Претрага

Упит dcterms_subject_txt:energetski trendovi

264 items

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... dobijati iz njih, dok značajno mesto u životu čoveka dobijaju i kada se odlikuju povišenom temperaturom, kada postaju predmet korišćenja u toplotno-energetske svrhe. Imajući u vidu značaj mineralnih voda koji se ostvaruje njihovom primenom u svakodnevnom životu čoveka, u proteklim decenijama 21. veka, ...
    ... gvožđa izazvane dejstvom mikroorganizama, zasigurno je da ovaj vid korozije predstavlja značajan deo ukupnih troškova, a zbog izraženog uticaja u energetskoj industriji (nafta, gas, itd.) troškovi su u rasponu od nekoliko milijardi dolara (Enning & Garrelfs, 2014). Osim uticaja na radni vek vodozahvatnih ...
    ... Univerziteta u Beogradu, sa namerom snimanja biofilmova i mikroorganizama u njima (Šaraba et al., 2019a). Ovaj mikroskop je opremljen i savremenim energetsko- disperzivnim spektometrom (EDS detektor) (model: X-Max Large Area Analytical Silicon Drift koji je povezan sa INCA Energy 350 Microanalysis System) ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... најзначајнији енергетски ресурс. Квалитет угља ограничава економски радијус транспорта од површинских копова, па је у непосредној близини неопходна и локација великих потрошача. Економска и технолошка принуда за оваквом просторном концентрацијом и структуирањем рударско-енергетског система има ...
    ... говори се о лигниту који је одмах после каменог угља, друго основно енергетско сировинско фосилно гориво у Пољској. Међутим, важнији економски значај започео је у другој половини 20. века и био је повезан 60.-их са рударском-енергетском активношћу у басену лигнита Туров и Конин а затим 70.-их у басену ...
    ... ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Резиме: Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурса фосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударских басена како у нас тако и у свету. Експлоатациона ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska sirovina koja direktnim sagorevanjem u našim termoelektranama proizvodi električnu energiju (Janković i Janković, 1998). Osim uglja, za Vučković ...
    ... i vode). Prirodna bogastva ljudi koriste u vidu energije i materijala. Ponekad kao što je slučaj sa kaustobolitima, i materijali se koriste u energetske svrhe. Svaka aktivnost rezultira negativnim posledicama na ukupne resurse Zemlje. Tako i kada se želi vršiti prečišćavanje neke zagađene sredine ...
    ... bila u žiži interesovanja pobornika zaštite životne sredine, ne samo na lokalnom nivou. Razlog je razumljiv, pošto su smešteni značajni rudarsko-energetski kapaciteti koji po svojoj prirodi mogu imati poguban uticaj na životnu sredinu. Za to vreme, gradska područja Uba i Lazarevca i okolnih mesta ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska sirovina koja direktnim sagorevanjem u našim termoelektranama proizvodi električnu energiju (Janković i Janković, 1998). Osim uglja, za Vučković ...
    ... i vode). Prirodna bogastva ljudi koriste u vidu energije i materijala. Ponekad kao što je slučaj sa kaustobolitima, i materijali se koriste u energetske svrhe. Svaka aktivnost rezultira negativnim posledicama na ukupne resurse Zemlje. Tako i kada se želi vršiti prečišćavanje neke zagađene sredine ...
    ... bila u žiži interesovanja pobornika zaštite životne sredine, ne samo na lokalnom nivou. Razlog je razumljiv, pošto su smešteni značajni rudarsko-energetski kapaciteti koji po svojoj prirodi mogu imati poguban uticaj na životnu sredinu. Za to vreme, gradska područja Uba i Lazarevca i okolnih mesta ...