Претрага

Упит dcterms_subject_txt:sedimentne stene

369 items

  • Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике

    Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић (2017)
    ... извоз, извозно постројење, самоходно транспортно средство +RockMech Механика стена Предложен нови маркер притисак, смицање, напонско стање, носивост стене, физичко-механичке осо- бине, деформабилност стена, деформабилност тла, стабилност косина, носи- вост тла +Surveying Геодезија Предложен ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... (reka); 8 – Pojava mineralnih voda. Uvod 59 Sedimentne stene su paleozojske (devon-perm), mezozojske (trijas-jura) i kenozojske (miocen i holocen) starosti. Metamorfne stene su paleozojske i tercijarne starosti, dok su intruzivne i efuzivne stene tercijarne starosti. Na istočnom delu Boranjski ...
    ... limonitisani peščari i krupni kvarcni peskоvi. Debljina sedimentne serije je oko 26 m i verovatno je sarmatske starosti. Sarmatski sedimenti su registrovani u selu Koraćici na obodu Kosmaja gde zaplavljuju kredne krečnjake. U okviru sedimentne serije izgrađene od peskova, glina, laporaca i glinovitih ...
    ... rožnaca, glinaca, metapeščara, sedimenata flišolikog razvića, breča, konglomerata, laporaca, itd.), bazičnih i ultrabazičnih stena (serpentinisanih harcburgita, gabroidnih stena, itd.) i njihovih efuzivnih ekvivalenata (dijabaza, spilita, itd.). Sedimenti neogena leže diskordantno preko starijih formacija ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости (Слика 2.2 и 2.3). 2.3.1. Палеозоик Најстарије стене и палеорељеф басена у северном, западном и јужном ободу Ђурђевичког басена изграђују амфиболити и комплекс ултрабазично- перидотитских стена, вероватно палеозојске ...
    ... Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним ...
    ... простора, изломљен је цик - цак на неколико места, а дуж њега је дошло до спуштања северног крила басена у односу на јужно. У Ђурђевичком басену млађе стене су испресецане раседима, што би се могло приписати орогеним фазама вероватно пост миоценског периода. Међутим, има доста мањих руптура које је тешко ...

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... "globigerinskih krečnjaka". - vulkanogeno-sedimentne naslage, koje predstavljaju produkte višefazne vulkanske aktivnosti nastale istovremeno sa sedimentima plitkog mora. Najveća debljina ovih Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 38 stena konstatovana je kod Žednika i iznosi oko ...
    ... dubinama od 852 m (NK-2) do 1403 m (Fi-1). Najveća debljina donjopontske sedimentne serije utvrđena je u bušotini NKs-1 i iznosi 684 m. Na ovom prostoru donjopontski sedimenti izgrađeni su od svetlo do tamnosivih i sivo- zelenih stena glinovito-alevrolitsko-peskovito-laporovite asocijacije. Ređe se javljaju ...
    ... magmatske stene. U zoni Bečeja palezojske stene nalaze se na dubini 1420 m (Bč-7) odnosno 1521 m (Bč-3), predstavljene mikašistima i gnajsevima. U severnom delu istraživanog terena na području Subotice-Kanjiže i istočnije, kod Novog Kneževca, prema podacima dubokog bušenja, paleozojske stene nalaze ...

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака
    ... geologija. Srpska Kr. Akademija, Beograd. (IIpeyaero H3 mTeparype HaBc/IeHc toji p. 0p.15) 5. Žujović, J., 1900: Geologija Srbije, II deo - Eruptivne stene. Srpska Kr. Akademija, Beograd. (IIpey3ero 3 nareparType HaBcjncHe tmojri p. op. 15) 6. Maksimović, B., 1953: Geološki sastav i tektonski sklop terena ...
    ... 5, 111-150, Beograd. (IIpeys3ero 3 mareparType HaBeJicHe moji p. Op. 15) 9. Matović V., Gajić V., Vasić N., 2019: Metode ispitivanja sedimentnih stena. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 310. 0. Mojsilović, S., Filipović, I, Avramović, V., Pejović, D., Tomić, R., Baklajić, D., ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... pritoke reke LJig. Neposredni teren ležišta izgrađuju stene vulkanskog porekla koje su slabovodopropusne do vodopropusne, a niži delovi i manje mase na severoistoku čine flišni kredni sedimenti sa karbonatnim, peskovitim i laporovitim stenama. U njima su moguće pojave izdani podzemnih voda pukotinskog ...
    ... U masi stene prisutne su i retke anklave izgrađene od bojenih minerala, dimenzija do 1 cm. Daciti iz ležišta Ćeramide izgrađeni su od fenokristala plagioklasa, biotita, kvarca i hornblende u holokristalastoj osnovi mase koja je izgrađena od mikroilita istih minerala. Struktura stene je holo ...
    ... Ćeramide svrstan je (po M. M. Protođakonovu) po skali tvrdoće u sledeće kategorije: • inženjersko-geološki kompleks čvrstih stena i • inženjersko-geološki kompleks mekih stena. U prvu grupu spadaju sveži ı alterisani daciti. Koeficijent čvrstoće (f) ispitivanih svežih dacita računati po formuli ...

