Претрага

Упит dcterms_subject_txt:површински коп угља,вишеатрибутна анализа

1004 items

  • Uticaji eksploatacije i deponovanja uglja na životnu sredinu

    Lilić Nikola, Cvjetić Aleksandar (2011)

  • Tektonika kao ograničavajući faktor uvođenja metoda širokočelnog otkopavanja ležišta uglja

    Gagić Dušan, Gluščević Branko (2012)

  • Upravljanje rizicima u rudarstvu – površinska eksploatacija uglja

    Vujić Slobodan, Kirin Snežana, Miljanović Igor, Josipović Pejović Milena (2012)

  • Elektroenergetski razvoj Republike Srbije: projekcija korišćenja potencijala uglja

    Petar Pavlović, Miloš Stefanović, Predrag Jovančić (2017)

  • Uslovi ovodnjensoti „Centralnog polja“ ležišta uglja „Štavalj“ kod Sjenice (jugozapadna Srbija)

    Miladinović Branko, Ristić-Vakanjac Vesna, Bukumirović Dragomir, Vakanjac Boris (2014)

  • Геолошке карактеристике и 3d модел лежишта угља Соко (Сокобањски басен)

    Марсенић Драгослав, Животић Драгана, Јоковић Драган (2010)

  • Mogućnosti maksimalnog iskorišćenja mineralno-sirovinskog potencijala ležišta uglja Veliki crljeni, kolubarski ugljonosni basen

    Draško Zoran, Vučković Bogoljub, Radovanović Biljana, Trobozić Dragan (2010)

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Kompleksno iskorišćenje mineralno-sirovinskog potencijala leđišta uglja Veliki Crljeni, kolubarski ugljonosni basen (mogući scenario)

    Vučković Bogoljub, Nešić Duško, Bogdanović Vesna, Draško Zoran, Klemčić Goran (2010)

  • Razvoj fazi modela procesa čišćenja uglja u autogenoj suspenziji

    Benović Tomo, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Gajić Grozdana (2011)

  • Pregled povreda u rudnicima Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja, u periodu 2011-2015.

    Milisavljević Vladimir, Milinković D., Cvjetić Aleksandar (2017)

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... fosilnih goriva dovelo do klimatskih promena i napravila kvantifikaciju koja je pokazala da je emisija ugljenika iz njihovih proizvoda (nafta, gas i ugalj) činila 4% ukupne emisije tokom 1984 godine. Kao odgovor na narastajući pritisak javnosti, na- ftne kompanije Exxon, BP i Shell su 1989. godine ...
    ... zauzele su stav da akcija globalnog zagrevanja može ugroziti njihov ekonomski interes obzirom da poslovanje počiva na proizvodnji nafte, gasa i uglja koji su glavni emiteri gasova staklene ba- šte. Deset godina kasnije pozicija mnogih naftnih ko- mpanija se u potpunosti promenila. Svaka naftna ...
    ... zoika do danas (gore) [1, 2]. Globalna tem- peratura na površini Zemlje u odnosu na po- datke Goddard instituta za svemirske studije o globalnim analizama temperature (GISTE- MP) (dole) [3] Pored toga stručnjacima su dobro poznati Milan- kovićevi astronomski ciklusi po kojima ekscentricitet, promena ...

  • Mogućnost provetravanja pod uticajem prirodne konvekcije na dubokim kopovima metala

    Milinko Radosavljević (2001)
    Provetravanje, prirodna konvekcija, kopovi metala

  • Organske facije ležišta uglja Kovin - Organic facies of the Kovin deposit (Serbia)

    Milivojević Jelena, Životić Dragana, Lazarević Zorica (2014)

  • Praktikum iz miniranja na površinskim kopovima

    Lazar Kričak, Milanka Negovanović (2020)
    Miniranje, bušenje, parametri miniranja, dnevnik miniranja

  • Mineralogija, hemija i distribucija odabranih mikroelemenata u uglju i glincima Ibarskog basena (Južna Srbija)

    Željana Novković, Nenad Nikolić, Nevena Andrić-Tomašević, Violeta Gajić, Suárez M, Romero García E, Vladimir Simić, Dragana Životić (2023)

