Претрага
167 items
-
Zakonska procedura kod realizacije projekta rekultivacije „Garajevac-zapad“ kod Novog Bečeja
Popov Katica, Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Teodorović Zoran (2010)Popov Katica, Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Teodorović Zoran. "Zakonska procedura kod realizacije projekta rekultivacije „Garajevac-zapad“ kod Novog Bečeja" in Mineralno sirovinski kompleks Srbije danas: izazovi i raskršća - no. -, -:Akademija inženjerskih nauka Srbije, Univerziteta u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2010): 441-452. https://doi.org/-
-
Fuzzy management in coal cleaning
Miljanović Igor, Benović Tomo, Maksimović Svetomir, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena (2010)Miljanović Igor, Benović Tomo, Maksimović Svetomir, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena. "Fuzzy management in coal cleaning" in Proceedings of the 3rd International Symposium Energy Mining - Energy Mining, New Technologies, Sustainable Development, ER 2010, 8-11.09.2010. - no. -, Banja Junaković, Srbija:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2010): 282-287. https://doi.org/-
-
Izbor optimalnog načina otvaranja površinskog kopa podinska ugljena serija, rudnik Suvodol – Makedonija
Petrovski Aleksandar, Miljanović Igor, Josipović Pejović Milena, Milutinović Aleksandar, Boševski Stefko (2010)Petrovski Aleksandar, Miljanović Igor, Josipović Pejović Milena, Milutinović Aleksandar, Boševski Stefko. "Izbor optimalnog načina otvaranja površinskog kopa podinska ugljena serija, rudnik Suvodol – Makedonija" in Zbornik radova XXXVII Simpozijuma o operacionim istraživanjima Symopis, 21-24.09.2010. - no. -, Tara, Srbija:Ministarstvo odbrane Republike Srbije (2010): 647-650. https://doi.org/-
-
Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode
Božidar Rudnjanin (2024)Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...... nagiba površine terena. Saobraćajnica do ulaza u tunel prati Novoselski potok, koji se duboko usekao u teren. U početnom delu obalne strane su nešto blažeg nagiba 10-20"%, da bi se sa usponom nagib povećavao na 30-40".Novoselski potok je ispresecan brojnim bočnim jarugama sa stalnim ı povremenim tokovima ...
... masiv sa najvišom kotom od 468m.n.v., prolazi Iriški Venac i izlazi sa druge strane prevoja, na kraju nacionalnog parka. Teren na ovom delu Je blažeg nagiba, oko 5–15", a u zoni izlaznog portala se oštrije spušta ka Iriškom potoku pod nagibom oko 30". Ulazni portal tunela nalazi se na koti 231m ...
... nivelete tunela iznosi oko 215m.n.v. Ravničarsko-brežuljkasti deo terena obuhvata severne delove Fruške gore, sve do Rume. Teren posle tunela Je blažeg nagiba 5–20", lokalno u zoni potoka, Jaruga i vododerina i do 40%. Česte su nestabilnosti, u nožičnim delovima padine, sada u vidu srednjih i većih ...Božidar Rudnjanin. Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode, 2024
-
Stepen metamorfizma metaklastita rudnika
Vanja Ćuk (2024)Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...Vanja Ćuk. Stepen metamorfizma metaklastita rudnika, 2024
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... (opistogira). Zadnji deo ljušture zahvata oko 23 % ukupne dužine ljušture. Prednja ivica je zaobljena i duža, postepeno prelazi u blago zaobljenu ventralnu ivicu. Zadnja ivica blago ispupčena, skoro ravna i kraća. Lunula je duga i uska. Ligament slabo razvijen, ligamentna jama trouglastog oblika. Brava ...
... unapred. Oba kapka imaju 18 do 19 visokih i širokih, blago zaobljenih radijalnih rebara, razdvojenih uskim međurebarnim prostorima. Rebra počinju od vrha i postepeno se šire ka ventralnoj ivici. Jako široka rebra i jako uski međurebarni prostori blago povijaju prema prednjem kraju. Naraštajne linije ...
... zaobljena do uglasta posmatrano s gornjeg aspekta. Ventralna ivica ispupčena, zadnja skraćena i zaobljena, dorzalna blago ugnuta. Maksimalna visina je u predelu vrha. Ima 15 blago povijenih radijalnih rebara. Od vrha ka ventralnoj ivici spušta se oko 20 koncentričnih rebara približno iste širine ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije
Dragana D. Petrović (2015-12-29)Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...... zapadna granica ofiolita ima blaži pad i pada suprotno u odnosu na severeniji deo (profil GG’). Granica IVZ na zapadu ima pad od oko 25° u plićim delovima, do oko 45° na dubinama većim od 1 km. Zapadna granica IVZ ima pad prema istoku. Granica ofiolita IVZ sa SMM je blagog pada od oko 50° i ima nagib ...
... zavoda, koja mi je pružila ogromnu pomoć oko celokupnog laboratorijskog rada, pripremanja uzoraka i merenja. Zahvalnost dugujem i prof. dr Blaži Boevu iz Štipa koji mi je omogućio terenski rad u Makedoniji, obezbedivši smeštaj za ceo tim. Posebnu zahvalnost dugujem prof. dr Triviću koji ...