  • Definisanje parametara čvrstoće na smicanje kod izvođenja kosina u ispucalom stenskom masivu

    Zoran M. Berisavljević (2016-04-01)
    Definisanje parametara čvrstoće na smicanje ispucalih stenskih masa predstavlja jedanod najzahtevnijih zadataka mehanike stena. Geotehnička istraživanja su uglavnomograničena na rezultate laboratorijskih ispitivanja malih makroskopski homogenihuzoraka, sa kojih se vrši ekstrapolacija rezultata na terensku razmeru. Ispitivanja semogu vršiti in situ, ali su i ona ograničena veličinom korišćene aparature imikrolokacijom na kojoj se vrše ispitivanja. Pored toga, moguće je vršiti različitaispitivanja na fizičkim modelima, koja su veoma složena i skupa. Ekstrapolacijapodataka sa malog uzorka na terensku razmeru daje mnogo bolje rezultate ...
    naponsko stanje, ispucalost, heterogenost, čvrstoća na smicanje, geološki indeksčvrstoće, Hoek-Brownov materijal, kompozitni uzorci, dezintegracija, povratna analiza

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • The influence of rainfall factors on soil resistance to erosion

    Nikola Živanović, Vukašin Rončević, Carla Ferreira, Milica Kašanin-Grubin, Stevan Ćorluka, Veljko Rupar, Vladimir Čebašek (2024)
    rainfall, rainfall factors, erosion, soil

  • Petrological and geochemical studies of lignite from the Tamnava West field, Kolubara basin (Serbia)

    Milena Pajić, Reinhard F. Sachsenhofer, Achim Bechtel, Ksenija Stojanović, Vladimir Krstić, Dragana Životić (2021)

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... rastresitosti iskopine u kašici Yz- zapreminska masa stene u masivu. Zapremina materijala u kašici bagera iznosi: Em= E· Kp:': kz, (m*) kz -koeficijent zbijenosti iskopine u kašici bagera (0,4 za ugljeve; 0,87 za mekše stene; 0,79 za vrlo čvrste stene). Broj kašika za utovar proračunat po prethodnim ...
    ... kašikar 2.1.1. Užetni bageri kašikari Užetni bageri kašikari primenjuju se u različitim rudarsko-tehničkim uslovima i za sve kategorije stena. Mekše stene se kopaju direktno bez prethodnog rastresanja materijala. Osnovni nedostatak bagera kašikara Je cikličnost radnog procesa Jer se na kopanje ...
    ... veličini ı zapreminama kašike su nadmašili užetne bagere kašikare. Otkopavanje hidrauličnim bagerima u mekim stenama po pravilu se vrši u horizontalnim pojasevima sa vrha bloka na dole. U stenama izminiranim na rastresanje otkopavanje se vrši od nivoa stajanja, sa mogućnošću dopunskog obrušavanja materijala ...

  • Petrographical and organic geochemical study of the subbituminous coal from the Dubrava field, Aleksinac basin (Serbia)

    Željana Sekulić, Ksenija Stojanović, Achim Bechtel, Reinhard Sachsenhofer, Miomir Petrović, Ivan Kojić, Dragana Životić (2019)

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... površinu stene Toplota koja se prenosi sa masiva Prenošenje toplotnog fluksa sa stene kroz suvu površinu definiše sledećim izrazom: )( r G q sst s θ−θλ= . (6.42) Izraz (θst-θs)/rs sadrži poznate parametre, koji omogućavaju definisanje bezdimenzionog temperaturnog gradijenta stena G. U slučaju ...
    ... hlađenja isparavanjem. Dakle, temperaturni gradijent u steni će rasti dajući veći toplotni fluks qst . Proračun vrednosti temperaturnog gradijenta G se vrši kao funkcija difuzivnosti stene (toplotne provodljivosti, gustine i specifične toplote suve stene) i starosti radova, pri čemu se ne uzima u obzir ...
    ... obzir dodatni efekat hlađenja na vlažnoj površini stene. Utvrđivanje povećanja toplotnog fluksa, koji se prenosi iz masiva preko vlažne površine stene, vrši se korišćenjem vrednosti G za suvu stenu, uz kompenzaciju toplotnog fluksa qst izborom vrednosti temperature vazduha koja je niža od normalne temperature ...

