Претрага

Упит dcterms_subject_txt: Борска металогенетска зона

510 items

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... se kreću od 10 m do preko 40 m. Sidrišna zona Je obično od 5 do 12 m dužine. Veće dužine sidrišne zone nemaju uticaja na povećanje vezivne čvrstoće. U sidrišnoj zoni se kontakt između kablova i injekcione mase ostvaruje direktno, dok su u slobodnoj zoni kablovi obavijeni plastičnim plaštom sa ciljem ...
    ... trake kreću se u intervalu od 2,30 cm u zoni obalnog stuba na desoj dolinskoj strani do 6,20 cm u zoni obalnog stuba u zoni Starog grada. Preporuke na koje se mora obratiti pažnja usled izrade trajnih ankera su sledeće: 42 Privremene kosine u zoni stubnih mesta potrebno Je štititi slojem ...
    ... kartiranjem po tačkama ı međusobno formiraju klin. Dominantno rasprostranjenje ima familija pukotina blagog nagiba u zoni subvertikalne litice ispod Starog grada, dok se u zoni iznad obalnog stuba na stani Starog grada teško uočava. Ova familija vrlo verovatno predstavlja međuslojne pukotine i ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... geofizička istraživanja. Na teritoriji opštine Trstenik postoje brojni lokaliteti koji imaju ne samo lokalni, već i repu- blički, pa i regionalni značaj. Zone istra- živanja su odabrali arheolozi i istoričari, a u skladu sa planovima i ciljevima istra- živanja za godinu u kojoj su istraživanja vršena. Studenti ...
    ... danas čine vid- ljivi ostaci sakralnog objekta dimenzi- ja aproksimativno 16 x 7 metara. Sam objekat je gotovo potpuno devastiran, osim u temeljnim zonama, pri čemu su meštani „popravljali“ zidine dodajući kamene blokove po obodu (Вукчевић, 2018; 2019). Geofizičke metode Primena geofizičkih istraživa- ...
    ... oko 1 ha tokom 2018. i 2019. godine. Analizom i kore- lacijom svih sprovedenih geofizičkih istraživanja, zaključuje se da postoje- će anomalijske zone, koje se prostiru u pravcu jugozapad - severoistok, mogu predstavljati objekte od arheološkog značaja. Ovome u prilog idu i pronađeni ostaci opeke ...

  • Atmospheric exposure vs burying: influences on damage intensity of built-in kersantite in the monument of the Small Staircase (Belgrade, Serbia)

    Nevenka Novaković, Predrag Dabić, Vesna Matović (2023)
    Proučavan je efekat „zatrpanog kamena“ na intenzitet procesa degradacije prisutnih na kersantitu koji je ugrađen u spomenik Malo stepenište. Istraživanja su vršena na uzorcima stene iz kamenoloma i na oštećenim kamenim blokovima ugrađenim u spomenik. Dok su neki delovi stepeništa bili pod zemljom 90 godina, većina kamenih elemenata je bila izložena različitim uslovima sredine i antropogenim uticajima. Urađeno je detaljno mapiranje trenutnog stanja spomenika kako bi se istražio uticaj “zatrpavanja” i kompleksne geometrije spomenika na tip propadanja i variranje ...
    Raspadanje, Indeks oštećenja, Zatrpavanje, Fizička svojstva, Kersantit

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... značajna zapremina stena u toj zoni se deformiše. U tom delu se izdvajaju tri zone: zona obrušavanja, zona pukotina i razloma, zona ravnomernog sleganja (slika 111.). Slika 110. Radovi na bušenju minskih bušotina u jami (foto M.Petrović) 158 U zoni obrušavanja, isti istraživač ...
    ... 30 m. Rudarskim radovima je utvrđena i rasedna zona (R3) širine 15 m, sa karakterističnim kliznim površinama i strijama. Rudarskim radovima, ova rasedna zona je zahvaćena na dužini od 30 m, ali do priliva rudničkih voda nije došlo. Rasedna zona ima pravac pružanja 208º-218º i pad α= 70-77° (Janić ...
    ... razmešteni po zonama u ugljonosnom horizontu ili u okviru ugljenog sloja. U najvišim nivou, nalazi se zona u kojoj je zastupljen azot i ugljendioksid. Azot je atmosferskog ili mnogo češće biohemijskog porekla, a ugljendioksid predstavlja produkt oksidacije organske materije. Ispod ove zone, izdvaja ...

