Претрага
835 items
-
Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije
Branko M. Petrović (2016-07-12)Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija... projektovanja. Hidrogeološki model Hidrogeološke karakteristike terena, određene pomoću analize pritisaka podzemnih voda i karakteristika kretanja površinskih voda, mogu imati značajan negativan uticaj na stabilnost kosina, pa ih je neophodno detalјno izučiti. Ova svojstva su obično ...
... manja od sile otpora najslabijeg litološkog člana (upravo kod proslojka ugljevite gline), uključujući i deformacije izazvane sniženjem nivoa podzemnih voda. Otvaranje i razrada površinskog kopa ZAGRAD – Nikšić izvršeni su po projektu koji je koristio geomehaničke parametre morenskog materijala ...
... odvodnjavanje, naročito na nivo sistema radnih kosina ili većih sistema kosina. Međutim, odvodnjavanje i primena mera za smanjivanje pritisaka podzemnih voda zahtevaju potpunu posvećenost da bi se efikasno primenile na površinskom kopu, a obično zahtevaju značajno vreme za njihovo projektovanje i ...Branko M. Petrović. "Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева
Александар Маринковић (2024)Квалитет ваздуха је кључни фактор за здравље људи и очување животне средине. У овом завршном раду анализирано је стање амбијенталног ваздуха на територији града Панчева како би се сагледали извори загађења, ПЛН мониторинга и изазови у погледу квалитета ваздуха са којима се суочавају сви становници. Кроз примену савремених метода праћења, идентификовани су главни извори загађења и анализирана је дистрибуција загађујућих материја у урбаном окружењу.Праћењем концентрације загађивача као што су честице PM10, PM2.5, сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2) и други, ...... assess pollution sources, monitoring plans, and air quality challenges faced by all residents. By applying modern monitoring methods, the main pollution sources have been identified and the distribution of pollutants in the urban environment has been analyzed. Monitoring the concentration of pollutants ...
... taken towards improving, primarily the current air monitoring plan, and then the air quality, with the alm of protecting the health of Pančevo”s citizens, thereby contributing to creating a safer and healthier environment for all. Keywords: monitoring, pollutants, health, Pancevo, air quality. Canp:aj: ...Александар Маринковић. Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева, 2024
-
Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Београда
Марко Колачарић (2024)У овом раду анализирано је стање квалитета амбијенталног ваздуха на територији града Београда. Анализа се заснива на праћењу података о загађујућим материјама прикупљеним у 2022. години са шест мерних места на територији града. Загађивачи који су обухваћени овом радом су сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2), честични загађивачи (PM2.5 и PM10), тропосферски озон (О3) и угљен-моноксид (СО). На основу добијених резултата предложене су мере за побољшање тренутног система. Констатовано је прекорачење законских граница на свим мерним местима, за једну или више ...... quality in the area of Belgrade city Abstract: This paper analyzes the air quality status in the city of Belgrade. The analysis is based on monitoring data of pollutants collected in 2022. from six measurement sites within the city. The pollutants covered in this study are sulfur dioxide (SO) ...
... the current system are proposed. It was found that legal limits were exceeded at all measurement sites, for one or more pollutants. Keywords: monitoring, analysis, pollutants, air quality, Belgrade CriHcak cJiBHKa: Cmaka 1 Teorpadicku nonoxaj rpana Beorpana Cmaka 2 Knace craOuzaocTu arMocO(epe ...
... o0anBe3a H3 Mel)yHapojnHHx yroBopa [1]. IlIocme/gbHx TOJHHa CC KOJL MOHHTODpHHTa IHOJaBJbyje H HOJaM "VCAIJIAHIEHH MOHMHTOPHHI" (enrm. Compliance Monitoring). OH He pejcTaBJba HeCKy TIOCCOHy BPpCTy MHJMH THH MOHHTOpHHra, aH e(uMHHMMHe HauHMH Kopumihema H ripHKa3HBaMba noOOHJjeHMX peyynrara. HaHMe ...Марко Колачарић . Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Београда, 2024
-
Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada
Mariја Bošković (2024)Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...... velike površine zemlje ı kontaminira tlo, okolni vazduh i podzemne vode (Omran i Fabritius, 2017). Odlaganje pećne prašine na kopnu dovodi do ispiranja teških metala kao što su Cr, Cu, Fe, Mn, Ni, Pb i Zn i do kontaminacije podzemnih voda (Angćlica Lozano-Lunar i saradnici, 2019; Ribeiro [10]. ...
... odlaganje na deponije koje su posebno projektovane za sigurno skladištenje ovakvog otpada. Ove deponije su dizajnirane da spreče kontaminaciju podzemnih voda i da izoluju opasne materije od okoline. Proces stabilizacije često prethodi deponovanju, kako bi se obezbedila dugoročna bezbednost. > Hemijska ...
... metala je dokumentovano. Međutim, da bi se razumelo ovo fenomen, korisni rezultati i posmatranja mogu se naći u obilnoj literaturi o sistemu vazduh-voda. Iz tih studija, proces pucanja mehurića može se podeliti na tri koraka koji dovode do formiranja dva tipa kapljica (slika 17) [7]. jet drops ...Mariја Bošković. Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada, 2024
-
Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna
... veoma razvijenih disciplina i primenjuje se u sledecim oblastima: kod fundiranja objekata, stabilnosti kosina, izgradnje podzemnih objekata i tunela u gradevinarstvu, kod podzemne i povrsinske eksploatacije u rudarstvu, prilikom istraZivanja i eksploatacije leziSta Evrstin mineralnih sirovina, gasa i ...
