Претрага
990 items
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... kotline na jugu (Slika 14). Oko nje se uzdižu planine Javor (1512 m), Golija (1833 m), Ninaja (1362 m), Homar (1461 m), suhar (1362 m), Hum (1502 m), Žilindar (1616 m), Giljeva (1444 m), Ozren (1430 m), Jadovnik (1732 m) i Zlatar (1627 m). Pravac pružanja je JI-SZ i ima oblik pravougaonika čije se ...
... oblik latiničnog slova S u dužini od 33 kilometra. Istaknuti vrhovi ove oblasti su: Vranji krš 1399 m, Crni vrh 1796 m, Odvraćenica 1674 m, Bojevo brdo 1748 m, Vlasovo 1725 m, Crvena glava 1721 m (Slika 4). Najviši vrh Golije je Jankov kamen, 1833 mnv. Golija je 2001. god. Uredbom Vlade Republike ...
... pod Limske pa je ušće Uvca u Lima pomereno tridesetak kolometara uzvodno. Jezero je široko svega 500 m, dužone 11 km, dubine 30 m, zapremine vode 4 miliona m3. Visina brane je 40 m a dužina 150 m (Dragović, 2004). Na užem području Peštera ponire više potoka koji u prolećnom period formiraju mala ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014)Gordana M. Jovanović. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”
Borislav Ugrinov (2024)У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...... (1.445 m) z VIII (1.405 m). 22 Penup Bano.ba BojteHutma II BHcHHCKH HHTepBaJt Opy}ibbeh5a Je 242 m. HajBHmuta KoTa ca Opy}iPbePbeM Je Ha 1.650 m, a HajzHma Ha 1.408 m. PeBHp je Hcrpa)XHBaH OCHOBHHM XODH3OHTHMAa: IV (1.590 m), V (1.535 m) a VI (1.490 m), Kao H MebyxXopH30HTOM 1.650 m. 5.3 ...
... IV (1.590 m) u B (1.535 m) xopH3oHTy, Kao B ca MebyxopH3oHTuwMa 1.692 m u 1.645 m. EgxcnnoarTanuja y peBHpy Bape - 'PaBojba BojnteHuna, onBHja ce o 1982. ronaHHe. Penup Byuk0oBO BHcHHCKH HHTepBaJt Opy}iPbeh5a Je 159 m. HajpBHuta KoTa ca Opy}iPbePbeM Je Ha 1.476 m, a HajHMa Ha 1.317 m. PeBHp je ...
... IpHMapHo J|poO0Jbebbe py}ie. CepBHCHO OKHO je H3paljeHo ca IIOBpIHHHe, a H3 Psera cy pa3BHjeHa HaBH3HimrTa I (1713 m), II (1662 m), III (1621 m), IV (1585 m), V 11535 m) s VI (1490 m) XOpH3OHT4, KOJH Cy H3y3cCB VI xOpH3oHTa, HOTKOTHIHMa IIOBe3aHH H Ca IIOBDIHHHOM. Hs okHa cy H3paljeHH H Kpahu JleJ1IOBH ...Borislav Ugrinov. Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”, 2024
-
Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja
Biljana M. Mitrović (2006)Biljana M. Mitrović. Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2006
-
Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala
Milan M. Petrov (2003)Milan M. Petrov. Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata
Dejan M. Radivojević (2014)Dejan M. Radivojević. Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala
Srđan B. Stanković (2016-09-11)Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...... flotacijskog jalovišta. Na površini (0 m) i dubini od 1 m koncentracija bakra je iznosila 260 mgkg-1 odnosno 320 mgkg-1 . Na dubini od 5 m prosečna koncentracija bakra je bila 2500 mgkg-1 , na dubini od 10 m 4200 mgkg-1 , na dubini od 15 m 3300 mgkg-1 i na dubini od 20 m 4300 mgkg-1 . Sa porastom dubine ...
... y of copper recovery from the flotation tailings by acid leaching, Journal of Hazardous Materials 158: 23- 34 3. Anwar M. A., Iqbal M., Qamar M. A., Rehman M., Khalid A. M. (2000) Determination of cuprous ions in bacterial leachates and for environmental monitoring, World Journal of Microbiology ...
