Претрага

Упит dcterms_subject_txt:панонски басен

307 items

  • Analiza primene višekriterijumskih metoda u optimizaciji izbora hidruličnih bagera na površinskim kopovima uglja

    Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Filip Miletić, Ivan Janković (2019)
    Hidraulični bageri primenjuju se u različitim oblastima privrede a najzastupljeniji su u građevinarstvu i rudarstvu. Na površinskim kopovima sa kontinualnim sistemima, klasifikuju kao pomoćna mehanizacija a na površinskim kopovima sa diskontinualnim sistemima, kao osnovna mehanizacija. Kako je u oba slučaja njihova primena neizostavna, važno je izvršiti adekvatnu analizu postojećih podataka, u cilju optimizacije izbora tipa hidrauličnog bagera u odnosu na uslove rada datog površinskog kopa. U radu su opisane različite višekriterijumske metode koje su korišćene za analizu hidrauličnih bagera. ...
    višekriterijumske metode, površinski kop uglja, pomoćna mehanizacija, hidraulični bager
    ... me- toda je da prikažu najpogodniji izbor mašine kao numeričku vrednost rezultata primene matematičkih modela, za konkretne uslove na Rudarskom basenu Kolubara. Tabela 3. Vrednosti parametara hidrauličnih bagera Parametri analize 1 4 O k to b ar B G H 1 0 00 G C at er p il la ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... nadmorskoj visini od 125,5 m. Litice grebena gledaju prema Velikom ratnom ostrvu ı ušću reke Save u Dunav, odakle teren prelazi u ravničarski Panonski basen (Stevanović, 1988). Slika 2.1 — Spomenik ,, Pobednik”; a) Lokacija spomenika; b) Izgled spomenika „ Pobednik” (izvor: https://beogradskonasledje ...
    ... laporaca, krečnjaka, tufopeščara, glina, peskova i peskovitih laporaca i poznate facije „šlira” koja Je u istovetnom razviću poznata u čitavom panonskom basenu. Gornji torton (2M-»?) je predstavljen različitim 13 krečnjacima, od kojih su najčešći litotamski, koralski, amfisteginski peskoviti krečnjaci ...
    ... laporovitim glinama u gornjem delu. Sadrži bogatu faunu školjaka i puževa. Između sedimenata brakičnog donjeg sarmata i panonskih sedimenata postoji postepeni prijelaz. Panonski sedimenti (M«?) su predstavljeni pločastim, glinovitim i peskovitim laporacima u donjem delu ı „kompaktnim neslojevitim ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... osnovu njihovog ritmičnog ponavljanja autori su zaključili da se radi o flišnim sedimentima ili barem njihovim lateralnim delovima u sedimentacionom basenu. Nikako ne treba izostaviti „olistrostomsku jedinicu“, koju su navedeni autori izdvojili kao poseban član, a koja se nalazi iznad gornjeg dela ...
    ... a. Ovaj kontakt je definisan kao Stragarski rased, koji predstvlja gornjokredno-donjopaleogenu navlaku i kontakt između Sava zone i ispredlučnog basena Istočne Vardarske zone (Toljić i dr. 2018). Samom činjenicom da je ovaj kontakt definisan kao starija struktura isključena je mogućnost da predstavlja ...
    ... koji izgrađuje metakonglomerate i metapeščare erodovan i spiran sa ultrabazičnih stena, a da se potom mešao sa drugim materijalom u sedimentacionom basenu. Metaklastiti se generalno nalaze bliže površini i dostižu dubinu do 170 metara (slika 53). Prelaz između metakonglomerata i metapeščara nije oštar ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Morave, od Vranjske Banje do Masurice, i mali dio terena uz lijevu obalu. To je dio prostranog vranjskog basena koji je u miocenu i pliocenu komunicirao sa leskovačkim i poljaničkim basenom. 5.3.2.2. Kvartar Kvartarne tvorevine leže u dolinama reka, a najveće prostranstvo zauzimaju uz Južnu ...
    ... kategoriji zemljišta. 5.3.3.2. Kvartarni sedimenti — Proluvijalni depoziti (pr) - Moštaničke rijeke i povremenih bujičnih tokova po obodu vranjskog basena, formiraju lepezaste nanose haotično izmiješanog pretežno nekoheretnog materijala. Prašinasto-pjeskoviti (pr'”) i glinovito- šljunkoviti (pr'') ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Развој модела употребног квалитета помоћне механизације на површинским коповима лигнита

