Претрага
294 items
-
Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges
... Faculty of Agriculture, 1-145. 86-90. (In Serbian). Popović, M.V. (2015a). Pojam, podela i značaj bioloških resursa u poljoprivredi. U: Dražić G. Eds. Očuvanje ı unapređenje bioloških resursa u službi ekoremedijacije. Monografija. Beograd. 1-407. [The concept, classification and importance of biological ...
... Faculty of Agriculture, 1-145: 86-90. Popović, M.V. (2015). Popović, V. Pojam, podela ı značaj bioloških resursa u poljoprivredi. U: Dražić G. Eds. Očuvanje i unapređenje bioloških resursa u službi ekoremedijacije. Beograd. ISBN 978-86-86859-41-9; 2015. 1-407: 29-51. [The concept, classification ...
... Urošević, M., and Matarugić, D. 2013. “Conservation of Genetic Resources of Autochthonous Breeds of Domestic Animals in Serbia” [Očuvanje genetičkih resursa autohtonih rasa domaćih životinja u Srbiji|. Agroznanje, 14(1), 143-151. DOI:10.7251/ AGRSR1I1301143D. FAO, 1980. Sustainable development and ...Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić. "Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges" in Serbia: Current Issues and Challenges in the Areas of Natural Resources, Agriculture and Environment,, Nova Science Publishers, Inc. (2019)
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... Doktorska Desertacija 1 1. UVOD Ugalj predstavlja glavni energetski resurs Makedonije, i on u ukupnoj proizvodnji električne energije učestvuje sa 82 %, od kojih 70 % otpada na termoelektranu REK Bitolj a 12 % na REK Oslomej ...
... karte, list "Bitolj - Lerin" i list "Kratovo" u razmeri 1:100.000; - Član tima za izradu "Master plana za integralni razvoj i upravljanje vodnih resursa u R. Makedoniji do 2025 godina". JICA-Japan. U "Kruna Dril" – Skoplje radio je na: - Programu za izradu Osnovnu hidrogeološku kartu (OHGK), ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља
Бојан Земљак (2024)Због великог броја индустрија у којима се користе ови ресурси, глобална економија се у великој мери ослања на елементе ретких земаља. Елементи ретких земаља су есенцијална сировина — материјал за развој савремених технологија, али у односу на њихову огромну потражњу, њихово вађење је ограничено и повезано је са значајним утицајима на животну средину. Због њихове ограничене доступности, проблема који се јављају при процесима експлоатације, све више и више земаља почиње да тражи повољније могућности вађења елемената [REE] из секундарних ...Бојан Земљак. Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља, 2024
-
Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“
Илија Стојнић (2024)Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...Илија Стојнић. Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“, 2024
-
Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog
Maja D. Milošević (2016-12-09)Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva... (Zhaohui et al., 2011). Neke industrijske grane, kao što su: tekstilna, kozmetička, prehrambena, industrije kože i gume, industrija za preradu mineralnih resursa, svakodnevno koriste različite vrste bojitelja (Bellir et al., 2010). Sama procedura pri bojenju, tačnije pri upotrebi bojitelja, predstavlja ekološki ...Maja D. Milošević. "Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-12-09)
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2012. do 2014. godine. Učesnik je na projektu Ministarstva nauke i prosvete (br. 176019) „Petrogeneza i mineralni resursi Karpato- Balkanida i njihov značaj u zaštiti životne sredine“. Član je Srpskog geološkog društva od 2011. godine. Oženjen je i otac jednog divnog ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca
Dalibor Erak (2019)Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...... Libije. Od decembra 2011. g. zaposlen je u kompaniji Murex – Rudarstvo i Geologija na poslovima istraživanja i eksploatacije metaličnih mineralnih resursa u oblasti Prijepolja i Majdanpeka. U julu 2012. g. zapošljava se u kompaniji Lithium Li Balkan, gde radi na geološkim istraživanjima nemetaličnih ...Dalibor Erak. Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... притисцима између 3 и 5 Kbara (Васковић, 1997). Серија Врањске Бање гради западни обод сурдуличког гранодиоритског плутона. Веома је хетерогена у материјалном смислу. Изграђена је од стена које су у погледу метаморфизма блиске амфиболитској фацији или чине прелаз ка фацији зелених шкриљаца. Серију ...
... е је извршено са 355 позиционираних тачака. На терену су на јаловишту евидентиране разлике које су се односиле на величину класта, њихов материјални састав и боју. На основу генерализованих сличности (и разлика) на терену просторно су дефинисани: велики, јужни и југоисточни плато (са малом ...
