Претрага

Упит dcterms_subject_txt:bezbednost i zdravlje na radu

4397 items

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Opening and development of the subhorizont at a level of 20m in mine Veliki Majdan - Ljubovija, Republic of Serbia

    Mitić Saša, Milojević Dragan, Makar Nenad, Tokalić Rade (2011)

  • Geološka istraživanja lignita na ležištu polje E i uticaj na projektovanje rudarskih radova

    Vucković Bogoljub, Dimitrijević Bojan, Radovanović B., Simić Ž. (2018)

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... geološkoj graĎi na osnovu kojeg je Drovenik (1960), u svojoj doktorskoj disertaciji “Geološka graĎa šire okoline Bora, istočna Srbija” izneo mišljenje o postojanju dve vulkanske faze. Dve godine kasnije, odnosno 1962. godine, Drovenik, Antonijević i Micić u radu “Novi pogledi na magmatizam i geološku ...
    ... sa prosečnom ocenom 8.75. Diplomirala je 11.09.2006. godine sa ocenom 10 na diplomskom ispitu i time stekla zvanje Diplomirani inženjer geologije za geofiziku. Tokom leta 2007. godine učestvovala je u organizaciji i radu međunarodne letnje škole „The First Summer School in Astronomy and Geophysics” ...
    ... istraţivanja bakronosnih pojava, leţišta i lokaliteta (Nikolić, 1993, Banješević, 2006). Geolozi “Geozavoda” iz Beograda, Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda i “Rudarsko topioničarskog basena” u Boru tokom 1956. i 1957. godine započeli su radove na prvom organizovanom geološkom kartiranju ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... rezultate ı poglede na strkurnu građu Istočne Srbije u radu „Geologija Istočne Srbije“ (1935). M. Luković (1950) D.Pejović (1951) ı N. Pantić (1956-1957) proučavali su Jezerske slojeve Cićevca i Popovca. R. Jovanovic (1951. 1954. 1958) raščlanjivanje mezozojskih krečnjaka na zapadnom obodu crvenih ...
    ... dr Pesni Ristić Pakanjac, na korisnim sugestijama, velikoj pomoći i posvećenom vremenu pri izradi ovog rada. Zahvalnost dugujem vanrednom profesoru dr Saši Milanoviću i redovnom profesoru dr Dušanu Polomčiću, koji su svojim sugestijama doprineli poboljšanju ovog rada. Neizmernu zahvalnost dugujem ...
    ... Crnice, do kojih se nije moglo doći tokom izrade ovog rada. 40 6.1.4. Uslovno bezvodni delovi terena Ovaj tip izdani ima rasprostranjenje na severnom i južnom delu istražnog područja. Predstavljen je serijom kristalastih škriljaca i stena starije paleozojske starosti, ordovicijuma ı silura ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... da se radi o jedinstvenom ležistu karstnih izdanskih voda. Izvesne razlike u hemizmu ovih voda mopgu se tumačiti kotama isticanja vrela. 70 Vrela sa najnižim kotama „Nemanja I“ i „Klisura I“ odlikuju se, usled ostvarene duže filtracije, najpovoljnijim kvalitativnim svojstvima. Vrela na višim ...
    ... okviru poglavlja 5.5. kontinualna osmatranja protoka vršena su samo na vrelima Nemanja 1 i I, kao ı na vodotoku Mirosave, uzvodno od vrela Klisura I, I ı III. Analizom oscilacija isticanja karsnih vrela “Nemanja I i I” i oticaja na profilu Bigrenica (Slika 6.1.-8.) ustanovljeno je poklapanje režima ...
    ... severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja i Samanjca na istoku i slivova Ravanice na severu i Jovanovačke reke na jugu. Reljef sliva Crnice i Grze je predstavljen niskim pobrđem u zapadnom delu sliva i visokim pobrđem u istočnoj ...

