Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Upravljanje međugraničnim vodama

447 items

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... da je G - - 39 ukazuje da se filtracija vode obavlja niz padinu morfologija terena je promenljiva, (novembar-decembar 2019. god), nivelete tunela ili neposredno ispod nje. i zdvojenim im zonama, prognoznim nivoom podzemne vode em m om iskopa, prikazani su na Slici 4. ...
    ... uzeti (laporovitih glina ili lapora glinovitih ). Na sw > 300 kPa, tako da se se radi o sredinama sa veoma visokim potencijalom bubrenja u prisustvu vode (Slika 9a). Ovi rezultati ukazuju da je pri dimenzionisanju tunelske podgrade neophodno ati i dodatan pritisak usled bubrenja. Dragoslav Radojica ...

  • Model upravljanja investicionim projektima otvaranja površinskih kopova uglja

    Cvjetko P. Stojanović (2015-04-27)
    Brze promene u okruženju pred rukovodioce postavljaju mnogobrojne zahteve,pre svega, one koji se tiču ostvarenja ciljeva u zadatom vremenu i raspoloživimsredstvima što zahteva fleksibilan pristup u organizovanju aktivnosti i efikasnost unjihovom sprovođenju.Upravljanje projektima, bilo koje vrste, suštinski, predstavlja veoma složenproces odlučivanja uslovljen velikim brojem ulaznih faktora. Ti faktori treba daomoguće fokusiranje na prioritete i ciljeve, praćenje realizacije, fleksibilnost uprevazilaženju teškoća, prilagođavanje promenama, te kontrolu nad ostvarenimrezultatima. Ovakav način upravljanja zahteva korišćenje proverenih tehnika i alata tetimski rad angažovanih na ...
    Projekat, upravljanje, metodologija, površinska eksploatacija, model

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... generacije drenova). Upravljanje radom ovog bunara, ali i svih bunara na izvorištu na kojima je proces starenja u odmakloj fazi je prvenstveno pitanje prioriteta: da li održavati nepovoljan režim rada bunara i veće kapacitete što će obezbeđivati veće zahvatanje pijaće vode za vodosnabdevanje Beograda ...
    ... biohemijskog kolmiranja su povišen sadržaj dvovalentnog gvožđa rastvorenog u podzemnim vodama, ređe povišen sadržaj mangana, kao i produkata bioloških aktivnosti određenih vrsta bakterija prisutnih u podzemnim vodama, zatim neadekvatan režim eksploatacije, tehničke karakteristike bunara koje nisu usklađene ...
    ... sledična veza: od vrednosti koeficijenta propusnosti drenova, koji odražava sposobnost drenova da zahvataju podzemne vode, zavisi i veličina otpora kojem su izložene podzemne vode na putu njihove filtracije kroz prifiltersku zonu i na ulasku u filtersku konstrukciju drena. Drugim rečima, veličina ...

  • Analiza hidrauličke veze između reke Save i podzemnih voda na izvorištu za vodosnabdevanje Obrenovca

    Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac (2022)
    Na izvorištu „Vić bare“ formiranom u aluvijonu Save za vodosnabdevanje Obrenovca u poslednje dve decenije izvedeno je više detaljnih hidrogeoloških istraživanja u cilju utvrđivanja rezervi podzemnih voda i izdvajanja zona sanintarne zaštite. Monitoring podzemnih voda u celoj zoni izvorišta, za potrebe izrade hidrodinamičkog modela, omogućio je i hidrauličku analizu odnosa površinskih voda reke Save i podzemnih voda na izvorištu sa kojeg se trenutno zahvata do 310 l/s vode. U radu su prikazani rezultati korelacione analize, odnosno ispitivanja na ...
    aluvijon, korelaciona analiza, koeficijent determinacije, režim podzemnih voda