... Одлагање материјала у Селишком потоку је отпочело 1974. године формирањем иницијалне (сада велике) бране. На јаловишту су макроскопски уочене материјалне и структурне разлике у плану и профилу. Ове разлике се, макроскопски, огледају у смени светлих и тамних минерала (сл. 28). Сл. 28. Смена ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... притисцима између 3 и 5 Kbara (Васковић, 1997). Серија Врањске Бање гради западни обод сурдуличког гранодиоритског плутона. Веома је хетерогена у материјалном смислу. Изграђена је од стена које су у погледу метаморфизма блиске амфиболитској фацији или чине прелаз ка фацији зелених шкриљаца. Серију ...
... е је извршено са 355 позиционираних тачака. На терену су на јаловишту евидентиране разлике које су се односиле на величину класта, њихов материјални састав и боју. На основу генерализованих сличности (и разлика) на терену просторно су дефинисани: велики, јужни и југоисточни плато (са малом ...
... Одлагање материјала у Селишком потоку је отпочело 1974. године формирањем иницијалне (сада велике) бране. На јаловишту су макроскопски уочене материјалне и структурне разлике у плану и профилу. Ове разлике се, макроскопски, огледају у смени светлих и тамних минерала (сл. 28). Сл. 28. Смена ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... Međutim, preventiva u sprečavanju havarija mora da bude jednako ozboljno shvaćena kao i zaštita životne sredine – radi zaštite života, zdravlja i materijalnih dobara. 4.4. Zaštita životne sredine i geologija Terminologija koja se odnosi na geološke probleme zaštite životne sredine kod nas ...
... Ponekad kao što je slučaj sa kaustobolitima, i materijali se koriste u energetske svrhe. Svaka aktivnost rezultira negativnim posledicama na ukupne resurse Zemlje. Tako i kada se želi vršiti prečišćavanje neke zagađene sredine, javiće se otpaci ili zagađivači koji su rezultat te aktivnosi u drugom ...
... reciklažu otpadaka neophodno je trošiti veliku količinu energije. Opšti efekti svih naših delatnosti na Zemlji su u pogoršanju kvaliteta njenih resursa, pri tome ne treba zaboraviti da Zemlja konstantno dobija energiju od Sunca i iz kosmosa. Prema tome delatnost čoveka pričinjava štete životnoj ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... Međutim, preventiva u sprečavanju havarija mora da bude jednako ozboljno shvaćena kao i zaštita životne sredine – radi zaštite života, zdravlja i materijalnih dobara. 4.4. Zaštita životne sredine i geologija Terminologija koja se odnosi na geološke probleme zaštite životne sredine kod nas ...
... Ponekad kao što je slučaj sa kaustobolitima, i materijali se koriste u energetske svrhe. Svaka aktivnost rezultira negativnim posledicama na ukupne resurse Zemlje. Tako i kada se želi vršiti prečišćavanje neke zagađene sredine, javiće se otpaci ili zagađivači koji su rezultat te aktivnosi u drugom ...
... reciklažu otpadaka neophodno je trošiti veliku količinu energije. Opšti efekti svih naših delatnosti na Zemlji su u pogoršanju kvaliteta njenih resursa, pri tome ne treba zaboraviti da Zemlja konstantno dobija energiju od Sunca i iz kosmosa. Prema tome delatnost čoveka pričinjava štete životnoj ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... sedimente, konstatovane u slivovima Marice, Paležnice i Ribnice. Kvartarne tvorevine su promenljive debljine, raznovrsnog granulometrijskog i materijalnog sastava. Najvećim delom su predstavljeni heterogenim šljunkovima, a podređeno se javljaju peskovi i alevriti. Nalaze se kao rečne terase i aluvijum ...
... klastično-karbnonatne stene su sastavni deo litofacije srednjozrnih i krupnozrnih stena u sekvencama cikličnih sedimentnih stena Ješića. Prema materijalnom sastavu odgovaraju krečnjacima sa sadržajem terigene komponente (ekstraklasti) 47-21 %. Prema strukturi i poreklu materijala odgovaraju kalkruditima ...
... domaćim i međunarodnim skupovima i projektima. Trenutno je učesnik projekta Ministarstva nauke i obrazovanja (br. 176019) „Petrogeneza i mineralni resursi Karpato-Balkanida i njihov značaj u zaštiti životne sredine“. Na Nastavno-naučnom veću Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu održanom ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима
Dejan Brkić (2010-03-30)Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm... увођење напредних технологија, промене животних навика, значајно могу да допринесу смањењу потрошње енергије. Одрживи енергетски ресурси, адекватна дистрибуција и рационална потрошња представљају циљеве који треба да се постигну и који се подразумевају под појмом одрживи развој ...Dejan Brkić. "Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2010-03-30)
-
Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима
Dejan Brkić (2010-03-30)Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm... увођење напредних технологија, промене животних навика, значајно могу да допринесу смањењу потрошње енергије. Одрживи енергетски ресурси, адекватна дистрибуција и рационална потрошња представљају циљеве који треба да се постигну и који се подразумевају под појмом одрживи развој ...Dejan Brkić. "Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2010-03-30)