  • Веб-алат за управљање грађом Речника САНУ и анотација листића

    Рада Стијовић, Ранка Станковић, Михаило Шкорић (2020)
    Грађа на основу које се израђује Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, а која садржи материјал из преко 4.500 писаних извора и 300 рукописних збирки речи са подручја народних говора штокавског наречја, забележена је на око 5.000.000 листића. Богат лексички материјал, који обухвата књижевни и народни језик у протекла два века и на основу кога треба да се напише још најмање 15 томова Речника, пружа могућност и за разноврсна лингвистичка и ванлингвистичка истраживања. Из тог разлога се приступило ...
    лексикографска грађа, листићи, лексикографски алат, дигитализација, анотација

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija

  • Određivanje sadržaja kiselih funkcionalnih grupa na površini biougljeva primenom Boehm-ovih titracija

    Aleksandar D. Krstić, Aleksandar Đ. Lolić, Marija A. Ilić, Aleksandar M. Mijatović, Snežana J. Zlatanović, Zoran P. Nedić, Vesna M. Pavelkić (2015)
    Biougalj se dobija pirolizom iz organskog otpada. Smatra se ,,modifikatorom'' zemljišta i koristi se kao đubrivo i kao rezervoar za skladištenje ugljenika. Kvantifikacija funkcionalih grupa je važna zbog hemijske reaktivnosti biougljeva koji imaju uticaj na svojstva zemljišta. U istraživanju su korišćena 3 uzorka biouglja različitog porekla i jedan referentni, aktivni ugalj. Sadržaj kiselih funkcionalnih grupa je određivan titracijom po Boehm-u na dva načina: uvođenje N2 tokom titracije i tretman sa BaCl2. Optimizovan je način pripreme tri Boehm ova rastvora ...
    ... репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду омогућава приступ издањима Факултета и радовима запослених доступним у слободном приступу. - Претрага репозиторијума доступна је на www.dr.rgf.bg.ac.rs The Digital repository of The University of Belgrade Faculty of Mining and Geology ...
    ... modifikatorom" zemljista i Koristi se kao dubrivo i kao rezervoar za skladistenje ugljenika. Kvantifikacija funkcionalih ‘grupa je va2na zbog hemijske reaktivnosti biougljeva koji imaju uticaj na svojstva zemljista. U istrazivanju su koris¢ena 3 uzorka biouglja razli¢itog porekla i jedan referentni, aktivni ...
    ... odredivan titracijom po Boehm-u na dva natin: uvodenje Nz tokom titracije i tretman sa BaCl. (1). Optimizovan je natin pripreme tri Bochm- ‘ova rastvora (NaOH, Na:COs, NaHCOs, koncentracije 0,05 mol/dm*). Ispitivan je na¢in pripreme standardnog rastvora NaOH kao i natin uklanjanja CO., pre ili u toku ...

  • Макроскопско препознавање стена - практикум

    Кристина Шарић, Владица Цветковић (2021)
    петрологија, стене

  • Geološka istraživanja lignita na ležištu polje E i uticaj na projektovanje rudarskih radova

    Vucković Bogoljub, Dimitrijević Bojan, Radovanović B., Simić Ž. (2018)

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... starosti  i  tumačenju  geneze  ovih  sedimenata.  Na  slici  1  prikazana  je  paleogeografsko‐facijalna  karta  sa  rasprostranjenjem  facija  prema  Stevanoviću  (1974).  Anđelković M.  i  Anđelković J. (1997) su u svom radu badenske sedimente Srbije podelili u dva ciklusa sedimentacije, gornji i  donji ...
    ... anju, facije tašmajdanskih krečnjaka i rakovičkih klastita, koji su u fokusu ovog  rada, pripadaju gornjem ciklusu, a facije višnjičkih glina i konjarničkog šlira pripadaju donjem ciklusu.  Tašmajdanski krečnjaci su na osnovu fosilnog sadržaja dalje podeljeni na tri subfacije:  litotamnij‐ sko‐brio ...
    ... krečnjaka je upravo Tašmajdan odakle se nekada i eksploatisao i služio kao građevinski kamen.   Amfisteginski krečnjaci se pojavljuju na nekoliko izdanaka u blizini Višnjice i Slanaca. U toj oblasti  su  razvijeni  i  ceritski  krečnjaci  (na brdu  Lipak). Na ovom delu  terena mogu  se uočiti  „prelazn ...