    Драгица Јагодић Крунић (2021)
    Тренутно стање помоћне механизације на површинским коповима лигнита је незадовољавајуће узроковано пре свега старошћу и неблаговременом заменом машима услед чега је расположивост недовољна а трошкови експлоатације и одржавања високи. Тренутно стање и захтеви који се постављају пред ове машине указују на неопходност оптимизације процеса управљања помоћном механизацијом. Одређивање оптималног времена замене и преосталих могућности је најодговорнији управљачки задатак који треба да буде заснован на свеобухватном сагледавању економских, техничких и других узрочно последичних веза. Са економског аспекта гледано треба одржавати ...
    помоћна механизација, употребни квалитет, ефективност, расположивост, сигурност функционисања, ризик, трошкови животног циклуса, фази логика, Монте Карло метода
    ... коповима рударских басена „Колубара” и „Костолац”. У овим угљеним басенима годишње се произведе око 40 милиона тона лигнита годишње и око 100 милиона m3 откривке. Од угља који се користи у термоелектранама ЈП Електропривреде Србије добија се око 70% електричне енергије. Рударски басен „Колубара” производи ...
    ... централној Европи [7]. У колубарском рударском басену ангажовано је преко 200 машина тешке механизације које су 2017. године оствариле преко 290.000 ефективних мото сати, и преко 330 возила која су остварила 5.320.000 километара. У костолачком басену ангажовано је преко 100 машина тешке механизације ...
    ... одржавања или замене машина. Истраживањима су обухваћени дозери који су били у експлоатацији од 8 до 11 година на површинским коповима угља Рударског басена Колубра, произвођача: Stalowa Wola TD25H (ознака Д1), Liebherr PR 752 (ознака Д2) и Caterpillar D8R (ознаке Д3). Дуална процена животног циклуса ...

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... Opšti prikaz modela ležišta Ležište Tamnava Zapadno polje ima površinu približno 21 km2 i predstavlja jedno od značajnijih ležišta u Kolubarskom basenu. Resursi u ležištu iznose oko 500 miliona tona uglja, a projektovani godišnji kapacitet površinskog kopa je 12.000.000 t uglja. Detaljna analiza geološke ...
    ... geoloških informacija iz elaborata i laboratorijskih analiza isporučenog kvaliteta uglja. Istražni podaci su eksportovani iz BpUBS (Baza podataka ugljenih basena Srbije, Gojak i dr. (2011)), u okviru koje je integrisan veliki broj logičkih kontrola nad podacima i kreirana je Minex geološka baza i definisane ...
    ... se maksimalan ekonomski efekat (NPV) poslovnog sistema, prvenstveno u raslojenim ležištima slabijeg kvaliteta uglja kao što je Kolubarski ugljeni basen. Znatno bolje iskorišćenje ležišta moglo bi se postići kada bi se ugalj slabije kalorijske vrednosti mešao sa ugljem boljeg kvaliteta. Ovo je posebno ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... LITSKI MELAN2. Ref. na IV Znanstvenom skupu Savjeta za naftu JAZU StrubiCke Toplice.- Dolić D., (1957): ISTRAŽIVANJE UGLJA U ARANĐELOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Fond dokumenata Geozavoda, Beograd . Dolić D., (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU MORAVSKE POTOLINE. Referati VI savetovanja ...

