Претрага

Упит dcterms_subject_txt:крупни мекушци

29 items

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... istočnim padinama planine Babe najbolje su razvijeni donjotrijaski laporovito-peskoviti ı glinoviti, pločasti, ređe kvrgavi krečnjaci sa faunom mekušaca. Najniži delovi su izgrađeni od terigenih sedimenata iz kojih se razvijaju krečnjaci. Donji i srednji trijas (Tı») dolomiti ı dolomitični krečnjaci ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... smeni sa bujičnim i aluvijalnim nanosima. Sedimenti ove jedinice su predstavljeni glinama, peskovima i šljunkom sa brojnim ostacima slatkovodnih mekušaca Plio-pleistocen Ovi sedimenti imaju najveće razviće u pirotskoj kotlini. Diskordantne su preko starijih tvorevina, uključujući verovatno i ...
    ... konodontama. Sedimenti donjeg dela ladinskog kata predstavljeni su finozrnim dolomitima i dolomitičnim krečnjacima sa brojnim faraminiferama krupnijih oblika, a gornjeg kata crnim oolitičnim krečnjacima, biosparitima i dolomitima. Ograničenog su rasprostranjenja u severozapadnom delu Stare planine ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... II je izgrađen od smeđe-žutih glina sa sitnom drobinom. Smeđa glina sa krupnom drobinom i odlomcima stena čini sloj III. Četvrti sloj (IV) gradi svetlo smeđa glina sa finom drobinom i sitnim šljunkom, a V tamno smeđa glina sa krupnom drobinom i odlomcima stena (sl. 25b). Sem prvog sloja, ostali su g ...
    ... slojevi b): 1. sive gline sa komadima stena (holocen), 2. smeđe-žute gline sa finom drobinom, 3. smeđa glina sa krupnom drobinom, 4. smeđa glina sa finom drobinom, 5. tamno smeđa glina sa krupnom drobinom (iz Bogićević et al. 2017, modifikovano). Fauna sitnih kičmenjaka prikupljena je iz pleistocenskih ...
    ... 32). Ova serija predstavlja crvenkasti proluvijalno-deluvijalni sediment koji pokriva padine Fruške gore. Prema sastavu faune (kopneni i slatkovodni mekušci) i stratigrafskim odnosima sa neogenim sedimentima u podini i lesnim naslagama u povlati, starost sremske serije je procenjena na donji i srednji ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Научноистраживачки рад је из об- ласти квартарних ситних сисара; био- стратиграфских, стратиграфских и палеогеографских проблема у квар- тару; квартарних мекушаца и њихов стратиграфски значај. Члан је Српског геолошког дру- штва. Добитник је Награде “Јован Жујо- вић” за 2012. годину, као и Захвалнице за ...
    ... научноистраживачког рада и интересовања су квартарние насла- ге; Биостратиграфски, стратиграфски и палеогеографски проблеми у квар- тару; кварттарни мекушци и њихов стратиграфски значај. Члан Српског геолошког друштва. Добитник је награде из фонда “Милош и Никола Павловић” за 1991. годину и награде ...
    ... hy and dating. Documenta Praehistorica, 35, str. 261–287. ДИМИТРИЈЕВИЋ В., ТРИПКОВИЋ Б., 2010: Перле од денталијума - љуштура фосилних морских мекушаца на налазишту Винча-Бело брдо. Старинар, књ. 60, стр. 7–18. DIMITRIJEVIĆ V., VUKOVIĆ S., 2012: Was the dog locally domesticated in the Danube Gorges ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... doktorska disertacija 58 dominiraju invertebrati nad krečnjačkim algama. Tipični fosili su brahiopodi, bodljokošci, krinoidi, krupne bentoske foraminifere, mekušci, školjke, crvene alge i dr. U ovim karbonatima više nema agreriranih zrna niti ooida a nedostaju SH stromatoliti. Karbonatni mulj ...
    ... bioklaste i odlomke rudista, cijele, krupne i sitne foraminifere, po kojima je ovaj formacioni tip i dobio ime, zatim česte pelete, intraklaste i rijetko onkoide. Zavisno od dominacije navedenih alohema, vršena je i odredba vrste krečnjaka. Usamljeni, a krupni rudisti u pojedinim tipovima karbonata ...
    ... šupljinama od kalupa i krupnim foraminiferama: Miliolidae gen. ind., Cuneolina sp., Rotorbinella scarsellai Torre, Pseudocyclammina sp., i ređe alge Thaumatoporella parvovesiculifera (Raineri). Preko ovog paketa, u intervalu od 48,0 do 52,25 m slijede krečnjaci sa brojnim krupnim i sitnim fragmentima ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... učestalost krupnih frakcija je veća. Najveći sadržaj krupne frakcije (>10 µm) izmeren je na lokaciji K-6 (neposredno pored otvorenog kopa u Baroševcu) predstavlja dominantnu klasu za mesec juli. U tom periodu skidana je jalovina sa površine kopa neposredno pored tačke, tako da je učešće krupnijih čestica ...
    ... termoelektrane (K-1), zastupljenost krupnih frakcija dominira u oktobru i aprilu. Na lokaciji neposredno pored otvorenog kopa i uticaja termoelektrane (K-4), zastupljenost frakcije >10 µm dominira u martu i aprilu. Na ostalim lokacijama prisutnost najkrupnije frakcije zavisi od položaja tačke. ...
    ... Severozapadni pravac vetra nanosi najkrupnije čestice ka lokalitetu K-5 kao lokalitetu sa najmanjim sadržajem, a da je relativno blizu termoelektrane. Za ovaj lokalitet je interesantno da blizina otvorenog kopa (polje – D) ne utiče na povećanje sadržaja najkrupnijih čestica. Nasuprot nje, lokalitet ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... učestalost krupnih frakcija je veća. Najveći sadržaj krupne frakcije (>10 µm) izmeren je na lokaciji K-6 (neposredno pored otvorenog kopa u Baroševcu) predstavlja dominantnu klasu za mesec juli. U tom periodu skidana je jalovina sa površine kopa neposredno pored tačke, tako da je učešće krupnijih čestica ...
    ... termoelektrane (K-1), zastupljenost krupnih frakcija dominira u oktobru i aprilu. Na lokaciji neposredno pored otvorenog kopa i uticaja termoelektrane (K-4), zastupljenost frakcije >10 µm dominira u martu i aprilu. Na ostalim lokacijama prisutnost najkrupnije frakcije zavisi od položaja tačke. ...
    ... Severozapadni pravac vetra nanosi najkrupnije čestice ka lokalitetu K-5 kao lokalitetu sa najmanjim sadržajem, a da je relativno blizu termoelektrane. Za ovaj lokalitet je interesantno da blizina otvorenog kopa (polje – D) ne utiče na povećanje sadržaja najkrupnijih čestica. Nasuprot nje, lokalitet ...