  • Menadžment podzemnih vodnih resursa

    Zoran Stevanović (2011)
    vodni resursi, menadžment

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... kiseoničnog goriva omogućava izdvajanje ugljen-dioksida i vode sa minimalnim sadržajem azota, jer se proces sagorevanja odvija u prisustvu skoro čistog kiseonika (oko 98%). Na ovaj način, CO- se dobija kondenzacijom pare bogate ugljen-dioksidom i vodom, sa niskom koncentraciju azota. Glavni izazov ove ...
    ... licenciranja i dobijanje dozvole za ubrizgavanje, – Finansijske institucije spremne da obezbede normalne olakšice za finansiranje poslovanja, – Upravljanje dugoročnom odgovornošću za utilizovan CO-, - Očekivanje razumnog povrata investicije. I2 Pojedinačni CCUS projekti će u najvećem broju slučajeva ...
    ... većem delu Zemlje tokom cele godine. Generisanje solarne energije podrazumeva upotrebu tehnologije. 3 Hidroenergija koja dolazi iz prirodnog toka vode predstavlja čist, „domaći“ i obnovljiv izvor energije. Omogućava proizvodnju jeftine struje bez zagađenja životne sredine. Energija vetra proizvodi ...

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)
    ... §          Akademija je bila suorganizator međunarodnog skupa SPA-CE-Net Konferencija –  regionalni razvoj,  prostorno planiranje i strateško upravljanje (Odeljenje građevinskih nauka) §          U zajednici sa Zavodom za intelektualnu svojinu organizovana je tribina „Intelektualna svojina“ (18.01 ...
    ... Učestvovalo je dvadeset pozvanih eksperata (10 iz Akademije), a Okrugli sto je vodio generalni sekretar Akademije M.Smiljanić (11.05.2010.); 2. Okrugli sto „Vode i vodoprivreda u prostornom planu Srbije“. Učestvovalo je 16 pozvanih ekperata (9 članova Akademije). Predsedavao je član Akademije Đ.Vuksanović(11 ...
    ... va.   b)      Agencija za prostorno planiranje. Za potrebe agencije pri izradi prostornog plana angažovana je Akademija za oblasti energetika i vode. Aktivnosti akademije su opisane u tački 3 ovog izveštaja. Iz ove saradnje je proistekla i značajna finansijska korist (videti finansijski izveštaj) ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... dubinama. Badenski sedimenti Beograda i šire okoline su takođe deponovani pretežno u plitkoj vodi. Fauna rakovičkog tipa zastupljena je u centru grada, kao i u njegovoj široj okolini, ukazuje da dubina vode nije bila veća od 50 m (Luković, 1922). Oslanjući se na upadljivu litološku sličnost ovih glina ...
    ... dok Schizaster ukazuje na dublje vode prema Kroh (2007). Zajednice većine organizamaiz badenskih sedimenta Srbije kao i iz lajtovačkih krečnjaka okoline Ugljevika, ukazuju na tropsko-suptropski karakter vodene sredine, normalan salinitet, snažne pokrete vode. Ovakvi uslovi omogućavaju dovoljno ...
    ... saliniteta (Žuti Breg kod Golupca, Macanin grob u Višnjici kod Beograda i dr.). Sniženje saliniteta je prouzrokovano prilivom slatke vode iz obližnjih reka. Dubina vode u proseku nije bila velika, litoral i sublitoral, pretežno sublitoral, o čemu svedoče brojne zajednice mekušaca, naročito infauna ...

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • The challenges for Z-generation geologists

    Dejan Radivojević (2022)
    Nastupajuća generacija geologa suočava se sa nekim problemima koji su poznati i njihovim prethodnicima, ali takođe i sa do sada novim i nepoznatim izazovima. Činjenica da mnogi geologiju povezuju sa „prljavim“ industrijama u kojima će biti sve manje prilika za zaposlenje u vreme kada se teži čistoj vodi, zemljištu i vazduhu kao i to da je smatraju zastarelom u sadašnje vreme brzog tehnološkog razvoja dovela je do velikog pada interesovanja za studije geologije svuda u svetu. Neophodno je još ...
    zumeri, obrazovanje, napredne tehnologije, energetska tranzicija, COVID 19

  • Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине

    Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић (2022)
    Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...
    епикарст, даљинска детекција, геоелектрична истраживања, Сува планина

