Претрага

Упит dcterms_subject_txt:čvrstoća stena

376 items

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • The influence of rainfall factors on soil resistance to erosion

    Nikola Živanović, Vukašin Rončević, Carla Ferreira, Milica Kašanin-Grubin, Stevan Ćorluka, Veljko Rupar, Vladimir Čebašek (2024)
    rainfall, rainfall factors, erosion, soil

  • Petrological and geochemical studies of lignite from the Tamnava West field, Kolubara basin (Serbia)

    Milena Pajić, Reinhard F. Sachsenhofer, Achim Bechtel, Ksenija Stojanović, Vladimir Krstić, Dragana Životić (2021)

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... rastresitosti iskopine u kašici Yz- zapreminska masa stene u masivu. Zapremina materijala u kašici bagera iznosi: Em= E· Kp:': kz, (m*) kz -koeficijent zbijenosti iskopine u kašici bagera (0,4 za ugljeve; 0,87 za mekše stene; 0,79 za vrlo čvrste stene). Broj kašika za utovar proračunat po prethodnim ...
    ... kašikar 2.1.1. Užetni bageri kašikari Užetni bageri kašikari primenjuju se u različitim rudarsko-tehničkim uslovima i za sve kategorije stena. Mekše stene se kopaju direktno bez prethodnog rastresanja materijala. Osnovni nedostatak bagera kašikara Je cikličnost radnog procesa Jer se na kopanje ...
    ... veličini ı zapreminama kašike su nadmašili užetne bagere kašikare. Otkopavanje hidrauličnim bagerima u mekim stenama po pravilu se vrši u horizontalnim pojasevima sa vrha bloka na dole. U stenama izminiranim na rastresanje otkopavanje se vrši od nivoa stajanja, sa mogućnošću dopunskog obrušavanja materijala ...

  • Petrographical and organic geochemical study of the subbituminous coal from the Dubrava field, Aleksinac basin (Serbia)

    Željana Sekulić, Ksenija Stojanović, Achim Bechtel, Reinhard Sachsenhofer, Miomir Petrović, Ivan Kojić, Dragana Životić (2019)

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... površinu stene Toplota koja se prenosi sa masiva Prenošenje toplotnog fluksa sa stene kroz suvu površinu definiše sledećim izrazom: )( r G q sst s θ−θλ= . (6.42) Izraz (θst-θs)/rs sadrži poznate parametre, koji omogućavaju definisanje bezdimenzionog temperaturnog gradijenta stena G. U slučaju ...
    ... hlađenja isparavanjem. Dakle, temperaturni gradijent u steni će rasti dajući veći toplotni fluks qst . Proračun vrednosti temperaturnog gradijenta G se vrši kao funkcija difuzivnosti stene (toplotne provodljivosti, gustine i specifične toplote suve stene) i starosti radova, pri čemu se ne uzima u obzir ...
    ... obzir dodatni efekat hlađenja na vlažnoj površini stene. Utvrđivanje povećanja toplotnog fluksa, koji se prenosi iz masiva preko vlažne površine stene, vrši se korišćenjem vrednosti G za suvu stenu, uz kompenzaciju toplotnog fluksa qst izborom vrednosti temperature vazduha koja je niža od normalne temperature ...

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)
    ... najširu primenu u arheološkoj prospekciji u sla- bo naseljenim oblastima sa „povoljnom” geologijom (odsustvo izdanaka bazič- nih i ultrabazičnih stena, rude gvožđa). Obično se kombinuje sa merenjima ma- gnetne susceptibilnosti tla. Često se ko- risti i kao metoda za rekognosciranje i brzu procenu ...
    ... (ispod Tc), procesom oksido-redukcije i kristaliza- cije, kao i magnetizacija sedimentova- nja nastala taloženjem sfernih fero če- stica, od erodovanih stena ili biogenog porekla, dovoljno malih dimenzija da se ponašaju kao mali magneti i orijentišu paralelno sa MPZ. 17 A k t u e l n a i n t e rd ...
    ... RM ili zane- marljiva ili paralelna sa delujućim MPZ (savremena RM). Sa aspekta paleoma- gnetizma, naučne discipline koja prou- čava RM minerala, stena i arheološkog materijala, bitno je u kom kontekstu se posmatra RM. Za datiranje starosti ar- heološkog materijala koji je u toku svoje proizvodnje ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... mineral na Zemlji a javlja se u kontinentalnoj i u okeanskoj kori kao primarni ili sekundarni mineral u magmatskim, sedimentnim i metamorfnim stenama. U zemljištima i sedimentima može rezultirati usled aktivnosti bakterija. Međutim, može nastati kao veštački mineral u atmosferi u procesu sagorevanja ...
    ... lnost na višim frekvencijama a LF magnetska susceptibilnost na nižim frekvencijama.  koja zavisi od frekvencije nije karakteristična za čvrste stene ili vulkanski pepeo ali je karakteristična za tla u kojima se sekundarni magnetski minerali formiraju kao rezultat pedogeneze i požara. Prema tome ...