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)
    ... najširu primenu u arheološkoj prospekciji u sla- bo naseljenim oblastima sa „povoljnom” geologijom (odsustvo izdanaka bazič- nih i ultrabazičnih stena, rude gvožđa). Obično se kombinuje sa merenjima ma- gnetne susceptibilnosti tla. Često se ko- risti i kao metoda za rekognosciranje i brzu procenu ...
    ... (ispod Tc), procesom oksido-redukcije i kristaliza- cije, kao i magnetizacija sedimentova- nja nastala taloženjem sfernih fero če- stica, od erodovanih stena ili biogenog porekla, dovoljno malih dimenzija da se ponašaju kao mali magneti i orijentišu paralelno sa MPZ. 17 A k t u e l n a i n t e rd ...
    ... RM ili zane- marljiva ili paralelna sa delujućim MPZ (savremena RM). Sa aspekta paleoma- gnetizma, naučne discipline koja prou- čava RM minerala, stena i arheološkog materijala, bitno je u kom kontekstu se posmatra RM. Za datiranje starosti ar- heološkog materijala koji je u toku svoje proizvodnje ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... (serpentiniti); mezozoika (trijaski ı gornjo kredni fliš); neogena i kvartara. Na celom prostoru najzastupljenije su sedimentne stene neogena ı kvartara, nešto manjim delom stene mezozojske, a najmanjim delom paleozojske starosti. H: •·u·· peskevi ı lagorii (goray poat} —d— Kanplomarib, peičari ...
    ... gleeci | ghovvih laporc ·f' MO 88 7 y | | Slika 7. Geološka građa Fruškogorskog koridora, list Novi Sad, 1:100000 15 PALEOZOIK Najstarije stene Fruške Gore su serpentiniti (Se), Javljaju se u zoni tunela od Iriškog Venca pa sve do izlaznog portala, i u pravcu Iriga. Oni su najverovatnije produkti ...
    ... produkti staro- paleozojskog: magmatizma. Vreme metamorfizma nije pouzdano utvrđeno, dok vreme njihove mobilizacije u mlađe mezozojske stene svakako spada u više vremenskih faza. MEZOZOIK Facije trijasa ı krede, izgrađuju brdovite delove terena i imaju najveću rasprostranjenost na Fruškoj gori ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... mineral na Zemlji a javlja se u kontinentalnoj i u okeanskoj kori kao primarni ili sekundarni mineral u magmatskim, sedimentnim i metamorfnim stenama. U zemljištima i sedimentima može rezultirati usled aktivnosti bakterija. Međutim, može nastati kao veštački mineral u atmosferi u procesu sagorevanja ...
    ... lnost na višim frekvencijama a LF magnetska susceptibilnost na nižim frekvencijama.  koja zavisi od frekvencije nije karakteristična za čvrste stene ili vulkanski pepeo ali je karakteristična za tla u kojima se sekundarni magnetski minerali formiraju kao rezultat pedogeneze i požara. Prema tome ...

  • Maturation and isotopic changes of individual hydrocarbons in lignite lithotypes through diagenesis and early catagenesis

    Ivan Kojić, Achim Bechtel, Reinhard Sachsenhofer, Dragana Životić, Ksenija Stojanović (2019)

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... ti. 119 Parametri koji utiču na efikasnost geološkog skladištenja CO», pored karakteristika samog ugljen-dioksida, jeste zapremina sedimentnih stena na odgovarajućoj dubini, temperaturi ı pritisku za određeni region ili formaciju. Geološko modeliranje i korišćenje informacija u simulaciji rezervoara ...
    ... sa velikim vrednostima difuzionog koeficijenta. [25] 28 5.3 Skladištenje u slanim akviferima Slani akviferi su porozne i propusne rezervoar stene, a u njihovim porama se nalazi određena količina slanog fluida. Za razliku od akvifera koji sadrže pijaću vodu, slani akviferi se uglavnom nalaze ...
    ... količina CO» ı da se nalaze na dubinama većim od 800 metara (na većim dubinama CO» se nalazi u tečnom stanju, pa zauzima manju pornu zapreminu stena). Takođe, moraju da imaju adekvatne vrednosti poroznosti i propustljivosti. Zbog male propustljivosti može doći do povećanja pritiska oko mesta ...