... plićim delovima kontakt između Istočne vardarske zone i Srpsko-makedonske mase dosta oštar i strm, dok sa povećanjem dubine ovaj kontakt pokazuje blaži pad. Dobijeni rezultati ovog istraživanja ukazuju na to da nisu svi ofioliti ovog dela Evrope smešteni načinom karakterističnim za Tetijski tip ...Dragana D. Petrović. "Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-12-29)
-
Potential traps and risks in slope stability calculations at open pit mines
Vujić Slobodan, Čebašek Vladimir, Gajić Grozdana, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar (2011)Vujić Slobodan, Čebašek Vladimir, Gajić Grozdana, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar. "Potential traps and risks in slope stability calculations at open pit mines" in 4th Balkan Mining Congress BALKANMINE 2011, Ljubljana (2011): 527-530
-
Ocena rizika usled pokretanja peskova u proslojcima glinovitih naslaga na stabilnost kosina kod površinskih iskopa
Gajić Grozdana, Đeković Vojislav, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Damnjanović Vesna, Živanović Nikola (2012)Gajić Grozdana, Đeković Vojislav, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Damnjanović Vesna, Živanović Nikola. "Ocena rizika usled pokretanja peskova u proslojcima glinovitih naslaga na stabilnost kosina kod površinskih iskopa" in 39. Simpozijum o operacionim istraživanjima SYMOPIS, Tara, Srbija: (2012): 539-542
-
О сопротивлении угля при резании в условиях подводной добычи
Gojković Nebojša, Čebašek Vladimir, Слободан Вуйич, Miljanović Igor, Александар Петровски, Milutinović Aleksandar (2011)Gojković Nebojša, Čebašek Vladimir, Слободан Вуйич, Miljanović Igor, Александар Петровски, Milutinović Aleksandar. "О сопротивлении угля при резании в условиях подводной добычи" in Всероссийская научная конференция „Геодинамика и напряженное состояние недр земли“, посвящена 80-летию академика М. В. Курлени, 3-6.10.2011 - no. -, Новосибирск, Россия:Институт горного дела Новосибирского научного центра Сибирского отделения Российской академии наук, Новосибирск (2011): 191-195. https://doi.org/-
-
Determining indirect dependency of production segments within thermal power plant „Open pit mines Kostolac“ by multisectoral models
Maksimović Svetomir, Miljanović Igor, Živojinović Miljanović Ivana, Josipović Pejović Milena, Petrovski Aleksandar (2013)Maksimović Svetomir, Miljanović Igor, Živojinović Miljanović Ivana, Josipović Pejović Milena, Petrovski Aleksandar. "Determining indirect dependency of production segments within thermal power plant „Open pit mines Kostolac“ by multisectoral models" in Proceedings of the 5th Balkan Mining Congress BALKANMINE 2011, 18-20.10.2013 - no. -, Ohrid, FYR Macedonia:ELEM, University Goce Delcev, Stip (2013): 68-73. https://doi.org/-
-
Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem
Mirko Kurdulić (2024)Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina... između etaža, izrađuju se spiralni servisni uskopi sa blagim nagibom od 8-10?*. Ovi uskopi služe i za prolaz radnika i za ventilaciju. Spajanje spiralnog uskopa sa pojedinim etažama vrši se pomoću jednog kraka u obliku blage krivine i blagog uspona koji se povezuje sa etažnim hodnikom. (3) Kod ...
... biti obimni, metoda se pokazuje kao ekonomski isplativa ı efikasna u optimizaciji iskorišćenja resursa. Metode podetažnog otkopavanja ležišta sa blažim padom(1) Prednosti podetažnih metoda otkopavanja: Visoka produktivnost koja se ogleda u velikim učincima tokom bušenja i otkopavanja Srazmerno ...
... ljudstvo, kao i ostale slične prostorije koje su namenjene isključivo otkopavanju ležišta ili pojedinih rudnih tela. (1) U slučaju horizontalnih i blago nagnutih ležišta većih razmera, sistemom hodnika i prečnika u rudi ili jalovini, ležište se deli na pojedine delove koji se nazivaju blokovima, ...Mirko Kurdulić. Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem, 2024
-
Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija
Dragana D. Đurić (2019)U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...... i dužinom prelazi ivicu kondilusa. Zigosfena je spreda blago konveksna a odozgo talasasta. Prezigapofizni nastavci kratki, spljošteni i zaobljenog vrha. Paradiapofize nisu jasno razdvojene, parapofizni deo je robustan, zaobljen i usmeren blago antero–ventralno (Szyndlar 1984; Venczel 2000c). Bazi ...
... processus pterygoideus (u ovom slučaju slomljen). Zubni niz se često posteriorno pruža duže u odnosu na laminu horizontalis. Margo orbitalis je blago ovalna i na prednjem kraju se produžava u processus palatinus (Roček 1994). Ilijum ima sličnu građu kao i kod Discoglossus–a. Dobro su razvijeni pars ...