  • Alpine thermal events in the central Serbo-Macedonian Massif (southeastern Serbia)

    Milorad D. Antić, Alexandre Kounov, Branislav Trivić, Andreas Wetzel, Irena Peytcheva, Albrecht von Quadt (2015)
    General Earth and Planetary Sciences

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... B. Ovi sistemi su međusobno usklađeni u prostornom i tehnološkom smislu. 10 Elektrana "Nikola Tesla B" koristi ugalj iz Kolubarskog ugljenog basena kao osnovno gorivo. Ovaj ugalj ima nisku donju toplotnu vrednost i relativno visok sadržaj vlage u pepelu. U narednom periodu, planira se snabdevanje ...
    ... iz detaljnih tehno-ekonomskih analiza, koje su identifikovale vlažni postupak kao optimalan za termoelektrane koje koriste lignit iz kolubarskog basena. Vlažni postupak odsumporavanja, koji uključuje korišćenje krečnjaka kao reagensa i vlažno tretiranje dimnih gasova, predstavlja najčešće primenjivanu ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... severno od linije profila DD’, unutar SMM, nalazi se ekstenzioni metamorfni kompleks (eng. core complex). Ovaj kompleks je najverovatnije posledica panonske ekstenizje (Marović et al., 2002; Koroneos et al. 2011; Cvetković et al. 2007). Položaj 84 geotektonskih jedinica je u pravcu glavnih rasednih ...
    ... subdukuje unazad i magmatizam, kao i ekstenzija gornje litosferske ploče, mogu proizvesti jednu ili više faza razdvajanja lukova i otvaranja 5 basena i posledično, pojaseve ofiolita sa različitom litostratigrafijom i različitim geohemijskim karakteristikama. Smeštanje suprasubdukcionih ofiolita ...
    ... smeštena SMM (Rakićević i dr., 1973; Himmerikus et al., 2006). Postoje sugestije da je ofiolitski kompleks Đevđelije formiran otvaranjem izalučnog basena iza Paikon luka (Brown and Robertson, 2003; Božović et al., 2013), i da je kasnije navučen zapadno na njega (Brown and Robertson, 1994). Sa druge ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... „Morava“ u Svilajncu (jedan blok od 125 megavata) i Železnički transport koji godišnje preveze oko 28 miliona tona lignita sa površinskih kopova basena „Kolubara“. [76.] Prvi blok termoelektrane Nikola Tesla A, 210 MW, pušten jJe u rad 7. marta 1970. godine (datum koji se danas obeležava kao Dan ...
    ... A6. /[16.] Uporedo sa izgradnjom elektrana, stvoren je 1969. ı snažan sistem železničkog transporta. Glavni zadatak: prevoz uglja iz Rudarskog basena „Kolubara“ za elektrane u Obrenovcu i Velikim Crljenima. Danas ova pruga ima 100 kilometara koloseka i dnevni dovoz od oko 100.000 tona uglja, ...

  • An arid phase in the Internal Dinarides during the early to middle Miocene: Inferences from Mg-clays in the Pranjani Basin (Serbia)

    N. Andrić-Tomašević, V. Simić, O. Mandic, D. Životić, M. Suárez, E. García-Romero (2020)
    Paleontology,Earth-Surface Processes,Ecology, Evolution, Behavior and Systematics,Oceanography