  • The Late Devonian contraction along the Precaspian Basin north margin: Transpressional range building in the intracratonic domain

    Novak Novčić, Marinko Toljić (2023)
    The evolution of intraplate sedimentary basins located in the vicinity of an active convergent plate boundary is often controlled by the collisional dynamics of the adjacent orogen. The transfer of compression from the orogen to the platform's interior results in the formation of complex structural geometry and kinematics that often reactivate older crustal faults, focus far-field stresses and control the evolution of associated sedimentary basins. One place where this localisation can be optimally understood is the Precaspian Basin, situated ...
    Intrakratonske deformacije, transpresija, kosa kompresija, krustalni rasedi, intrakratonski transfer stresa, kontrakcioni blokovi

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... L/s (Лазић и др. 2014). Просечне количине рудничких вода за подземни рудник бакра „Борска Јама“ процењене су на око 70 L/s (Fideco 2006). Такође значајне количине киселих рудничких вода формирају се и у зонама површинских копова у оквиру борских рудника бакра. Веће количине рудничких вода везане ...
    ... Такође у зонама површинских копова често долази до измештања површинских токова. Развој површинског копа је често праћен и операцијама одводњавања израдом линијама Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 39 дренажних бунара, којима се ниво подземних вода у зони копа обара испод зоне ...
    ... систем као мера одбране од поплава и контролу водостаја. У зонама напуштених копова може доћи до измене режима нивоа подземних вода. У зависности од водног биланса, површински копови могу представљати зоне дренирања као и зоне прихрањивања издани (слика 2-8). Небојша Б. Атанацковић ...

  • Integrated Stratigraphy of the Middle–Upper Jurassic of the Krížna Nappe, Tatra Mountains

    Renata Jach, Nevenka Đerić, Špela Goričan, Daniela Reháková (2014)
    carbon and oxygen isotopes, radiolarians, calcareous dinoflagellates, radiolarites, Krížna Nappe, West ern Carpathians, Tethys
    ... This association marks the base ofthe Early Tithonian Pulla Zone. It should be noted that the last mentioned cyst shows a relation to Colomisphaera fortis (Rchžmck), the zonal marker for the stratigraphically higher Fortis Zone (Reh4- nek, 1992). But, in order to accept and make a correction ...
    ... pulla (Borza), occasionally may replace each other and are suitable for the recognition of the com- bined Pulla-Tithonica Zone (Early Tithonian). The youngest cyst zone was determined in the upper- most part of the red nodular limestones and/or in the platy limestones of the Dluga Valley (samples ...
    ... Malmica Zone (Early Tithonian). Since Colomisphaera fibrata (Nagy) was not observed in higher cyst zones up to now, its presence here can be con- sidered to be the result of resedimentation. So far, the last occurrence of Co/omisphaera radiata (Vogler) was identi- fied in the Pulla Zone (Borza ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... oške zone. Prvu zonu predstavljaju klastični miocenski sedimenti u južnom i jugoistočnom delu ležišta, sa debljinom naslaga od 10 do 20 m. Inženjersko-geološke karakteristike, odnosno otporne i deformabilne karakteristike, su znatno niže u odnosu na sve čvrste stenske mase. Druga zona je p ...
    ... unutar te zone preduzele određene mere zaštite koje se sastoje u sledećem: 55 > svo osoblje koje se nalazi unutar te zone, za vreme miniranja mora da se skloni u dovoljno sigurne zaklone koje leteći komadi ne mogu da probiju, > oprema, objekti ı instalacije koje se nađu unutar te zone, a mogu ...
    ... izolator. Debljina naslaga je oko 150 m. Treća zona je izgrađena od mikritskih ı brečolikih mikritskih krečnjaka. Relativno je male površine i nalazi se između miocenskih sedimenata (koji se nalaze na severu) i raseda (na istoku i jugu). Ova zona je izrazito fizičko-mehanički oštećena. Stenska ...