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... malim upijanjem vode (ispod 0,5%), malim upijanjem vode, odnosno sa vrijednostima upijanja vode (0,5 - 1,0%) i umjerenim upijanjem D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 162 vode (1,0 – 2,5 %), što ...
    ... Određivanje upijanja vode ispitivanih krečnjaka rađeno je na način što su u čašu od 100 ml stavljani usitnjeni (mikronizirani) uzorci krečnjaka mase oko 20 gr, a zatim se dodavala destilovana voda sve do momenta njihovog potpunog zasićenja vodom. Iz odnosa zapremine potrebne vode sa zasićenje uzorka ...
    ... dolomite). Slika 6.16: Dijagram veličina otpornosti na habanje Upijanje vode, odnosno sposobnost kamena da, potopljen u vodu pod određenim uslovima, u svoje pore i šupljine primi određenu količine vode i da je u njima zadrţi (adsorbuje i apsorbuje), izraţena u zapreminskim procentima ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... su u sublitoralnoj plitkoj vodi oko sprudova. Lajtovački krečnjaci su deponovani u toplom moru i odgovaraju periodu srednjemiocenskog klimatskom optimuma (Zachos et al. 2001). Na osnovu ostaka školjki Pecfen ı Ostrea može se zaključiti da je nivo kiseonika u vodi bio visok. Takođe, prisustvo ...
    ... glina sa karakterističnom fosilnom faunom. Fosilni ostaci prvenstveno puževa i školjki ukazuju na smanjeni salinintet vode ı kaspibrakične uslove koji su posledica priliva sltake vode u basen. Peskoviti i glinoviti sedimenti deponovani su u sistemu čela delte, dok pojave uglja verovatno ukazuju na ...
    ... dve elektrode, jedna koja je spuštena u bušotinu i Jedna koja se nalazi na površini. Napon nastaje zbog elektrohemijskih razlika između isplake i vode koja se nalazi u okolnim stenama (Asquith & Krygowski 2004). Sopstveni potencijal se koristi za određivanje vodopropusnih slojeva (pesak) i njihovih ...

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Investigation of accessory elements of representative petrologic radioactivity carriers at Stara Planina, Serbia

    Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Dusan Nikezic, Zorana Naunovic, Slavko Dimovic (2019)
    Ова студија се бави обиљем најчешћих акцесорних елемената носилаца радиоактивности на Старој планини на четири дефинисане локације. Све истраживане локације имају повећану радиоактивност, већу од 200 цпс, до 1250 цпс. У свим испитиваним узорцима детектовани су следећи елементи и одређене њихове концентрације: Зр, Рб, В, Мо, Сн, Зн, Цу, Ас, Сб, Ба, Ни, Цр, В и Ти. Анализа је показала да су у зависности од узорка утврђене повишене концентрације свих детектованих елемената осим титана. Како се сви локалитети који ...
    ацесорни елемент, радиоактивност, токсичност, биохазард, животна средина

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... formacije za gas m*/mž (Atao, M., 2014). Zapremina vode na usisu pumpe Jednaka je: _ Qw·Bw V W dan Gde su: Vw-zapremina vode m3 Qw-količina proizvedene vode na dan m?/dan 5.6 5.7 5.8 5.9 48 Bw-fakto volumena formacije za vodu uglavnom je jednak jedinici m?*/mž (Atao, M., 2014) ...
    ... (stanica upravljanja), razvodna kutija, energetskog-napojnog kabla. Podzemna oprema se sastoji od senzora (telemetrija), elektro motora, protektora, gasni separator sa usisnom sekcijom, višestepena centrifugalna pumpa, protiv povratni ventil (Abdelhady, A., 2020.). Stanica upravljanja Slika ...
    ... ı namotaji su potopljeni u ulju koje ima funkciju izolatora i obezbeđuje hlađenje samog transformatora (Savić, N., 2016). Stanica upravljanja Stanica upravljanja obezbeđuje kontrolu i praćenje rada ESP sistema. Neke od osnovnih funkcija koje obavlja su podešavanje frekvencije, napona ı struje ...

  • Mikroelementi u kvartarnim sedimentima i lignitu Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena, istočna Srbija – odabrani primeri

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Dragana Životić (2022)
    Sadržaj, distribucija i način pojavljivanja elemenata u tragovima (mikroelemenata), posebno potencijalno toksičnih i radioaktivnih elemenata u uglju, su od velikog značaja, posebno ako se koriste kao gorivo u termoelektranama (TE). Na osnovu sistematski prikupljenih podataka o elementima u tragovima u uglju, zemljištu i sedimentima, moguće je utvrditi stepen zagađenosti vazduha, zemljišta, vode, kao i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Eksploatacija i istraživanje lignita u Kostolcu i Kovinu traje više od jednog veka, dok se sagorevanje lignita sa površinskih kopa ...
    mikroelementi, sedimenti, lignit, Kostolac