Претрага

Упит dcterms_subject_txt:потреси од минирања

745 items

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... налазе на дубини већој од 2000 m од површине терена (Jelenković et al., 2016). Тачна дубина није позната, пошто је најдубља истражна бушотина заустављена у минерализованој зони на дубини од око 2268 m (Jakubec et al., 2018). Стога се сматра да је вертикални распон овог система већи од 1500 m. На основу ...
    ... за старост различитих стена Тимочког магматског комплекса добили распон од 91 Ма до 60 Ма (K-Ar) и од 108 Ма до 55 Ма (Rb-Sr). Banješević et al. (2001) су применом методе K-Ar за подручје Борског рудника добили вредност од 89,7 ± 3,6 Ма, док су Clark & Ullrich (2004) на основу мерења старости Ar-Ar ...
    ... активност трајала у распону од 86 Ма до 84 Ма. Lerouge et al. (2005) су вршили мерења K-Ar методом на алуниту из орудњених стена околине Бора и добили средњу старост од 84,6 ± 1,2 Ма. Zimmerman et al. (2008) су вршили одређивање старости методом Re-Os и добили вредности од 86,24±0,4 и 85,94 ± 0,4 Ма ...

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Republike Srbije; Plan o upravljanju vodama; Godišnji program upravljanja vodama; Planove koji se bave zaštitom od štetnog dejstva voda (Plan upravljanja rizicima poplava, Plan opšte odbrane od poplava, itd.). Najnoviji Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (2011) ima e veoma zna ajan uticaj ...
    ... Republike Srbije; Plan o upravljanju vodama; GodiSnji program upravljanja vodama; Planove koji se bave zaStitom od Stetnog dejstva voda (Plan upravljanja rizicima poplava, Plan opSte odbrane od poplava, itd.). Najnoviji Zakon o rudarstvu i geoloSkim istrazivanjima (2011) ima ée veoma znacéajan uticaj na ...
    ... identifikaciju, procenu i upravljanje prekograni nim izdanima. Neke od tih aktivnosti su sinhronizovane kroz direktne bilateralne komunikacije nacionalnih institucija (ministarstva, i njihovih tela) ( uri , 2006), neki drugi su preduzeti od strane koordiniranih akcija UN (UN/ECE 2007), a neki su izašli ...

  • Integrisanje heterogenih leksičkih resursa

    Ranka Stanković, Cvetana Krstev, Duško Vitas, Ivan Obradović, Gordana Pavlović-Lažetić (2004)
    Osnovna aktivnost Grupe za obradu prirodnih jezika na Matematičkom fakulteta Univeziteta u Beogradu je usmerena na razvoj različitih resursa za obradu srpskog jezika. Među njima su posebno značajni sistem morfoloških rečnika srpskog jezika razvijenih u okviru mreže RELEX [1] i semantička mreža (tipa wordnet) za srpski jezik razvijena u okviru međunarodnog projekta Balkanet. Radi se o dva heterogena leksička resursa, razvijena na osnovu sasvim različitih modela, koji samim tim sadrže i različite vrste leksičkih informacija. Integracijom ovih resursa, informacije ...
    lekisički resursi, obrada prirodnog jezika, rečnici
    ... razvijenim u okviru Grupe za obradu prirodnih jezika na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od posebnog značaja su: • Sistem morfoloških rečnika SrpDic srpskog jezika, koji se sastoji od rečnika DELAS prostih reči (tj. niski alfabetskih karaktera između dva separatora), rečnika DELAC ...
    ... strukturu PWN. Ostale relacije, kao što su relacije antonimije, meronimije (deo od), relacija ’prouzrokuje’ (CAUSES), relacija ‘biti u stanju’ (BE_IN_STATE) i sl. su nešto slobodnije implementirane, u zavisnosti od leksičkih specifičnosti srpskog jezika. Na primer, sinset [zatvoriti:1a] je u relaciji ...
    ... sačinjeni od različitih vrsta reči, preko relacija kao što su već pomenute relacije CAUSE i BE_IN_STATE kao i relacija DERIVED (izveden) i sl. Derivacione informacije koje postoje u srpskom MR prostih reči mogu se iskoristiti za dodavanje XPoS veza u srpski WN, ali i za formiranje novih sinsetiova od izvedenih ...