  • Application of geophysical and multispectral imagery data for predictive mapping of a complex geo-tectonic unit: a case study of the East Vardar Ophiolite Zone, North-Macedonia

    Filip Arnaut, Dragana Đurić, Uroš Đurić, Mileva Samardžić-Petrović, Igor Peshevski (2024)
    General Earth and Planetary Sciences
    ... complex tectonic unit in the central Balkan Peninsula, namely the Vardar Zone (VZ). As one of several subparallel and NNW- SSE stretch- ing belts that resulted from Mesozoic convergence and subsequent collision, the Vardar Zone is located between the Drina- Ivanjica Unit and the Serbo-Macedonian ...
    ... Application of geophysical and multispectral imagery data for predictive mapping of a complex geo-tectonic unit: a case study of the East Vardar Ophiolite Zone, North-Macedonia Filip Arnaut, Dragana Đurić, Uroš Đurić, Mileva Samardžić-Petrović, Igor Peshevski Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета ...
    ... Application of geophysical and multispectral imagery data for predictive mapping of a complex geo-tectonic unit: a case study of the East Vardar Ophiolite Zone, North-Macedonia | Filip Arnaut, Dragana Đurić, Uroš Đurić, Mileva Samardžić- Petrović, Igor Peshevski | Earth Science Informatics | 2024 | | 10.1 ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... ugljeni sloj i ima pad od zone isklinjenja u južnom delu basena ka severu. – III ugljeni sloj — superpoziciono najniži i sa gledišta geološke starosti najstariji. Najveće rasprostranjenje ima III ugljeni sloj. Prostire se po gotovo celoj površini istražnog, područja, sa zonom isklinjenja u južnom delu ...
    ... prostor br.2240 Slika 2.4. Geološka karta (R 1:25000) Celo područje Podunavske ugljene zone presecaju tri osnovna sistema ruptura. Prvi sistem — sistem premiocenskih raseda koji odgovaraju pravcu Vardarske zone ı Rodopske mase. Ovaj sistem raseda ima približan pravac SSZ-JJI. Drugi sistem je sistem ...
    ... podzemna voda iz okruženja. Nivoi u zoni oko izvorišta su u intervalu kota 66,5-70,5 mnm, dok su u neposrednoj blizini bunara niži. Današnja eksploatacija na Memincu od oko prosečno godišnje 20-30 1/s ne formira značajan depresioni levak. Nivoi pliće izdani u zoni izvorišta su oko kota 69,5 do 71 ...

  • Fizičko-hemijsko raspadanje krečnjaka ugrađenih u objekte Beogradske tvrđave i mogućnost konsolidacije

    Maja Z. Franković (2022)
    Beogradska tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, izgrađena je od krečnjaka badenske starosti. Njihova litološka heterogenost, u sadejstvu sa uticajima okruženja, rezultira visokim intenzitetima raspadanja. Korelacijom intrinzičnih sa ekstrinzičnim faktorima, definisani su fizičko-hemijski procesi raspadanja ugrađenih mikrofacija krečnjaka. Aplikacijom neorganskih konsolidanata na karbonatnoj bazi (nano-kreča i Ca-acetoacetata) i alkoksisilana, te korelacijom fizičko-mehaničkih svojstava pre i nakon tretmana, ispitana je efektivnost u pogledu zaustavljanja dekohezije krečnjaka. Određivanjem petroloških, tehničkih svojstava i mapiranjem formi raspadanja Mračne kapije kao ...
    krečnjaci, forme i intenziteti degradacije, fizičko-hemijsko raspadanje, konsolidacija, nano-kreč, Ca-acetoacetat, alkoksisilani, Mračna kapija

  • Pregled hidrodinamičkih istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima numeričkim metodama

    Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2020)
    U radu je predstavljen pregled odabranih hidrodinamičkih istraživanja realizovanih primenom numeričkih metoda simulacije kretanja podzemnih voda pod uticajem rada bunara sa horizontalnim drenovima. Na osnovu pristupa u matematičkom i hidrauličkom tretiranju, kao i numeričkoj simulaciji bunara sa horizontalnim drenovima na modelima, predstavljeni su najznačajniji aspekti izrade hidrodinamičkih modela ovog kompleksnog tipa vodozahvatnog objekta. Metodologija obuhvata izbor: a) graničnih uslova za simulaciju prirodnih granica, izvora prihranjivanja i dreniranja izdani; b) primenjivanog stepena diskretizacije prostora obuhvaćenog modelom u planu i profilu; ...
    horizontalni bunari, hidraulika bunara, analitički modeli, numerički modeli, hidrodinamičko modeliranje podzemnih voda