  • Optimal determination of the of underground rooms technology model for given conditions

    Tokalić Rade, Ganić Aleksandar, Milutinović Aleksandar, Mitić Saša (2011)

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... nedostataka PCR metode, obično se rade tri nezavisne PCR amplifikacije istog uzorka. Na relativnu zastupljenost T-RF može uticati i broj kopija gena za 16S rRNK u bakterijskom genomu koji se kreće između 1 i 14. Takođe, izvesnu količinu šuma u T-RFLP profil unosi i pojava fragmenata koji su posledica ...
    ... Mikrobiološka aktivnost jalovine Radi procene mikrobiološke aktivnosti jalovine, a samim tim i procene sposobnosti jalovine da generiše kisele rudničke vode, uzorci jalovine su zasejani na selektivne FeYeo podloge sa gvožđe-sufatom i ekstrakom kvasca (slika 30). Na podlogama su izrasle su kolonije ...
    ... podrške i razumevanja dr Branke Vasiljević, rukovodioca Laboratorije za molekularnu genetiku i ekologiju mikroorganizama IMGGI, koja mi je širom otvorila vrata svoje laboratorije. Branki i svim zaposlenima u Lab 05 IMGGI zahvaljujem na srdačnom prijemu i prijateljskom ophođenju tokom rada u laboratoriji ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... RESEARCH PAPER Апстракт. У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45,1" СГШ, 20°25'12,6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559,8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33,2" СГШ, 20°30'28,5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета ...
    ... репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду омогућава приступ издањима Факултета и радовима запослених доступним у слободном приступу. - Претрага репозиторијума доступна је на www.dr.rgf.bg.ac.rs The Digital repository of The University of Belgrade Faculty of Mining and Geology ...
    ... који местимично гради и око 80% вол. стене. Преовлађује мрежасти серпентин у односу на бастит, а реликти оливина, форстеритског састава и ромбичног пироксена, енстатита су ретки, као и акцесорни спинел. Низак садржај секундарног магнетита и магнезита (~ 5%) упућује на мали проценат фајалитске ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... podaci o sastavu herpetofaunc (vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela) i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska ...
    ... Kaspijskog mora. Nastanjuje mešovite šume kao i šumske kserofite proplanke i livade. Sreće se u blizini dubljih jezera i stalnih bara i u odnosu na ostale tritone nastanjuje suvlja staništa. Šareni daždevnjak (S. sa/amandra)svojim jarko žutim mrljama na crnoj pozadini upozorava predatore da je otrovan ...
    ... Napomena: 4ufori su odgovorni za sadržaj i kvalitet svojih radova Note: 7he authors are responsible for the content and quality of their papers ZBORNIK RADOVA III KONGRES GEOLOGA BOSNE I HERCEGOVINE ISSN 1840-4073 UDRUŽENJE / UBRUGR GEDLOGR BOSNE I HERCEGOVINE Ustanička Ti, 71210 ILIDZR ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... zahvaljujem na konstantnoj podršci tokom izrade disertacije i korisnim sugestijama koje su podigle kvalitet ovoga rada. Takođe, zahvaljujem se dr Milici Kašanin-Grubin, na brzom i paţljivom iščitavanju teze i konkretnim primedbama. Mileni Dunčić zahvaljujem na detaljnoj analizi brojnih preparata i određivanju ...
    ... doktorske disertacije. Na izradi mikroskopskih preparata zahvaljujem se Slavici Simićević. Svim kolegama Departmana za mineralogiju, kristalografiju, petrologiju i geohemiju hvala na interesovanju za moj rad i stalnoj podršci. Na kraju bih se zahvalila mojoj porodici na ljubavi i razumevanju, koji su ...
    ... dokumentacije, kao i upoznavanju sa geološkom građom terena i planiranju organizacije rada na terenu. Sedimentne stene kredne starosti na istraživanom području centralnog dela Vardarske zone zauzimaju uzanu zonu pravca Z-I u zapadnoj Srbiji, između sela Osečenice na zapadu, Štavice i Gornjih Branetića ...