  • Industrija 4.0 - koncept prediktivnog održavanja 4.0 (PdM 4.0) u rudarstvu

    Predrag Jovančić, Vesna Damnjanović, Dragan Ignjatović, Miloš Tanasijević, Stevan Đenadić (2019)
    Četvrtu industrijsku revoluciju – Industriju 4.0 karakteriše upotreba cyber-fizičkih sistema. Da bi se postigla optimalna strategija održavanja (ali i eksploatacije), neophodno je razviti sisteme koji podržavaju napredne inteligentne sisteme održavanja ili tehnologije pametnog održavanja. Iz toga su proizašli postulati Prediktivnog održavanja 4.0 (PdM 4.0) koji definišu veoma blisku budućnost u oblasti održavanja tehničkih sistema pa i rudarske opreme. PdM 4.0 uključuje iskorišćenje snage veštačke inteligencije za stvaranje stalnog uvida u otkrivanje uzroka i anomalija u radu opreme, koje se ...
    rudarstvo, prediktivno održavanje PdM 4.0, Industrija 4.0

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... i u planinskim masivima od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog (koristi ih oko 75% stanovništva), nisu još uvek dovoljno . Na osnovu do sada obavljenih hidrogeoloških , trenutno se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi podzemnih od ukupno procenjenih 67 m ...
    ... izgradenim od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog koriSéenja (koristi ih oko 75% stanovnistva), nisu jo§ uvek dovoljno prou€ene. Na osnovu do sada obavijenih hidrogeoloskih istrazivanja, trenutno se zahvata oko 30% obnovijivih rezervi podzemnih od ukupno procenjenih ...
    ... rezultat visedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od one koja se obnavija. Nadeksploatacija neogenih izdani zabeleZena je u juznoj Backoj, Kostola€ékom basenu, i neogenom basenu kod Paracina i Jagodine. Za razliku od juZne Backe, Paracina i 16 Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... poznatom redosledu od najmlađeg do najstarijeg odnosno od površine terena idući ka dubljim delovima, s obzirom i na činjenicu da se građevinske aktivnosti odvijaju od površine terena na taj isti način će biti prikazan redosled litotipova. Teren, predmetne lokacije, počev od površine terena izgrađuju ...
    ... bentonitske suspenzije. Najčešće se gradi od dva paralelna zida visine od 0.8 — 1.2 metara, čiji su vrhovi u nivou terena. Njihovo međusobno rastojanje zavisi od debljine dijafragme koja će se izvoditi. 42 Po pravilu uvodni kanal je za oko 10 centimetara širi od širine opreme sa kojom će se izvoditi ...
    ... ovoga se uvodi normalizacija i čitav niz korekcionih faktora po različitim standardima, od kojih je EUROKOD jedan od relevantnijih. Po ovom standardu je potrebno vrednost N normalizovati na energetski indeks od 60%. Opiti standardne penetracije vršeni su kako bi se definisala otporno-deformabilna ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Spore su okružene složenim omotačem koji se sastoji od tri glavne opne: endegzina, egzina i perine (Ercegovac, 1980). Endegzina je unutrašnji sloj izgrađen od celuloze i retko se sačuva u fosilnom stanju. Egzina (srednji sloj) Je sačinjena od tankih lamela, a često se na njemu javlja ornamentacija ...
    ... spoljašnje uslove. Tetradni ožiljak je jedna od najvažnijih karakteristika spora. Nalazi se na mestu gde se spore dodiruju u grupi od četiri ćelije, poznatoj kao tetrada. Ovaj ožiljak obično ima oblik slova Y ı može se videti na površini spora. Sastoji se od glavnih i sekundarnih krakova koji se šire ...
    ... odvojila od teške tečnosti, materijal se potom filtrira. Filtrirani materijal se dalje obrađuje dodavanjem hlorovodonične kiseline, koja u potpunosti uklanja ostatke teške tečnosti. Dobijeni rastvor se zatim ponovo centrifugira, ovaj put na brzini od 6000 obrtaja u minuti u trajanju od 5 minuta ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... efekta veća od nule. Mehanički skin faktor (pseudoskin) koji je merilo mehaničkog oštećenja ne može se eliminisati primenom kiselinske obrade matriksa. U zavisnosti od vrste kolektor stena koriste se različiti tipovi kiselina. Dve glavne kiseline pri obradi su HCI i HF i u zavisnosti od daljih k ...
    ... detektor peska se sastoji od sonde i elektronskog _ instrumenta sa displejom na kom se analogno detektuju udari peska u sondu i dobija se u vidu elektronskog dijagrama na displeju. (slika 6) Na osnovu grafika se izračunava masa peska u Jedinici vremena u zavisnosti od brzine protoka fluida. (Soleša ...
    ... i underbalanced. Overbalanced podrazumeva veći pritisak u bušotini od pritiska formacije pri čemu veći broj otvora ostaje začepljen i dolazi do zagađenja pribušotinske zone, a kod underbalanced je niži pritisak u bušotini od pritiska formacije, puška se spušta kablom kroz tubing, bušotina je skroz ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... utisne u tlo na dubinu od 30+15 cm, maljem mase 63,5kg, koji slobodno pada sa visine od 76 cm (Slika 3.2). Obično se broj udara (oznaka N) registruje za napredovanje od 3 sukcesivna prodiranja u intervalima od po 15 cm. Za prvih 15 cm prodiranja izbrojani udarci mogu biti manji od proseka zbog eventualnih ...
    ... makroseizmičkog intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja o ...
    ... proslojavaju prašinama i glinovitim prašinama. Zastupljeni su od apsolutne kote 51,91- 56,10 mnv, debljine od 8-13 m. Aluvijalno-Jezerski sedimenti su zastupljeni od apsolutne kote 51.91 do 56.10 mnv, u zoni rečnog korita i imaju debljinu od oko 20-24 m. Geološku osnovu terena izgrađuju tercijerni ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... utisne u tlo na dubinu od 30+15 cm, maljem mase 63,5kg, koji slobodno pada sa visine od 76 cm (Slika 3.2). Obično se broj udara (oznaka N) registruje za napredovanje od 3 sukcesivna prodiranja u intervalima od po 15 cm. Za prvih 15 cm prodiranja izbrojani udarci mogu biti manji od proseka zbog eventualnih ...
    ... makroseizmičkog intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja o ...
    ... proslojavaju prašinama i glinovitim prašinama. Zastupljeni su od apsolutne kote 51,91- 56,10 mnv, debljine od 8-13 m. Aluvijalno-Jezerski sedimenti su zastupljeni od apsolutne kote 51.91 do 56.10 mnv, u zoni rečnog korita i imaju debljinu od oko 20-24 m. Geološku osnovu terena izgrađuju tercijerni ...