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Numerical Models of Debris Flows with Entrainment Analysis-Case Studies from the Republic of Serbia

    Jelka Krušić , Biljana Abolmasov, Miloš Marjanović (2021)
    The results of material entrainment analysis in RAMMS debris flow software, as well as numerical models of final flow heights for two case studies from the Republic of Serbia are presented. Both of debris flow cases started with initial sliding of huge volume block, prolonging to behave as flowing process. Results of the analysis showed that entrainment material affects final results of transportation model, runout distance, deposition area and volume of debris flow. In both cases entrainment volume is very ...
    tecišta, zadržavanje nanosa, RAMMS, validacija

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... i gornja Lagenidna zona. Srednjem badenu (velicijan) pripada Sandschal zona ili Spirorutilus carinatus zona. Gornji baden (kosovijan) odgovara Bulimina-Bolivina zoni). Krečnjačke nanoplankton zajednice moravijana i donjeg velicijana pripadaju Sphenolithus heteromorphus zoni (NN5). Velicijan i kosovijan ...
    ... prema Jerkoviću (1978), zona NN6 odgovara mlađim nivoima srednjeg badena (deo Spirorutilus zone) i gornjem badenu (Bolivina zona). Severno od Save, na prostorima Hrvartske (Papuk planina), početni morski sedimenti ”sadrže zajednicu nanoplanktona karakterističnu za zonu NN5” (Ćorić i dr., 2009) ...
    ... Srednji baden, zona sa Spirorutilus carinatus (d'Orbigny), utvrđena je u Vojvodini kao i u okolini Beograda (Višnjica i Leštane) na osnovu mikrofaune. Nanoplankton iz Višnjice i Karaburme odgovara srednjem badenu, zona NN5 Sphenolithus heteromorphus Deflandre i zona NN6 zona Discoaster exlilis ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... ležišta. Zona hidrotermalno izmenjenih stena: Ova zona leži ispod površinske zone i prostire se do samog raseda, koji Je granica između hidrotermalno izmenjenih stena ı konglomerata. Granica između stena i konglomerata je tektonska. Ova zona predstavlja nastavak hidrotermalno izmenjene zone koja se ...
    ... Je identifikovati dve ključne geološke zone koje čine građa ležišta: Površinska zona: Ova zona je sastavljena od stena pelitske serije, uključujući pelite, tufove, tufite, laporce i breče, koje su pretežno prisutne u zapadnom delu ležišta. Ispod ove zone nalaze se hornblenda-biotit andeziti, ređe ...
    ... Šistek, rudno telo Kamenjar, rudno telo G, rudno telo Silifikacija, rudno telo L, rudno telo Tilva Roš, rudno telo P2A, rudno telo O, rudno telo Borska reka, rudno telo Kamenjar 2, rudno telo Krpe ı rudno telo Cementacija. U severozapadnom delu ležišta bakra poznato je, za sada, samo Jedno rudno ...

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... uticaj na zaštitu podzemnih voda za e je Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvo enje tri zone sanitarne zaštite oko izvorišta podzemnih voda koje se odre uju respektuju i specifi ...
    ... uticaj na zaStitu podzemnih voda za pice je Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zaStite objekata za snabdevanje vodom za pice. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvodenje tri zone sanitarne zaStite oko izvori8ta podzemnih voda koje se odreduju respektujuci specifiénosti ...
    ... stanovništva Srbije, prime eno je da najve u ugroženost prati aluvijalne izdani, iji kvalitet zavisi od kvaliteta re ne vode, kao i blizina urbanih zona, poljoprivredna i industrijska aktivnost. Usvajanjem Zakona o vodama (2010.) Srbija je prihvatila standarde, terminologiju i ciljeve koji su sadržani ...