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... лежишта неметаличних минералних сировина  Рудно поље Борање - Рудник флуорита „Равнаја“  Јарандолски басен - Рудник бората „Побрђански поток“ - Површински коп магнезита „Бела стена“  Басен Кремне - Бушотина „Борна вода“  Рејон Златибора - Рудник магнезита „Лиска“  Рејон Рашке - Рудник ...
    ... каменог угља „Аликсар“  Лежишта мрког угља у Сењско-Ресавском угљеном басену - Северни поткоп - Јужни Поткоп  Лежишта каменог угља у сливу Јерме - Рудник „Ракита“ - Рудник „Козарнички поток“  Јарандолски басен - Рудник „Јарандол“ Напуштени рударски радови у оквиру лежишта урана ...
    ... који су дуго били база развоја и примарни енергетски ресурс у многим европским земљама. Овај тренд је у највећим размерама заступљен у угљеним басенима западне Немачке (Ruhr, Saar, Aachen), Француске (Nord-Pas de Calais, Lorainne), Пољске (the Silesian Coal Basins), као и у одређеним деловима ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... kojima EPS upravlja proizvodnjom (kolubarski i kostolački baseni), proizvedeno je oko 30 miliona tona uglja, a od toga je u termoelektranama proizvedeno 64 % električne energije u EPS-u [143]. Eksploatacija uglja u Kostolačkom basenu počela je 1870. godine, tako što se ugalj kopao podzemnim ...
    ... snage 700 (МW), a manjim delom se distribuira za potrebe široke potrošnje [143]. Na slici 2 je prikazan Kostolački ugljeni basen. Slika 2 Kostolački ugljeni basen [144] Kapacitet na otkopavanju uglja na P.K. "Drmno" je u funkciji snabdevanja postojećih termoenergetskih kapaciteta, snabdevanja ...
    ... termoenergetskih objekata. U Srbiji se godišnje otkopa, preradi i sagori 40x10 6 t uglja i deponuje 8x10 6 do 10x10 6 t pepela [185]. Kostolački basen ima deponiju pepela površine 246 ha [184], na kojoj se godišnje odlaže 8x10 6 t pepela i šljake [186]. Ispitivanja karakteristika otpadnih voda ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... територији Београда, у Рударском басену Колубара, на територији општине Лазаревац, врши се производња великих количина лигнита за потребе термоелектрана које производе половину електричне енергије Србије, али и за широку потрошњу. Годишња производња лигнита у овом басену износи око 27-30 милиона тона ...
    ... износи око 30%, а у производњи електричне енергије чак до 50%, имајући у виду да се највеће термоелектране у земљи ТЕНТ А и ТЕНТ Б, као и Рударски басен Колубара, налазе на територији главног града. 6.1. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА 6.1.1. Систем даљинског грејања Имајући у виду да ...
    ... половина производене електричне енергије у Србији се производи у термоелектранама на територији Београда које користе лигнит из Колубарско-тамнавског басена. То су ТЕНТ А, ТЕНТ Б и Колубара А. Дистрибуција електричне енергије на територији 17 градских општина се одвија кроз 2 компаније које су делови ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... OPŠTINE ZEMUN Prema strukturno-geološkim uslovima Srbije, Dunav predstavlja prirodnu granicu između Šumadijsko-kopaoničko-kosovske zone i Panonskog basena. Prostor na desnoj obali Dunava, što obuhvata celokupan prostor istražnog terena, pripada Šumadijsko-kopaoničko-kosovskoj zoni. Kvartarne ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... vulkanske aktivnosti izvršeno je posredno na osnovu smenjivanja tufova i vulkanskih breča sa sedimentima strezovačkog, tularskog i račansko-orlovačkog basena. Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa 12 U centralnom delu vulkanskog ...
    ... najvećim delom, silicijskih sintera. Takođe, postoji mogućnost da su hidroterme, osim onih koje su izlivene na površini terena ili u manjim vodenim basenima oko termalnih izvora i gejzera, jednim delom izlivane podvodno, u plitkim jezerskim uslovima u spoljnim granicama vulkanskog kompleksa. M ...
    ... aju primarna ležišta silicijskog sintera. Silicijski sinter nastaje izlivanjem toplih vodenih rastvora bogatih silicijom u različitim tipovima basena, zatim oko i u dovodnim kanalima hidrotermalnih rastvora, kao i duž izlivnih kanala hidrotermi po padinama terena, gde grade tanke pokrove. Precipitacija ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... opservirani na ovim prostorima već u ranijim radovima dovedeni u vezu sa post-orogenskim kolapsom Dinarskog sistema (nakon zatvaranja okeanskih basena u kredi) (Prelević i dr., 2004) gde je starost primeraka sa Velikog Majdana datirana na ~30.9 Ma (Prelević i dr., 2005). U elementalnim mapama ...