Претрага
30 items
-
Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)
Невенка Новаковић (2024)Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрадаНевенка Новаковић. Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава), Београд : [Н. Новаковић], 2024
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... h izvora u Čedovu se procenjuje na oko 22 l/s Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 124 (Protić, 1995). Analizama izvadenim od strane Geoinstituta Srbije u periodu 2010 i 2011. god. kao najizdašniji izdvajaju se izvori „Banjica“ „Banja“ i „Aksov ...
... rezervata prirode” Uvac“ (2010): Republika Srbija, Republička agencija za prostorno planiranje Ministarstvo turizma. trgovine i usluga. Beograd:55 Protić, D. (1995): Mineralne i termalne vode Srbije. Geoinstitut. Posebno izdanje. Beograd. knjiga 17: 48. Puzović, S. (1998): Ramsarska područja u Srbiji ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... između regionalnih razloma i magmatske aktivnosti Vukašinović, 1970, 1972, 1973, 1974, 2005; mineraloško-petrološki sastav i genezu Milojević i Protić, 1927, Jovanović, 1936, 1938a,b, Luković, 1936, 1953/54, 1955a,b, 1958, Pavlović i Ilić, 1937, Anđelković, 1952, 1953, Vuković, 1962, Mihailović ...
... Plate and the Adriatic Sea. In: IGCP Project No. 276. Annales geologiques des Pays Helleniques, vol. 37, p. 429–477, Athens. Karamata S., Olujić J., Protić Lj., Milovanović D., Vujnović L., Popević A., Memović E., Radovanović Z., Resimić-Šarić K., 2000a: The western belt of the Vardar Zone - the remnant ...
... Šumadiji.- 7. kongres geologa SFRJ, Zagreb 28.09-04.10.1970, Predavanja, 2. knjiga – mineralogija i petrografija, str. 207-221, Zagreb. Milojević S. i Protić M., 1927: Geološki sastav Kosmaja.- Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 9, sv. 1, str. 56-62. Milovanović B., 1950: Geološko-tektonska skica ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... između regionalnih razloma i magmatske aktivnosti Vukašinović, 1970, 1972, 1973, 1974, 2005; mineraloško-petrološki sastav i genezu Milojević i Protić, 1927, Jovanović, 1936, 1938a,b, Luković, 1936, 1953/54, 1955a,b, 1958, Pavlović i Ilić, 1937, Anđelković, 1952, 1953, Vuković, 1962, Mihailović ...
... Plate and the Adriatic Sea. In: IGCP Project No. 276. Annales geologiques des Pays Helleniques, vol. 37, p. 429–477, Athens. Karamata S., Olujić J., Protić Lj., Milovanović D., Vujnović L., Popević A., Memović E., Radovanović Z., Resimić-Šarić K., 2000a: The western belt of the Vardar Zone - the remnant ...
... Šumadiji.- 7. kongres geologa SFRJ, Zagreb 28.09-04.10.1970, Predavanja, 2. knjiga – mineralogija i petrografija, str. 207-221, Zagreb. Milojević S. i Protić M., 1927: Geološki sastav Kosmaja.- Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 9, sv. 1, str. 56-62. Milovanović B., 1950: Geološko-tektonska skica ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... 2003): Hidrologija-I deo, Inst. „Jaroslav Černi“, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu i Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd 69. Protić D. (1995) : Mineralne i termalne vode Srbije, „Geoinstitut“, posebna izdanja, knj. 17, Beograd 70. Pušić, M. (1994): Hidraulika podzemnih voda, S ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... Pelagon kao horst–antiklinorijum sa dominacijom brahiformnih periklinalnih struktura izgraĎenih od visoko metamorfnih prekambrijskih stena. M. Protić (1963) godine u jugozapadnom delu Selečke planine izdvaja škriljce niţeg kristaliniteta (filitične škriljce iz facije zelenih škriljaca) i škriljce ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... Kneţević-Đorđević V. & Krstić B. (Eds.) Terranes of Serbia. Faculty of Mining and Geology, University of Belgrade, 25-40. Karamata S., Olujić J., Protić Lj., Milovanović D., Vujnović L., Popević A., Memović E., Radovanović Z. & Resimić-Šarić K. 2000: The western belt of the Vardar Zone – the remnant ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... Acteonella gigantea, Joufia reticulata, Sabinia sp., rekvieniede, Pseudopolyconites dechaseauxi, Pseudopolyconites orientalis, orbitoidi i dr. Protić i dr. (1940) iznose konstataciju “da je na dva mjesta u karstnoj kredi primijećena jedna zasebna facija tankopločastih, zvonkih laporaca sa in ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... Јован Цвијић, Светолик Радовановић, Сава Урошевић, Владимир Петковић, Владимир Ласкарев, Јован Томић, Бранко Димитријевић, Милан Луковић, Милоје Протић, Коста Петко- вић, Бранислав Миловановић и Стојан Павловић. После Другог светског рата на двема групама Природно-математичког фа- култета формирају ...
... средство замене маса у посебним условима откопавања Рударство А. Глушчевић; П. Милановић; Љ. Вукајловић; З. Петковић; Ж. Милићевић 38. Протић Дамјан 09.12.1993. Геохемијски модели лежишта термалних вода у палеовулканским калдерама на територији Србије Геологија А. Дангић; З ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016