... copper after five weeks of the bioleaching experiment was 68.34±1.21 %, 72.57±0.57 % and 97.78±5.50 % for 15 m, 20 m, and 10 m samples, respectively. Almost a complete dissolution of copper of 10 m sample was a result of dissolution of CuSO4, which precipitated as a consequence of long-term oxidative ...Srđan B. Stanković. "Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-11)
-
Metodologija ispitivanja konstrukcije bagera u cilju utvrđivanja stanja za njihovu revitalizaciju
Darko M. Daničić (2004)Darko M. Daničić. Metodologija ispitivanja konstrukcije bagera u cilju utvrđivanja stanja za njihovu revitalizaciju, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2004
-
Modelsko ispitivanje uticaja ekrana na smanjenje potresa od miniranja
Dragan M. Bogunović (2005)Dragan M. Bogunović. Modelsko ispitivanje uticaja ekrana na smanjenje potresa od miniranja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2005
-
Prognozna ocena resursa kaolinitisanih glina u sedimentnim basenima Srbije
Vladimir M. Simić (2003)Vladimir M. Simić. Prognozna ocena resursa kaolinitisanih glina u sedimentnim basenima Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone
Violeta M. GAJIĆ (2014)Violeta M. GAJIĆ. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Sinteza, strukturne i magnetne osobine Ca1-x GdxMnO3 nanoprahova
Milena M. Rosić (2014)Milena M. Rosić. Sinteza, strukturne i magnetne osobine Ca1-x GdxMnO3 nanoprahova, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca
Aleksandar Tričković (2024)Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija... sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od oko 15 km. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a od ostalih viših vrhova izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot (472 m), Gradac (471 m). Može se podeliti na dve reljefne celine, Fruškogorski planinski masiv koji je predstavljen ...
... of Petroleum Geologists, Tulsa, vol. 16, str. 31-34. Čučulić - Trifunović, M., Rakić, M., 1977. OGK SFRJ, Tumač za list OGK SFRJ, Novi Sad, 1:100000, Zavod za geološka i geofizička istraživanja, Beograd. Dimitrijević, M., Dragić, D., Karamata, S., Sikošek, B., Veselinović, D., 1971. Osnovna geološka ...
... delovima istraživanog područja u okolini Novog Rakovca, otkriveni su deponati donjopanonske starosti. Izdanak pored puta dugačak je oko 20 m i visok oko 3 m (slika 13). Izdanak grade laporci sivo beličastih boja, praškasti i ispucali. Ispresecani su sistemima pukotina subvertikalnih padnih uglova ...Aleksandar Tričković. Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca, 2024
-
Hypogene speleogenesis related to porphyry magmatic intrusions and its influence on subsequent karst evolution in the Peruvian high Andes
Alexander Klimchouk, David Evans, Sasa Milanovic, Cristian Bittencourt, Mauro Sanchez, F. Carlos Aguirre (2022)Alexander Klimchouk, David Evans, Sasa Milanovic, Cristian Bittencourt, Mauro Sanchez, F. Carlos Aguirre. "Hypogene speleogenesis related to porphyry magmatic intrusions and its influence on subsequent karst evolution in the Peruvian high Andes" in Geomorphology, Elsevier BV (2022). https://doi.org/10.1016/j.geomorph.2022.108488
-
Geotehničko modeliranje tla na osnovu parametara određenih seizmičkimdilatometrom
Dušan Berisavljević M. (2017)Dušan Berisavljević M.. Geotehničko modeliranje tla na osnovu parametara određenih seizmičkimdilatometrom, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2017
-
Primena zakona brzine oscilovanja stenske mase izazvane miniranjem u rudarstvu
Suzana M. Lutovac (2005)Suzana M. Lutovac. Primena zakona brzine oscilovanja stenske mase izazvane miniranjem u rudarstvu, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2005
-
Uticaj mineraloško-petrografskih karakteristika na mikrohrapavost agregata bazičnih stena Srbije
Olivera M. ĐOKIĆ (2017)Olivera M. ĐOKIĆ. Uticaj mineraloško-petrografskih karakteristika na mikrohrapavost agregata bazičnih stena Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2017
-
Inženjerskogeološki kriterijumi kao deo višekriterijumske analize izbora lokacija deponija
Sonja M. ĐOKANOVIĆ (2014)Sonja M. ĐOKANOVIĆ. Inženjerskogeološki kriterijumi kao deo višekriterijumske analize izbora lokacija deponija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Modeliranje parametara kompenzacionih uređaja u sistemu transporta uglja u podzemnoj eksploataciji
Dragan M. Medenica (2005)Dragan M. Medenica. Modeliranje parametara kompenzacionih uređaja u sistemu transporta uglja u podzemnoj eksploataciji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2005
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. BOŽOVIĆ (2016)Darko M. BOŽOVIĆ. Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016