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... nesrećama u rudnicima, od velike je važnosti smanjenje rizika od rudničkih opasnosti, nezgoda i incidenata primenom sistemske analize procesa zaštite, a sve u cilju uspešnije i sveobuhvatnije identifikacije novih opasnosti kao osnove za preventivni inženjering. Jedna od bitnih stavki u kontroli ...
    ... čine evidencije koje direktno zavise od rada službe zaštite na radu (lekarski pregledi, stručno osposobljavanje i protivpožarna zaštita, izdavanje ličnih zaštitnih sredstava, ...). Drugu grupu čine evidencije koje zavise od tehnološkog procesa i od situacije na terenu (povrede, požari, kvarovi ...
    ... eksploataciju sa ocenom 10 na diplomskom ispitu. Od 1996. godine zaposlena je na Rudarsko‐geološkom fakultetu u Beogradu kao stručni saradnik na Katedri za transport i izvoz u rudnicima, zatim od 1997. kao tehnički sekretar Rudarskog odseka, a od 2005. kao Šef odeljenja za studenska i nastavna ...

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... (gl-pr ) od su = 180 kPa, a za lapore glinovite (Lgl,pr) su = 300 kPa, na rednosti nedreniranog modula u = 33.0 57.0 MPa za laporovite gline, odnosno od Eu = 55.0 - 89.0 MPa za lapore glinovite (Slika 6). T na osnovu o u brzine prostiranja talasa i gustine tla, za tri u intervalu od Eu1 = 35 ...
    ... @rgf.bg.ac.rs G - - 37 kom oko 85 m2. Kolovozna konstrukcija u tunelu je projektovana pod nagibom od oko 4%. Visina otvorenog dela tunela u 11.9 m, ne : 9+390 do km: 9+580 i od km: 9+770 do km: 9+800), a delom sa podzemnim iskopom (km: 9+580 do km: 9+770). Slika 1. - ...
    ... ih 1,2,7]. Od regionalnih To se pre svega odnosi na: u analizu satelitskih snimaka sa izradom studije rupturnog sklopa i trasi autoputa i prikazom eventualnih pojava nestabilnosti, neotektonsku i u analizu, karte i izradu razmeri 1 : 25000. e kasti tereni nizvodno od Prokuplja ...