  • Maturation and isotopic changes of individual hydrocarbons in lignite lithotypes through diagenesis and early catagenesis

    Ivan Kojić, Achim Bechtel, Reinhard Sachsenhofer, Dragana Životić, Ksenija Stojanović (2019)

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... ti. 119 Parametri koji utiču na efikasnost geološkog skladištenja CO», pored karakteristika samog ugljen-dioksida, jeste zapremina sedimentnih stena na odgovarajućoj dubini, temperaturi ı pritisku za određeni region ili formaciju. Geološko modeliranje i korišćenje informacija u simulaciji rezervoara ...
    ... sa velikim vrednostima difuzionog koeficijenta. [25] 28 5.3 Skladištenje u slanim akviferima Slani akviferi su porozne i propusne rezervoar stene, a u njihovim porama se nalazi određena količina slanog fluida. Za razliku od akvifera koji sadrže pijaću vodu, slani akviferi se uglavnom nalaze ...
    ... količina CO» ı da se nalaze na dubinama većim od 800 metara (na većim dubinama CO» se nalazi u tečnom stanju, pa zauzima manju pornu zapreminu stena). Takođe, moraju da imaju adekvatne vrednosti poroznosti i propustljivosti. Zbog male propustljivosti može doći do povećanja pritiska oko mesta ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... basenske strukture je neogeni kompleks sedimenata, koga prekrivaju najmlađi kvartarni deponati. U podini basenske strukture očekivano je razviće stena mezozojske starosti. U narednom tekstu sledi opis litofacijalnih Jedinica od najmlađih do najstarijih. Prilikom sagledavanja geološke građe terena ...
    ... PI sedimenata je oko 270 m. Paket M,PI sedimenata leži konkordantno preko sarmatskih sedimenata. Sarmat je predstavljen sitnozrnim klastičnim stenama, laporima i različitim varijetetima krečnjaka. 3.3. Tektonika Strukturno-tektonska građa terena sagledana je sa regionalnog aspekta. Teritorija ...
    ... od više faktora: debljine i sastava Zemljine kore, starosti tektonskih aktivnosti, vrste magmatskih procesa, sadržaja radioaktivnih elemenata u stenama i hidrogeoloških karakteristika. (Milenić & Vranješ, 2015) Debljina Zemljine kore na teritoriji Srbije je promenljiva i raste u pravcu sever-Jug ...

  • The Potential of Biomarkers to Distinguish Lower and Middle Miocene Lignites from the Coal-Mining District of Lusatia

    I. Kojic, J. Kus, D. Zivotic, K. Stojanovic (2021)

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak, 7ifturws Rkarelinii je danas prepoznat kao grupa koja objedinjuje više geografski koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog ...

  • Flyrock induced by blasting in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Snežana Ignjatović, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Rade Šarac (2022)
    Miniranje predstavlja i dalje najefikasniji i najjeftiniji način eksploatacije velikih količina čvrstih mineralnih sirovina na površinskim kopovima. Energija eksplozije se koristi za fragmentaciju čvrste stenske mase do zahtevane granulacije. Pored pozitivnih efekata miniranja, postoje i određeni neželjeni efekti svakog procesa miniranja koji se mogu javiti, a to su: potresi tla, razletanje komada stene, vazdušni udari, otrovni i zagušljivi gasovi i prašina. Razletanje komada stene je nekontrolisano izbacivanje fragmenata odminirane stenske mase i predstavlja jedan od glavnih izvora materijalne štete ...
    razletanje, bušenje, miniranje, površinska eksploatacija, bezbednost, nesreća

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... tipovima stena u ležištu bakra „Kraku Bugaresku Cementacija“ Stena Opis stene Kod stene Zapreminska masa,  t/m Primedba AN Andezit 3 2,5 Jalovina ANB Andezitska breča 16 2,5 Ruda HIP 1 Propilit, rudni 13 2,5 Ruda HIP 2 Propilit, jalovi 5 2,5 Jalovina HIS Hidrotermalno izmenjene stene 10 2 ...
    ... uzimaju proizvoljno i označavaju vrstu stene, vrste izmena, tip mineralizacije i slično. Brojčanim oznakama se, pre svega, razdvaja ruda od jalovine. U tabeli 5.1, dat je prikaz dodele kodova tako da jalove stene imaju brojčanu oznaku od 1 do 9, orudnjene stene od 10 do 100, a oznaka za vazduh je 0 ...
    ... sledeće vrednosti:  vrsta stene,  zapreminska masa,  sadržaj osnovne korisne komponente (Cu i Cuox, %) i pratećih komponenti (Au i Ag, g/t),  ekonomska vrednost bloka, odnosno profit koji se ostvaruje otkopavanjem tog bloka. Vrsta stene i zapreminska masa stene u bloku određene su na osnovu ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... moramo znati i da je ugalj sedimentna stena te kao takva leži u obliku slojeva između neorganskih sedimenata koje nazivamo povlata i podina. Povlatu i podinu najčešće sačinjavaju glinovite stene (gline, glinci i peskovite gline), ali i peščarske i krečnjačke stene. Zona prelaza između podine i povlate ...
    ... uglavnom dolaze iz uglja i ne uklanjaju se iz njega u procesu mehaničke pripreme. Spoljašnji pepeo potiče od epigenefskih mineralnih primesa i stena koje čine povlatu i podinu ugljenog sloja. Količina spoljašnjeg pepela je u direktnoj zavisnosti od načina otkopavanja uglja i tvrdoće strukture ...
    ... navedena 3 ležišta su stvorena u neogenim sedimentima u jezerskim uslovima sedimentacije a dolaze u kontakt i sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Za sva 3 ležišta uglja je karakteristično da se u njima javlja ugalj u više slojeva (etaža) različite debljine, a u okviru njih se pojavljuju i ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... rezerve su akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti i u planinskim masivima od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog (koristi ih oko 75% stanovništva), nisu još uvek dovoljno . Na osnovu do sada obavljenih hidrogeoloških ...
    ... akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama_intergranularne poroznosti i u_ planinskim masivima_ izgradenim od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog koriSéenja (koristi ih oko 75% stanovnistva), nisu jo§ uvek dovoljno prou€ene. Na osnovu do sada obavijenih ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... optimizacije Analiza ponašanja rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom Definisanje terenskih merenja Slika 1.1. Program istraživanja Program istraţivanja je ...
    ... talasa (Tabela 2.3.). Tabela 2.3. Kategorizacija otkrivke Radna sredina Kategorija stene Kn Otpor rezanju KL(N/cm) Seizmiĉka brzina prostiranja uzduţnih talasa (m/s) Vrsta stena Sredina I K1 KL < 500 500-1000 Kvartar (humus, ilovaĉa) i rastresiti materijali K2 ...
    ... izdvojene dve sredine ĉija su svojstva data pojedinaĉno: - Sredina I (Kategorija stene K1 i K2) koja ne predstavlja problem pri okopavanju otkrivke glavnog ugljenog sloja; 22 - Sredina II (Kategorija stene K3 i K4) predstavlja problem za rad kontinualne opreme koji se ispoljava u padu ...

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)

  • Srbija u OneGeology Europe

    Danka Blagojević, Ranka Stanković, Petar Stejić, Velizar Nikolić (2014)
    Геолошки завод Србије као носилац Пројекта ОneGeologyEurope заједно са Рударско геолошким факултетом и Министарством за природне ресурсе, рударство и просторно планирање су се укључили у међународни Пројекат OneGeology Europe у мају 2013. године у већ поодмаклој фази израде Пројекта. До краја 2013. године испунили су завршене активности које треба да доведу до пуноправног укључења у Пројекат чиме је Република Србија нашла своје место на Геолошкој карти Европе 1:1М. Геолошка карта Србије 1:1М представља компилациону односно поједностављену верзију ОГК 1:500 ...
    OneGeologyEurope, метаподаци, хармонизација података, вишејезични мета-информациони систем
    ... омогућава хармонизавано описивање скупова података. Кроз активности иницијативе 1G-E урађен је геолошки речник који описује литолошки састав, старост стена, њихову генезу као и атрибутске карактеристике тектонских структурних облика. Овај документ даје описе геолошких речника, а за сваку речничку одредницу ...
    ... података на свим језицима учесника пројекта. Кроз раније активности иницијативе 1G-E урађен је геолошки речник који описује литологију, старост и генезу стена и структурних карактеристика. Имајући у виду да је коришћење овог јединственог речника обавеза за све земље учеснице у пројекту 1G-E, то се приликом ...
    ... омогућава хармонизавано описивање скупова података. Кроз активности иницијативе 1G-E урађен је геолошки речник који описује литолошки састав, старост стена, њихову генезу као и атрибутске карактеристике тектонских структурних облика. Овај документ даје описе геолошких речника, а за сваку речничку одредницу ...