Претрага

Упит dcterms_subject_txt:губици воде

373 items

  • Планирање – функција менаџмента пројекта минералне индустрије

    Жељко Вучић (2024)
    Просторно планирање је комплексан мултидисциплинаран процес утврђивања оптималног распореда људи, добара и делатности на одређеној територији ради његове оптималне употребе. Циљ просторног планирања је распоредити и најбоље користити садржаје у простору што је неизводљиво без детаљних анализа потенцијалних, штетних агенаса на целокупно подручје и његово становнисштво. Утицај рударства на окружење вишеструко се повећао након увођења технологије површинске експлоатације минералних сировина, али и свеукупног лошег дејства на животну средину. Под појом животне средине подразумевамо природне и радом створене вредности у ...
    просторно планирање, урбанистички план, кречњак, заштита животне средине, економски аспекти

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације

  • Geostatički proračuni

    Gordana Hadži-Niković (2020)
    geostatika

  • Град Охрид и Извештај о одржаним међународним конференцијама “SDEWES” и “BALWOIS” на Охриду (Македонија)

    Драгољуб Бајић, Јелена Зарић, Весна Ристић Вакањац, Душан Поломчић, Марина Чокорило Илић (2014)
    Представљан је рад SDEWES и BALWOIS конференције које су одржане нa Охриду. Дат је увид у рад и развој ових конференција, као и утисака и искустава учесника, представника Департмана за хидрогеологију, Рударско-Геолошког факултета. Акценат је стављен на секцију која се бави одрживим развојем водних ресурса, уз прилог о самом Охриду због његовог геолошког и хидрогеолошког значаја и чињенице да је познати туристички центар, седиште бројних конгреса и конференција из области вода, управо због своје интересантне историје и природних ...
    Охридско језеро, водни ресурси, туризам

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Karakterizacija i klasifikacija karstnih hidrogeoloških sistema pomoću statističke analize i krive trajanja protoka: primeri iz dinarida

    Veljko Marinović (2024)
    Rad tretira problematiku karakterizacije i klasifikacije karstnih hidrogeoloških sistema na osnovu primene deskriptivne statističke analize i analize krive trajanja protoka karstnih podzemnih voda. Na osnovu ovih analiza, izvršena je osnovna karakterizacija i klasifikacija karstnih sistema i definisani su preliminarni zaključci o razvijenosti interne strukture i karstifikacije sistema. Takođe, izvršena je i komparativna analiza rezultata kategorizacije karstnih sistema na osnovu koeficijenta hidrodinamičke neravnomernosti (KHN), prema odnosu 10% i 90% verovatnoće pojave izdašnosti prema krivoj trajanja protoka i na osnovu ekstremnih ...
    karst, deskriptivna statistika, kriva trajanja, Srbija, Bosna i Hercegovina

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Uticaj klimatskih promena na vodne resurse: primer sliv reke Mlave

    Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Boris Vakanjac, Saša Bakrač, Radoje Banković, Veljko Marinović (2023)
    Na teritoriji Jugositočne Evrope, pa samim tim i u delu gde živimo (Republika Srbija i Republika Bosna i Hercegovina) za očekivati je da dođe do značajnijeg porasta temperature vazduha u značajnijoj meri, što će imati značajnijeg uticaja na padavine, njihovu unutargodišnju raspodelu, kao i pojavu sve više prisutnih ekstremnih vrednosti (izuzetno sušnih i kišnih godina). Sve ovo će uticati i na sam režim površinskih i podzemnih voda, resursa bez kojih život na ovoj planeti ne bi ni postojao. Da ...

  • Određivanje teorijskog termičkog potencijala napuštenih naftnih i gasnih bušotina

    Marija Ilić, Marija Živković, Dušan Danilović, Miroslav Crnogorac, Vesna Karović Maričić, Lola Tomić (2023)
    U Srbiji postoji oko 1.200 napuštenih naftnih i gasnih bušotina, koje imaju značajan potencijal za proizvodnju toplotne energije. Napuštene bušotine, u zavisnosti od lokacije gde se nalaze i termičkog potencija sa kojim raspolažu, se mogu koristiti za proizvodnju toplotne energije ili električne energije, ili za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije. Toplotna enegija koja je proizvedena iz napuštenih bušotina dobija se korišćenjem geotermalne energije, pa se i električna i /ili toplotna energija koja bi se dobila korišćenjem takvih toplotnih izvora bilansira ...
    napuštene bušotine, termički potencijal, nafta, gas

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...

  • The Many Faces of SrpKor

    Duško Vitas, Ranka Stanković, Cvetana Krstev (2024.)
    Акроним СрпКор означава фамилију електронских корпуса савременог српског језика чија је изградња почела крајем седамдесетих година прошлога века, а која је постала шире видљива заинтересованој истраживачкој заједници објављивањем његове прве верзије на вебу 2002. године. У овом дугом периоду, посебно пре појаве корисних текстуелних ресурса на вебу, развој корпуса се састојао у прикупљању и обради грађе као и у развоју метода обраде корпуса. Наиме, електронски корпус није само колекција текстова у дигиталном облику (како се то, на пример, наводи ...
    СрпКор, корпуси, српски, лематизација, Лексимирка