... ponaSanja objekta izgradenog uy, ili na stenskoj masi potrebno kombinovati i iskustvo. Danas se mehanika stena posebno brzo razvija u oblasti: monitoringa opti¢ékim i drugim postupcima, eksploatacije ¢€vrstih, teénih i gasovitih mineralnih sirovina, diskretnog modelovanja (Discrete Element Modeling) ...
... i nafte, geotermalne energije i za potrebe odlaganja radioaktivnog otpada. Istrazivanja se mogu vrSiti na kopnu (onshore) i iznad povrSine vode (offshore), kao i na povrSini drugih nebeskih tela. Stena je prirodan materijal koji je predstavijen zajednicom minerala. U prirodi se stene javljaju kao ispucale ...Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović. Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala
Miodrag Čelebić (2024)Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHPMiodrag Čelebić. Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala, Beograd : [M. Čelebić], 2024
-
Results of Recent Monitoring Activities on Landslide Umka, Belgrade, Serbia—IPL 181
Biljana Abolmasov, Uroš Đurić, Jovan Popović, Marko Pejić, Mileva Samardžić Petrović, Nenad Brodić (2021)... report. Recent monitoring activities are concentrated on several landslide monitoring tech- niques—automated GNSS monitoring system measure- ments, geodetic benchmark survey monitoring, UAV imaging, processing and analysis, and PSInSAR data processing and analysis. Results of all monitoring activ- ities ...
... Recent Monitoring Activities (2014–2019) In the past few years many authors integrated monitoring data from different sources to reduce uncertainities (Mateos et al. 2017, Casagli et al. 2017). In addition to the existing GNSS monitoring system on the Umka landslide, recent monitoring activities ...
... techniques for landslide monitoring: geodetic bench- mark survey monitoring, UAV imaging with photogrammetric processing and analysis, and PSInSAR data processing and analysis. The main goals for introducing new monitoring techniques were: (1) to increase the number of surface monitoring points, (2) to test ...Biljana Abolmasov, Uroš Đurić, Jovan Popović, Marko Pejić, Mileva Samardžić Petrović, Nenad Brodić. "Results of Recent Monitoring Activities on Landslide Umka, Belgrade, Serbia—IPL 181" in Understanding and Reducing Landslide Disaster Risk. WLF 2020. ICL Contribution to Landslide Disaster Risk Reduction, Springer, Cham (2021). https://doi.org/10.1007/978-3-030-60196-6_14
-
Минерагенија зеолитских туфова Србије
Vladan Kašić (2018-02-05)Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...... који се јављају на дијаграмима испитиваних зеолитских туфова последица су процеса дехидратације површински везане воде као и молекула воде у структури зеолита. У зеолитским кавезима вода је слабијим или јачим ковалентним везама координисана са различитим ванмрежним катјонима (Ca 2+ , Mg 2+ , Na ...
... јона из воде, након употребе могу се користити за производњу амонијачних ђубрива или се регенеришу и поново користе за исту сврху. Одстрањивање амонијум јона из индустријских отпадних вода захтева комплексну технологију. То подразумева регенерацију зеолита, поновно коришћење пречишћене воде у производном ...
... приликом садашње а и евентуалне будуће експлоатације зеолитског туфа, на рудним телима 1 и 2 поршинским коповима, неће јављати проблем подземних нити површинских вода. Слика 2.8. Снимак зеолитисаног слоја у лежишту зеолитског туфа Игрош-Видојевићи (Кашић) 2.3.Геологија лежишта зеолитског ...Vladan Kašić. "Минерагенија зеолитских туфова Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-02-05)
-
Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta
Radoslav Radosavljević (1975)Radoslav Radosavljević. Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1975
-
Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom
U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
... prečišćavanja otpadnih voda u okviru postrojenja obuhvata primarni (fizički) tretman, sekundarni (biološki) tretman i tretman mulja. S obzirom na količinu i temperaturu prečišćene vode, ona predstavlja značajan, niskotemperaturni energetski izvor. Na Slici 4 su prikazane temperature vode na mestu ispusta ...Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović. "Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom" in Energija, Ekonomija, Ekologija, University Library in Kragujevac (2021). https://doi.org/10.46793/EEE21-1.11I
-
Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji
Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...
... otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih ...Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević . "Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji" in Stručno-naučna konferencija TOPS 2019, Poslovno udruženje toplana Srbije (2019)
-
Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave
Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić. "Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave" in Zbornik radova XVI Srpski hidrogeološki simpozijum sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 2022., Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima
Vladislav Kecojević (1996)Vladislav Kecojević. Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda
Milan TOMIĆ (2014)Milan TOMIĆ. Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara
Jana Šujica (2024)U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...... sistemu koji Je prikazan na slici 7.7.5. i slici 1.1.6., nafta se smatra nekvašećom fazom (B), dok se voda uzima kao kvašeća faza (A). Na slici 7.1.5. prikazan Je proces istiskivanja nafte vodom. U ovom slučaju naftu Je lako istisnuti zbog nižih kapilarnih pritisaka ı manjih površinskih napona između ...
... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
... PROIZVODNJA VODE •• DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) ——— kUM. PROIZVODNJA VODE seee* KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA DNEVNA PROIZVODNJA TEČ FLUIDA (H} ——— kUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA 'KUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA (H) Slika 3.4.6. Izgled krive proizvodnje natfe i vode nakon postupka ...Jana Šujica. Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara, 2024
-
Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda
Radoman Đurović (1961)Radoman Đurović. Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1961
-
Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije
Petar papić (1998)Petar papić. Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1998
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana Stojković (2013)Jana Stojković. Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2013
-
Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje
Goran Petković (2002)Goran Petković. Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2002
-
Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu
Nenad Đajić (1976)Nenad Đajić. Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1976