinom cirkulacije vode (tabela 176), kao i sa povećanjem temperature vode. Tabela 176. Vrednosti tricijuma u površinskim i podzemnim vodama Kučajsko- beljaničkog masiva ...
    ... Doktorska disertacija 152 vodama dolazi rezultatom mešanja voda različitih vodonosnih horizonata i podzemnih voda sa infiltriranim atmosferskim ili površinskim vodama. Intenzitet dejstva vode sa mineralima zavisi od kiselo-baznih uslova, brzine kretanja vode, sastava i strukturnih osobenosti ...
    ... 1 UVOD Od ukupne vode na planeti, najveći deo pripada slanoj, okeanskoj vodi, dok samo 2.5% pripada malomineralizovanim (slatkim) vodama. Najveći deo (68.8%) ovih voda nalazi se u lednicima Arktika, Antarktika i Grenlanda, 1.1 % nalazi se u površinskim vodama jezera i rečnih tokova, dok ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... problema u snabdevanju vodom za piće, na istraživanom delu Vojvodine na raspolaganju su rezerve podzemnih voda koje su formirane u mlađim i starijim naslagama kvartara i vode u peskovitim pliocenskim naslagama, a sa druge strane i površinske vode reka Dunava i Tise. Podzemne vode danas su osnovni ...
    ... lokalna izvorišta, a deficitarne količine vode dopremaju iz regionalnih sistema. Osnovu regionalnih sistema za vodu visokog kvaliteta čine izvorišta podzemnih i površinskih voda pri čemu se primarno iskorišćavaju lokalna izvorišta podzemnih i površinskih voda, a deficitarne količine dopremaju se ...
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... vrši iskorišćavanjem podzemnih voda sa izvorišta „Vić bare“, formiranog u aluvijonu Save, u prigradskom naselju Zabrežje (42.000 stano- vnika ili 70%), a preostale, manje količine vode obe- zbeđuju se preradom površinskih voda (Sava) u postro- jenju za preradu vode u Bariču (slika 1). Slika 1 ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... Sаdržај bоrа u pоvršinskim i pоdzеmnim vоdаmа uglаvnоm je mаli. Pоvršinskе vоdе mоgu dа sаdržе znаčајnо pоvišеnе kоncеntrаciје bоrа u slučајu kоntаminаciје оtpаdnim vоdаmа, s оbzirоm dа bоr ulаzi u sаstаv mnоgih kоzmеtičkih srеdstаvа i prеpаrаtа zа dоmаćinstvо (WHO 2003). Моrskа vоdа sаdrži u prоsеku ...
    ... Reke i jezera 5‒25 14 Morska voda 0,01‒7 1 Zemljišna vlaga <1‒117 54 Podzemne vode 5‒85 17 Naftne vode (rasoli) 5‒60 / Termalni izvori i gejziri 100‒600 / Medijana koncentracija silicijum-dioksida u površinskim vodama iznosi 14 mg/l, dok je u podzemnim vodama analogna vrednost 17 mg/l (Langmuir ...
    ... 2003). Prirоdni sаdržај bоrа u pоdzеmnim i pоvršinskim vоdаmа је nајčеšćе mаli. Prоsеčnе vrеdnоsti u pоvršinskim vоdаmа, u еvrоpskim zеmlјаmа, u nајvеćеm brојu slučајеvа nе prеlаzе 0,6 mg/l B, vrеdnоsti u Јаpаnu su ispоd 0,01 mg/l B, dоk pоvršinskе vоdе u јužnој Аfrici uglаvnоm sаdržе mаnjе оd ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... od 3,6 do 3,8. Mreža daljinskog grejanja ima temperaturu vode u napojnom vodu 82°C. Temperatura povratne vode iz sistema daljinskog grejanja je oko 40°C. Minimalna temperatura otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadne vode je 4°C, a maksimalna 18°C. Da bi se balansiralo oscilovanje ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...