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... nasipima i ispod nasipa duž reka, štiteći branjeno područje od provirnih voda u vreme visokih vodostaja; •• nepropusne zavese oko Jama površinskih kopova štiteći kop od priliva podzemne vode; Materijal od koga se grade antifiltracione dijafragme u prvom redu mora biti vodonepropustijiv, a zatim ...
    ... da je Fo = 1.5 i Fe = 2.5. 57 7. Geostatički proračuni U okviru geostatičkih proračuna će biti izvedene dve analize: + analiza stabilnosti konzolne dijafragme; + analiza stabilnosti dijafragme sa ankerom — slobodno oslonjene dijafragme; Prilikom proračuna dijafragmi će biti usvojene sledeće ...
    ... do njenog horizontalnog pomeranja ili preturanja — odnosi se na analizu stabilnosti konzolne dijafragme kao i analizu stabilnosti dijafragme sa ankerom (slobodno oslonjenu dijafragmu); +• veličina sile u ankeru, u slučaju analize stabilnosti dijafragme sa ankerom — slobodno oslonjene dijafragme; ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... izdvojena su tri perioda za pomenute statističke analize. Teorijske osnove ovih analiza prikazane u Ristić Vakanjac i dr, 2023, Prohaska 2006, a ovde će biti dati samo finalni rezultati (vidi tabelu 8.2). Što se tiče autokorelacione analize, za ove potrebe izvršen je proračun koeficijenata ...
    ... padavine (kiše, sneg i drugi vidovi padavina); 59 • Dotlicajiz drugih slivova ( površinski ı podzemni); • Svi vidovi prihoda vlage iz zemljišta Rashodne komponente vodnog bilansa su: • Otlticaj sa sliva ( površinski i podzemni); • Svi vidovi isparavanja. Rezultirajuća komponenta vodnog bilansa ...
    ... promena vlage uslovljenim dejstvom hidrodinamičkih činilaca (površinski, podzemni ıi rečni oticaj). Ukoliko prihvatimo hidrološku površinu sliva kao merodavnu, koja Je dobijena korišćenjem topografskih karata ı nazovemo je i površinska ili topografska slivna površina, onda se ista može koristiti ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... “Uvac”, 2010). Slika 57. Površinski kop treseta kod Karajukića Bunara – Peštersko polje, koordinate: 7429228; 4772646, foto Lj. Grujičić - Tešić 8.1.6. Suva kraška dolina - Koštam polje - Delimeđa, Pešter - objekat br. 6 (objekat geomorfološkog geonasleđa - površinski kraški reljef) Kraška dolina ...
    ... ađevinski kamen predstavljaju krečnjaci i peskovi. Zapadno od Sjenice, na udaljenosti od 7 km prema Prijepolju, nalazi se ležište, aktivan površinski kop krečnjaka „Gradac”. Jedno od perspektivnijih ležišta krečnjaka, s obzirom na geografski položaj i kvalitet mineralne sirovine, predstavlja ...
    ... između dva svetska rata. Organizovana i sistematska istraživanja uglja dubinskim bušenjem u Štavlju započela su 1953. god. i traju do danas. Podaci o rezervama geoloških istraživanja nalaze se u izveštajima i elaboratima Rudnika uglja “Štavalj”. Golija je bila obuhvaćena regionalnim aeromagnetskim ...

  • Стратешко планирање функционалности подземних просторија моделом прогнозе деформација

    Лука Црногорац (2023)
    Релативно велике деформације подградне конструкције у подземним рудницима угља у Републици Србији представљају један од главних проблема за постизање планиране производње угља. Деформације подграде су директна последица статичких и динамичких оптерећења стенске масе и у многоме зависе и од времена трајања изложености подграде утицају подземног притиска. Код ниско механизованог радног процеса долази до повећаног излагања подземних просторија утицају подземног притиска услед дугог производног циклуса који је често пропраћен застојима у раду. Веома често подземне просторије се санирају и по ...
    подземне просторије, подграда, прогноза деформација, стратешко планирање