... masivne građe (sl. 43). Akromialni nastavak je snažnije razvijen u odnosu na glenoidalni i delimično ga pokriva (Manourova 1976). Ventralna strana je blago konkavna, a greben sa ventralne (crista longitudinalis) strane je veoma slabo razvijen. Suženje u vidu vrata nije izraženo(Blain et al. 2016). Fragment ...Dragana D. Đurić. Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman
Andrija Popović (2024)Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.... 20-30%. Izlazni deo tunela T1 lociran je na severo-zapadnoj padini brda "Tošićev rid", sa relativno blagim nagibom terena 15”. Izlazni portal izlazi relativno povoljno u odnosu na padinu, pod blagim uglom. Na centralnom delu projektovani tunel TI prolazi relativno duboko ispod površine terena, sa ...
... sive do rumenkaste boje, tektonski ispucali, prslinsko-pukotinski izdeljeni, Dominantni sistem diskontinuiteta predstavljaju međuslojne pukotine, blage do subhorizontalne orijentacije, talasaste, stisnute, zidovi najčešće sa mineralizacijama i prevlakama usled cirkulacije podzemnih voda. Često se ...
... podzemne vode (PPV) je u rasponu 0,5-5,0 m od površine terena. Ocedljivost ovih terena je veoma zavisna od položaja u reljefu, ali je, obzirom na blag nagib i relativno male visinske razlike, uglavnom slabija u odnosu na vrednosti koeficijenata filtracije. Ovi kolektori se nalaze u hidrauličkoj ...Andrija Popović. Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman, 2024
-
Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina
Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...Dragoslav Rakić, Nikola Božović. "Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina" in Peti Srpski kongres o putevima, Beograd, 30-31.05.2024., Beograd : Srpsko društvo za puteve "Via Vita" (2024)
-
Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције
Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије... 2018. години износила је 939 Мтен (милиона тона еквивалентне нафте), што је свега 0,1% мање, него током 2017. године. Финална потрошња бележила је благи раст до 1994. године, после чега је расла нешто бржим темпом до 2006. године, када достиже историјски максимум (991 Мтен). Након тога, потрошња п ...
... оквиру одређене године. Табела 2 приказује тренд увозне зависности ЕУ од 2010. до 2018. године. Као што се може видети, приметан је константан и благи раст увоза на нивоу ЕУ. Табела 2. Увозна зависност ЕУ [21] 2010 2015 2016 2017 2018 55,7% 56,0% 56,1% 57,5% 58,2% Када је тренд коришћења обновљивих ...
... ЕУ. Међутим, краткорочно гледано, ЕУ се евидентно не може ослободити увозне зависности у деценијама које следе. Штавише, увозна зависност бележи благи раст. Узрок лежи у чињеници да су 48 домаће резерве фосилних горива недовољне да задовоље домаће потребе и у опадању су, а обновљиви извори ...Бобан Павловић, Дејан Ивезић. "Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције" in Безбедносни форум, Евроазијски безбедносни форум, Београд (2021)
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... znatno jače ubrane od Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 13 sedimentnih stena senonske starosti, koje su ubrane u blage bore ili su rasednute. Gerzina (2002) izdvaja dva strukturna sprata na području između Strganika i Divčibara. U okviru njih razlikuje četiri strukturno ...
... Slika 6.11. Konglomerati bazalne jedinice kod Paleţnice (korito reke Marice). Slika 6.12. Uslojeni i blago povijeni krečnjački konglomerati bazalne jedinice kod Paleţnice. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 51 ...
... dobra uslojenost koja je često poremećena tektonskim i mehaničkim deformacijama. Deformacije su različitog intenziteta i manifestuju se kidanjem i blagim povijanjem slojeva. Hemijskom kompakcijom nastali su retki stiloliti kao sekundarni teksturni oblici u ovim stenama (Slika 6.14). Slika 6 ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Formiranje fuzzy verbalnog modela procesa pripreme mineralnih sirovina
Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar, Benović Tomo, Maksimović Svetomir, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena (2010)Miljanović Igor, Petrovski Aleksandar, Benović Tomo, Maksimović Svetomir, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena. "Formiranje fuzzy verbalnog modela procesa pripreme mineralnih sirovina" in Zbornik radova XXXVII Simpozijuma o operacionim istraživanjima Symopis, 21-24.09.2010. - no. -, Tara, Srbija:Ministarstvo odbrane Republike Srbije (2010): 643-646. https://doi.org/-
-
Fuzzy model of a multigrade structure for support of decision-making and management in mineral processing
Vujić Slobodan, Miljanović Igor, Benović Tomo, Milutinović Aleksandar, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena (2011)Vujić Slobodan, Miljanović Igor, Benović Tomo, Milutinović Aleksandar, Petrovski Aleksandar, Josipović Pejović Milena. "Fuzzy model of a multigrade structure for support of decision-making and management in mineral processing" in Proceedings of the 35th APCOM Symposium, Wollongong, Australia - no. -, Wollongong, Australia:University of Wollongong, Australia (2011): 485-490. https://doi.org/-