    ... 2C! — NaZe i -Mg* +2CLE 3. REMEDIJACIJA VODE PRIRODNIM ZEOLITIMA Izuzetno brz rast svetske populacije ı veoma dobro razvijene industrije odrazio se i u značajnom porastu i potrošnje sveže vode i proizvodnje otpadnih voda. Potražnja za slatkom vodom je već premašila ponudu, a trenutno je sve ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... RS“ br: 50/2012., Prilog 1. – Površinske vode, Tabela 1. – Granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim vodama, Tabela 3. – Granične vrednosti zagađujućih materija za dobar ekološki status odnosnu II klasu površinskih voda), analiza je ukazala da rudničke vode po nekim ispitivanim parametrima ...
    ... ekološkog statusa površinskih voda, odnosno II klasu površinskih voda, postoje relativno značajna odstupanja usled prisustva zagađujućih materija u rudničkim vodama. Pod posebnim ekološkim opterećenjem u tom pogledu su mali vodotoci koji često primaju količinu otpadne rudničke vode, koja je povremeno ...
    ... svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode). 379 Tabela 70. Parametri za ocenu ekološkog statusa površinskih voda Površinske vode koje imaju dobar ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... podzemnih voda koje reprezentuju hidrogeološke sisteme. Glavni razlog se nalazi u činjenici da postoji mogućnost vezivanja rudničkih voda za lokalne hidrogeološke sisteme, imajući u vidu da na njihov hemijski sastav mogu uticati podzemne vode, površinske i atmosferske vode, kao i otpadne vode iz tehnološkog ...
    ... uslovi kada su zastupljeni HS- i H2S0. Uran je u podzemnim vodama sa pozitivnim Eh vrednostima razmatran kao U6+, osim u izuzetno redukcionim vodama, gde je U4+ podrazumevani oblik urana u vodi, dok je Th je u svim uzorcima podzemnih voda unošen kao Th4+. Određivanje jonske sile. Analitičkim ...
    ... upućuje na obogaćenje podzemnih voda jonima Mg. Takođe, odsustvo Ca u podzemnoj vodi se može objasniti procesom dedolomitizacije ili jonskom izmenom. Slika 5.11. Jonski odnosi Ca i Mg u podzemnim vodama Osim rastvaranja karbonatnih stena, poreklo jona Ca i Mg u vodi može da se veže za procese ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... količine radioaktivnih efluenata u atmosferu, površinske, a zatim i podzemne vode. Ovde treba dodati i toplotno opterećenje Dunava uzrokovano ispuštanjem zagrejane vode koja se koristi za hlađenje reaktora i proizvodnju električne energije (rashladna voda). Pored toga, zbog tehnoloških procesa u okviru ...
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... veći broj različitih vrsta istraživanja koja se odnose na proučavanje uticaja rada NE, među kojima i na klimu, zagađenje tla, površinske vode, geo- lošku sredinu, podzemne vode, biljni i životinjski svet. Istraživanjima je obuhvaćeno područje u prečniku 10 km i 30 km od NE, pri čemu je uticaj na reku ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... izbijanja vode, različitih zagađivača (kanalizacionih i drugih otpadnih voda) (Stanković, 1998), itd. Autohtonim mikroorganizmima podzemne vode predstavljaju prirodno boravište, dok alohtoni mikroorganizmi u podzemne vode dospevaju iz drugih sredina, najčešće iz zemljišta i površinskih voda procesima ...
    ... mineralnih voda na osnovu vrednosti temperature i pH vrednosti (Dragišić & Živanović, 2014), pojava mineralnih voda u Obrenovačkoj Banji pripada toplim (subtermalnim) vodama, dok mineralne vode Velike Vrbnice, Lomnice, Slankamen Banje i Torde pripadaju hladnim vodama. Slabo kiselim mineralnim vodama pripada ...
    ... podzemnih voda ostaju potpuno izolovana od spoljašnjih faktora, čime se stvaraju pogodni uslovi za alopatrijsku evoluciju mikroorganizama. S druge strane, budući da podzemne i površinske vode često odlikuje hidrološka povezanost, u odgovarajućim uslovima ekosistemi površinskih i podzemnih voda mogu pr ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... mogućnost mešanja voda ovih vrela, sa vodama drugih karstnih vrela. Sadržaj mikrokomponenti ı makrokomponenti je u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac ...