  • Geostatički proračuni sanacije klizišta šipovima

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić, Dušan Berisavljević (2019)
    U ovom radu su, polazeći od rezultata geotehničkih istraživanja, prikazani geostatički proračuni sanacije klizišta vertikalnim šipovima. Metodologija proračuna je složena, jer podrazumeva interakciju klizišta i stabilizirajućih šipova. Stoga se simultano analiziraju stabilnost klizišta i stabilnost šipova. Prilikom određivanja bočne otpornosti tla oko šipova koristi se metoda Brinč Hansena koja uzima u obzir trodimenzionalne uslove u tlu i može da se primeni u složenim geološkim uslovima koji su česti u Srbiji. Analize stabilnosti klizišta vrše se odgovarajućim metodama granične ravnoteže. ...
    sanacija klizišta, interakcija klizišta i šipa, bočna otpornost šipova, stabilnost klizišta i šipova
    ... šipovima. Pri tome polazimo od uslova da su geotehničkim istraživanjima određeni svi parametri potrebni za projektovanje sanacionih mera (Hutchinson, 1977). Sanacija klizišta šipovima predstavlja vrlo složen problem koji zavisi kako od klizišta tako i od šipova, odnosno od njihove interakcije. Zato ...
    ... 2/8 Slika 3. Koeficijent bočnog.pritiska а koji zavisi od kohezije (Brinč Hansen, 1961) Figure 3. Coefficient of lateral pressure which is dependent of cohesion (Brinch-Hansen, 1961) Slika 2. Koeficijent bočnog pritiska tla koji zavisi od vertikalnog, napona Figure 2. Coefficient of lateral pressure ...
    ... saniranog šipovima (Slika 7), polazimo od uslova da se superponiraju otpori tla duž klizne površine i otpori koji su posledica interakcije šipa i okolnog tla. Tako da se faktor sigurnosti Fs s s s s R +HF = D (5) gde je: Rs – otporne sile u klizištu Hs – otporne sile od šipova Ds – - otporne sile, duž ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... 1925. godine pušten u rad na površinskom kopu Luize. Već 1933. izgrađen Je bager sa kapacitetom od 760 m3/h, visinom kopanja od 13 m, snagom motora rotornog točka od 74 kW, ukunom instalisanom snagom od 300 kW i čija masa Je iznosila 352 tone. Prvi put je primenjen trogusenični transport 1934. ...
    ... bageri. • Po teoretskom kapacitetu: — malog kapaciteta (do 630 m3/h), — srednjeg kapaciteta (od 630 do 2500 m3/h), — velikog kapaciteta (od 2500 do 5000 m3/h), — vrlo velokog kapaciteta (od 5000 do 10000 m3/h), — izuzetno velikog kapaciteta (preko 10000 m3/h). • Po specifičnoj sili kopanja: ...
    ... silom kopanja (od 70 do 140 N/cm2), — sa velikom specifičnom silom kopanja (od 140 do 210 N/cm2), 17 — sa vrlo velikom specifičnom silom kopanja (preko 210 N/cm2). • Po načinu otkopavanja bloka: — za visinski rad (sa dubinom kopanja ispod nivelete radnog planuma bagera ne većom od poluprečnika ...

  • Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region

    Slavko Dimovic, Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Radoje Bankovic (2021)
    Циљ студије је био да се процени потенцијални ризик од зрачења у близини напуштених рудника уранијума, јаловишта или лежишта уранијума на Старој планини у Србији. За процену ризика одређено је неколико параметара: активност еквивалента радијума, Raeq, екстерни индекс опасности, Hex, брзина апсорбоване дозе гама зрачења, D, годишња ефективна доза на позадинској експозицији гама гама на отвореном, AEDoutdoor и ризик од рака током живота, ELCR. Добијени резултати су показали да сви узорци, осим једног, имају Raeq вредност и до два ...
    природна радиоактивност, животна средина, здравље, опасност, процена ризика

  • Analiza nosivosti vertikalno opterećenog šipa za potrebe izgradnje petlje „Merošina 1“ na autoputu E-80 deonica: Niš – Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović, Miloš Stevanović, Milan Bogdanović (2023)
    U Srbiji je počela izgradnja autoputa E-80 koji će predstavljati saobraćajno čvorište zapadnog Balkana i biće deo glavne regionalne transportne mreže jugoistočne Evrope. Njegova ukupna dužina kroz Srbiju iznosi 77 km, a prva deonica u dužini od 5.5 km je završena i puštena u saobraćaj krajem jula 2023. god. To je prva od četiri deonice Sektora 1 čija je dužina 32.65 km. U sklopu petlje „Merošina 1“ izgrađen je nadvožnjak koji je oslonjen na devet stubnih mesta na međusobnom ...
    petlja Merošina 1, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... su projekti koji su finansirani od strane državnih institucija i definišu se ao projekti od nacionalnog značaja. Treća grupa projekata se odnosi na međunarodne naučne projekte finansirane od strane relevantnih institucija i fondova, ao što su projekti finansirani od strane EU ili projekti UN-a. ...
    ... 12 15 CKH Projekti od nacionalnog značaja Neki od značajnijih naučnih projekta od nacionalnog značaja na kojima su članovi Centra za hidrogeologiju karsta učestvovali i bili vođe projekata i potprojekata su: Monitoring podzemnih voda Srbije (2007 — 2011) podržan od strane Ministarstva za ŽS ...
    ... temperature ' u podzemnim, površinskim i industrijskim vodama: tipa Fijkelkamp TD-Diver sa opsegom od 100 m i tačnosti merenja od +/-0.05%, te Heron Instruments Inc. dipperLog 128+ (Series 54128) sa opsegom od 60 m i tačnosti merenja +/-0.05%. dipperLog 128+ sa opsegom merenja do 60 m dipperlog 128+ ...