Претрага
819 items
-
Минерагенија зеолитских туфова Србије
Vladan Kašić (2018-02-05)Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...... који се јављају на дијаграмима испитиваних зеолитских туфова последица су процеса дехидратације површински везане воде као и молекула воде у структури зеолита. У зеолитским кавезима вода је слабијим или јачим ковалентним везама координисана са различитим ванмрежним катјонима (Ca 2+ , Mg 2+ , Na ...
... јона из воде, након употребе могу се користити за производњу амонијачних ђубрива или се регенеришу и поново користе за исту сврху. Одстрањивање амонијум јона из индустријских отпадних вода захтева комплексну технологију. То подразумева регенерацију зеолита, поновно коришћење пречишћене воде у производном ...
... приликом садашње а и евентуалне будуће експлоатације зеолитског туфа, на рудним телима 1 и 2 поршинским коповима, неће јављати проблем подземних нити површинских вода. Слика 2.8. Снимак зеолитисаног слоја у лежишту зеолитског туфа Игрош-Видојевићи (Кашић) 2.3.Геологија лежишта зеолитског ...Vladan Kašić. "Минерагенија зеолитских туфова Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-02-05)
-
Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta
Radoslav Radosavljević (1975)Radoslav Radosavljević. Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1975
-
Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom
U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
... prečišćavanja otpadnih voda u okviru postrojenja obuhvata primarni (fizički) tretman, sekundarni (biološki) tretman i tretman mulja. S obzirom na količinu i temperaturu prečišćene vode, ona predstavlja značajan, niskotemperaturni energetski izvor. Na Slici 4 su prikazane temperature vode na mestu ispusta ...Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović. "Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom" in Energija, Ekonomija, Ekologija, University Library in Kragujevac (2021). https://doi.org/10.46793/EEE21-1.11I
-
Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji
Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...
... otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih ...Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević . "Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji" in Stručno-naučna konferencija TOPS 2019, Poslovno udruženje toplana Srbije (2019)
-
Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave
Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić. "Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave" in Zbornik radova XVI Srpski hidrogeološki simpozijum sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 2022., Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima
Vladislav Kecojević (1996)Vladislav Kecojević. Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda
Milan TOMIĆ (2014)Milan TOMIĆ. Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara
Jana Šujica (2024)U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...... sistemu koji Je prikazan na slici 7.7.5. i slici 1.1.6., nafta se smatra nekvašećom fazom (B), dok se voda uzima kao kvašeća faza (A). Na slici 7.1.5. prikazan Je proces istiskivanja nafte vodom. U ovom slučaju naftu Je lako istisnuti zbog nižih kapilarnih pritisaka ı manjih površinskih napona između ...
... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
... PROIZVODNJA VODE •• DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) ——— kUM. PROIZVODNJA VODE seee* KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA DNEVNA PROIZVODNJA TEČ FLUIDA (H} ——— kUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA 'KUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA (H) Slika 3.4.6. Izgled krive proizvodnje natfe i vode nakon postupka ...Jana Šujica. Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara, 2024
-
Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda
Radoman Đurović (1961)Radoman Đurović. Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1961
-
Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije
Petar papić (1998)Petar papić. Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1998
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana Stojković (2013)Jana Stojković. Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2013
-
Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje
Goran Petković (2002)Goran Petković. Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2002
-
Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu
Nenad Đajić (1976)Nenad Đajić. Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1976
-
Korišćenje i zaštita ugljokiselih voda Vrnjačke banje
Suzana Terzić (2009)Suzana Terzić. Korišćenje i zaštita ugljokiselih voda Vrnjačke banje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2009
-
Geološki uslovi pojave arteskih voda u Bačkoj i njihove fizičke i hemijske osobine
Aleksandar Kukin (1965)Aleksandar Kukin. Geološki uslovi pojave arteskih voda u Bačkoj i njihove fizičke i hemijske osobine, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965
-
Višenamensko korišćenje voda karstnih izdani u području Valjevsko-Mioničkog karsta
Mihajlo Simić (1990)Mihajlo Simić. Višenamensko korišćenje voda karstnih izdani u području Valjevsko-Mioničkog karsta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1990
-
Geohemijski modeli ležišta termalnih voda u paleovulkanskim kalderima na teritoriji Srbije
Damnjan Protić (1993)Damnjan Protić. Geohemijski modeli ležišta termalnih voda u paleovulkanskim kalderima na teritoriji Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1993
-
Hidrogeološke karakteristike ležišta karstnih izdanskih voda istočne Srbije sa aspekta mogućnosti vodosnabdevanja
Zoran Stevanović (1986)Zoran Stevanović. Hidrogeološke karakteristike ležišta karstnih izdanskih voda istočne Srbije sa aspekta mogućnosti vodosnabdevanja, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1986
-
Uloga neotektonike u pojavljivanju termalnih, termo-mineralnih i mineralnih voda na teritoriji SR Jugoslavije
(2003)Uloga neotektonike u pojavljivanju termalnih, termo-mineralnih i mineralnih voda na teritoriji SR Jugoslavije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Uloga hidrogeoloških uslova u formiranju malih voda , srednjih i malih vodotoka u Srbiji
Zoran Nikić (2001)Zoran Nikić. Uloga hidrogeoloških uslova u formiranju malih voda , srednjih i malih vodotoka u Srbiji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2001