    ... dužine kontakta vode sa stenskom masom. Za tačno definisanje srednjeg vremena zadržavanja voda, neophodno je izvršiti ciklus mesečnih uzorkovanja podzemnih voda u periodu od najmanje Jedne godine, kako bi se definisale varijacije sadržaja stabilnih izotopa !TO i ?H u podzemnim vodama i pratile njihove ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... директивом о водама се уводе појмови као што су „статус воде“ у односу на хемијске и биолошке показатеље и „водно тело“ површинских или подземних вода. На простору Србије издвајање водних тела површинских и подземних вода извршено је на основу Правилника о утврђивању водних тела површинских и подземних ...
    ... рудничких вода На локацијама напуштених рударских радова рудничке воде се најчешће формирају у оквиру следећих процеса:  дренирањем подземних вода и површинских вода у подземне рударске радове,  на рачун атмосферских падавина и површинских вода које се сливају у напуштене површинске копове ...
    ... Микроорганизми у рудничким водама .................................... 27 2.2.1.4. Процес неутрализације киселости ......................................... 29 2.2.1.5. Одлагање минерала из рудничких вода ................................... 32 2.3. Површинске и подземне воде у подручју напуштених ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... parametara predstavlja koli inu vode koja se infitrira u vodonosne slojeve (u prvi direktno, a u drugi pretakanjem iz prvog kroz slabije vodopropustan me usloj). Deo ove koli ine voda se zahvata eksploatacionim bunarima, a deo se prihvata drenažnim kanalima i površinskim tokovima. U varijantama sa ...
    ... podzemnih voda i smanjenja evapotranspiracije. U ovim uslovima dolazi do preraspodele dreniranja u površinske tokove. U drenažne kanale i reku Dunav dreniraju se manje koli ine podzemnih voda, ali usled pada nivoa podzemnih voda dolazi do hranjenja podzemnih voda na ra un infiltracije re nih voda Tise ...
    ... podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj strani se zahvataju dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na madarskoj strani za iste namene koriste vode pretezZno ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... mase (mu). Suvi uzorci se zatim potapaju u vodu na 24 h (S/ika 2.9). Nakon toga Jje pomoću hidrostatičke vage izmerena masa uzorka u vodi (mn) ı masa zasićenih površinski suvih uzoraka (m.). Slika 2.9 — Uzorci ispitivanih krečnjaka potopljeni u vodu. 19 Na osnovu dobijenih masa određuje se ...
    ... — specifična masa uzorka (g/cm*); pm — stvarna zapreminska masa vode (g/cm?); me — masa uzorka (g); mi- masa piknometra ispunjenog disperzijom (uzorak + destilovana voda) (g); m – masa piknometra ispunjenog destilovanom vodom (g). Prividna zapreminska masa (p») Je određena primenom metode na ...
    ... određivanje upijanja vode kamena (3.5) čija je vrednost izražena u procentima. A = %* 100 (3.5) Ab – upijanje vode kamena pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa vodom zasićenog uzorka (g); mua — masa suvog uzorka (8e). 2.4.2.4. Određivanje kapilarnog upijanja vode kamena Metoda za određivanje ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... (табела 65). Уобичајено за површинске воде проучаваног слива, на отоци Билећког језера, ријеци Сушици и акумулацији Горица, вода је засићена у односу на минералне фазе арагонита, калцита и доломита, а незасићена у односу на сулфатне минерале, халит и угљен-диоксид. Воду извора у Ластви карактерише ...
    ... живог свијета, посебно човјека. Хемизам подземних вода више је условљен литолошким саставом, дубином залијегања издани, брзином циркулације и мијешањем са површинским водама. Као резултат дјеловања ових фактора јавља се више типова површинских вода у сливу, са преовлађујућим Ca-HCO3. Од 1427 узорака ...
    ... члану 26. Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока, наведено је да првој класи одговарају „подземне и површинске воде које се у свом природном стању или послије дезинфекције могу користити за пиће или у прехрамбеној индустрији, као и површинске воде за раст и развој племенитих врста ...

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi