Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vreme u otkazu

3987 items

  • Metodologija proračuna sanacije klizišta šipovima

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić, Stanko Ćorić, Dušan Berisavljević (2022)
    Klizišta u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, jako zavise od geoloških uslova u terenu i svako klizište ima svoje specifičnosti koje moraju da se odrede geotehničkim istraživanjima. Stoga su u radu prvo prikazane osnovne karakteristike klizišta u Srbiji, kao i postupci njihovog istraživanja. Zatim su prikazani proračuni sanacije klizišta vertikalnim šipovima. Metodologija proračuna je složena, jer podrazumeva interakciju klizišta i stabilizirajućih šipova. Prilikom određivanja bočne otpornosti tla oko šipova koristi se metoda Brinč Hansena koja uzima u obzir trodimenzionalne ...
    klizišta, geotehnička istraživanja, bočna nosivost šipova, interakcija klizišta i šipa, analiza stabilnosti

  • Tehnika merenja struje kratkog spoja u izučavanjima galvanskog kontakta u pripremi mineralnih sirovina

    Kostović Milena, Stanković Dragan (2013)

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... орфисане стене Српско‐македонског масива у подини од слабије метамор‐ фисаних  стена Супрагетикума у повлати  (Erak et al., 2016). Ова врста и старост деформација су у  новије  време  описане  у  суседним  областима,  по  ободу  Динарида,  које  се  налазе  у  сличним  тектонским  условима.  Ови  догађаји  ...
    ... вести у везу са екстензионом реактивацијом контакта Српско‐ма‐ кедонског масива и Супрагетикума  током миоцена.  Реактивација  се  догодила дуж екстензионог  детачмента  у  чијој  подини  се налазе метаморфити  Јухора док  је  у  повлати дошло до  таложења  доње до средње миоценских наслага у Моравс ...
    ... тектонског  издизања  Јухора.  У  циљу  одређивања  износа ексхумације у северним деловима Српско‐македонског масива, спроведена су кинематска  и  термохронолошка испитивања.  Прелиминарни резултати  термохронолошких испитивања,  тра‐ гова фисије (AFT) и хелијума (AHe) у апатитима, указују на миоценс ...

  • Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva

    Jana Štrbački (2022)
    Litijum je biološki aktivan mikroelement u ljudskom organizmu: u malim koncentracijama doprinosi pravilnom funkcionisanju pojedinih enzima, hormona i vitamina, dok se u većim, terapeutskim dozama, koristi za lečenje i prevenciju nekoliko psihijatrijskih poremećaja. Eksperimentalno je dokazano da su litijumske mineralne vode bioraspoloživi izvor ovog mikroelementa, u smislu obezbeđivanja njegovog preporučenog dnevnog unosa. Proučavanjem zakonomernosti raspodele litijuma u mineralnim vodama Srbije konstatovano je da barem 50 pojava sadrži koncentracije litijuma potrebne za unapređenje opšteg zdravstvenog stanja ljudi.
    lekovite mineralne vode, hidrogeološka sredina, mikrodoze litijuma, dijetetski suplementi, Srbija

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Analiza rizika flotacijskih jalovišta

    Sandra Milutinović, Milena Kostović, Ljubiša Obradović, Sanja Petrović, Srđana Magdalinović (2023)
    U Srbiji i u svetu, dogodile su se brojne akcidentne situacije na flotacijskim jalovištima usled havarija. Pojave akcidenata zaslužuju da budu predmet istraživanja u cilju otkrivanja mehanizma njihovog nastajanja, obima i dometa ugrožavanja kako života ljudi tako i životne sredine, kako bi se inicirali zahtevi za projektovanje i ugradnju zaštitnih sistema čija pouzdanosti treba da bude veća od ukupne verovatnoće opasnosti. U ovom radu je dat primer i prikazana je analiza rizika od pojave akcidentnih situacija gde se naglašava ...
    Jalovišta, akcidantne situacije, izlivanje jalovine, poplavni talas

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Novi koncept izrade Osnovne hidrogeološke karte Srbije

    Igor Jemcov, Zoran Stevanović, Vladimir Živanović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Veselin Dragišić (2022)
    Osnovna hidrogeološka karta (OHGK) predstavlja bazični dokument u hidrogeologiji, a ima za cilj sagledavanje osnovnih tipova izdani što da omogućava sagledavanje podzemnih vodnih resursa na području obuhvaćenom kartom. Primena postojećeg Uputstva za izradu Osnovne hidrogeološke karte SFRJ 1:100.000 (iz 1984, odnosno 1988. godine), vezana je za brojne poteškoće, što je uslovilo da je u proteklom periodu od 30 godina bilo je više inicijativa za formiranjem novog Uputstva. Sagledavajući postojeću situaciju uz činjenice o savremenim trendovima razvoja hidrogeoloških karata u ...
    Osnovna Hidrogeološka Karta, koncept izrade OHGK, harmonizovana legenda OHGK

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... сајта википедије, по попису из 1948. године у Славињи је живело 403, а у Росомачу 606, у Сенокосу 568 и у Каменици 365 становника, док по попису из 2002. године овај број је више пута умањен, односно само у Росомачу је по попису из ове године живело 60, а у осталим насељима чак испод 50 становника ...
    ... географске дужине. У оквиру оба сливна подручја постоје по два насељена места и то у оквиру сливног подручја Росомачке реке су Росомач и Славиња, а у оквиру слива Воденичке реке су Сенокос и Каменица. И у овој области је након Другог светског рата приметан пад броја становника у поменутим насељима ...
    ... ) све до ушћа Воденичке реке у Височицу. У овом делу вододелница одваја слив Воденичке реке од Криводолштице и непосредног слива реке Височице. Слив Воденичке реке је лепезастог облика, с тим да је у доњем делу, као и код Росомачке реке, изузетно сужен и такође у овом делу не прима воде ни једног ...

  • Analysis and Calculation of MMRS and Primary Gas Distribution Network in Urban Environment – Case Study Kučevo

    Aleksandar Madžarević, Pavle Janković (2022)
    Oblast primene prirodnog gasa je veoma široka. Kao energent može se koristiti za proizvodnju energije u elektranama, toplanama i postrojenjima za kombinovanu proizvodnju energije ili za zadovoljavanje različitih toplotnih potreba u industriji i širokoj potrošnji. Gas se može upotrebiti i kao sirovina u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, a tokom poslednjih decenija nalazi primenu i u saobraćaju kao pogonsko gorivo u SUS motorima. Sa ekološkog stanovišta, prirodni gas predstavlja najprihvatljiviji izvor energije u poređenju sa drugim fosilnim gorivima. Pri sagorevanju ...
    distribucija gasa, projektovanje gasovoda, analiza potrošnje

  • Energetika i održivi razvoj - indikatori održivosti

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2015)
    energetika, održivi razvoj

  • Primena hidrodinamičkog modeliranja u rešavanju problema zaštite građevinskih objekata od podzemnih voda na primeru višenamenske sportske hale u Inđiji

    Pregrad Pajić, Uroš Urošević, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2022)

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... (Se), Javljaju se u zoni tunela od Iriškog Venca pa sve do izlaznog portala, i u pravcu Iriga. Oni su najverovatnije produkti staro- paleozojskog: magmatizma. Vreme metamorfizma nije pouzdano utvrđeno, dok vreme njihove mobilizacije u mlađe mezozojske stene svakako spada u više vremenskih faza ...
    ... raspodela podataka. Na osnovu dobijenih rezultata, istražuju se trendovi i varijacije u smičućoj čvrstoći tla. Ovo pruža uvid u statističku značajnost parametara i pomaže u razumevanju njihove varijabilnosti u različitim geološkim formacijama ili na različitim lokacijama. Kroz ovu analizu, istraživači ...
    ... kako u urbanim sredinama tako ı u ruralnim područjima. U skladu sa tim, ovaj rad fokusira se na primenu deskriptivne statistike kao snažnog alata za analizu parametara smičuće čvrstoće tla. Deskriptivna statistika Omogućava sistematično organizovanje i sumiranje podataka, pružajući uvid u osnovne ...

  • Biostratigrafija miocena u busotini SK-2 u Ovči

    Knežević Slobodan, Ganić Meri, Rundić Ljupko (2018)

  • Termičke metode povećanja iskorišćenja naftnih ležišta

    Vesna Karović Maričić (2019)
    Ležišta nafte, eksploatacija

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Spatial and temporal variability of precipitation in Serbia for the period 1961-2020

    Boško Milanović, Phillip Schuster, Milan Radovanović, Vesna Ristić Vakanjac, Shristoph Schneider (2017)
    У овом раду анализиране су месечне, сезонске и годишње суме падавина у Србији за период 1961–2010. Географска ширина, дужина и надморска висина 421 падавинске станице и карактеристике терена у њиховом блиском окружењу (нагиб и аспект терена у радијусу од 10 км око станице) коришћене су за развој регресионог модела на основу којег је прорачуната просторна расподела падавина. Приказан је просторни распоред годишњих, јунских (максималне вредности за скоро све станице) и фебруарских (минималне вредности за скоро све станице) падавина. Годишње ...
    padavine, distribucija godišnjih padavina, distribucija mesečnih padavina, Republika Srbija

  • Млади у науци и високом образовању у Србији: останак или одлазак с повратном картом

    Цветковић Владица (2018)