Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Tehnološki tok rude

487 items

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Serbian Society of Geomorphologists

    Dragana Đurić, Jelena Ćalić (2019)

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода
    ... Humrana, Kao Hajneha rparoka Jyxxae MopanBe, HMa ToK JUyaauaK 151km, oJ uera ckopo 27km Teue rIpeko TepHropuHje IIipora. UnraB cJIHB je IpeTe)KHO OTOJBEH HepaliHOHaJIHOM CeCUOM IHyM4, HŽHITO je OMoOTryhuIo eposujy nmipMx paaMepa. OHa HMa peaTHBHO MHPpaH TOK, aH CČ OJUIHKyJE BCJIHKMM KOJIeOaMbeM KOJIHUuHHC ...
    ... KOTJIHHe. JenaH JIcO HIIOJ13eMHC BOJIĆ TOKOM TOJUHHC, 3aBHCHO OJI JIOKaJIHHX XHJIDOTCOJIOIHKHX yCJIOBa, MOXKC Ja 3aBpHIH H y CJMHBy Bpema Kpynmatm, jep cy HOJaceMHa nupaTepHja (BHIIecMecpHa IHpKyaanuja) H rpepacojiema BOJUA H3MCDy CyCC,IHHX CJIHBOB4, TJIe TOKOM IipoOlieca perHOHaJIHH epO3HOHH 0CagHcH ...
    ... OJHOCHO TOKOM mpojchHor nepHo/a Kaja OCHM KHMHa, JOJa3H H JO OTaHaM>ba CHeC)KHOT nmoKpHBaua (MunaHopBuh & IIerponuh, 2022). OcMaTpam»HMa Ha KHIIIOMeCDpHOJ craHHIH /[HMHrpoBrpajt y repHojty MapT 2021 – MaprT 2022, koHcrTaToBaHo je Ja je HajBHnIe Kume majmo Jyara 150,7 mm, a HajMaĐbe TOKOM jyHa 2021 ...

  • Metode ispitivanja sedimentnih stena

    Vesna Matović, Violeta Gajić, Nebojša Vasić (2019)
    sedimentne stene, ispitivanje

  • Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida

    Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović (2022)
    ... jedinice. Dobijeni rezultati ukazuju na tri glavne deformacione faze. Najstarija, prealpska deformaciona faza asocirana je sa S-J kontrakcijom tokom kasno paleozojske Variscijske orogeneze. Duktilne strukture koje odgovaraju prealpskim deformacijama predstavljene su S1 folijacijom ubranom u retke ...
    ... opservirana deformaciona faza vezana je za srednjojursko-eocenske konvergentne procese između kontinentalnih jedinica evropskog i adrijskog afiniteta, tokom zatvaranja Neotetis/Vardar okeana. Prvo je, usled SI-JZ tektonskog skraćenja, formirana S2 folijacija i dm-m otvoreni i izoklini nabori vergentni ...
    ... kompresionom režimu orijentisanom I-Z. Tada nastaju reversni rasedi orijentisani pravcem SSZ-JJI i transkurentni rasedi SZ-JI do ISI-ZJZ pružanja. Tokom najmlađe faze su aktivirane duktilne i britl strukture. Ova faza je vezana za intruzije granitoida Bukulje i Brajkovca i značajnu ekshumaciju delova ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... do kraja perma. Tokom trijasa i donje jure stvaraju se formacije terigenog ili karbonatnog karaktera, ali se najdeblje formacije karbonatnih tvorevina stvaraju u periodu nakon dogerske transgresije. Sedimentacioni ciklus se završava krajem gornje krede, u toku alba. U toku tercijara odvija se ...
    ... Sukcesivnom hidrometrijom sprovedenom 1981. godine u toku Crnog Timoka na dužini od 8 km, na ukupno 4 profila, registrovani su priraštaji i gubici vode u toku. Pa se tako između Suve reke i Faca Vajali javio gubitak vode u rečnom toku od 200 l/s, dok se između Face Vajali i Arnaute javio priraštaj ...
    ... povremeno aktivnim isticanjem. Iz pećine izbija tok u periodu velikih voda, dok u periodu malih voda pećinski tok ne ističe direktno iz pećine, već se pomera i ističe nizvodno od pećine iz nanosa u koritu. Opitom bojenja utvrđena je veza ovog toka sa vodama na izvoru Mrljiš, što je posebno interesantno ...

  • Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)
    ... zavisi od idukujućeg geomagnetskog polja i od geoloških procesa tokom i nakon nastanka stijene. Obično se sastoji od više od jedne komonente. Komponenta NRM nastala tokom stvaranja stijene označava se kao primarna NRM jer je stijena stiče u toku formiranja (hlađenja, depozicije i dr.), njeno određivanje ...
    ... izlaganja stijene geomagnetskom polju koje je različito od polja tokom nastanka stijene. 3. Depoziciona remanentna magnetizacija Depoziciona remanentna magnetizacija (Depositional Detrital Remanent Magnetization - DRM) nastaje tokom depozicije klastičnih i karbonatnih sedimentnih stijena. U mnogim ...
    ... hematit, maghemit, pirotin, gregit, getit i dr. Formiranje DRM teorijski izgleda veoma jednostavno, međutim, različiti geološki procesi uključeni tokom formiranja sedimentne stijene mogu značajno da utiču na karakter DRM. Postdepozicioni fizički procesi poput bioturbacije npr, mogu značajno da izmjene ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... термохронолошка  истраживања  на  југоистоку Србије и у околини указују да се врхунац метаморфизма у Српско‐македонском масиву  одиграо  током  варисцинског  циклуса  док  је  током  целог  палеозоика  долазило  до  магматске  активности (Antić et al., 2016a).  Јужно од истраживаног простора, везана кинематс ...
    ... Динарида,  које  се  налазе  у  сличним  тектонским  условима.  Ови  догађаји  су  везани  за  екстензију  које  је  захватила  fore‐arc  подлогу  током  субдукције  Неотетиса  крајем  креде  (Antić  et  al.,  2016b;  Toljić  et  al.,  2018).  Теренским  осматрањима се уочавају упадљиве морфолошке,  ...
    ... ал хлађења метамор‐ фита на  Јухору што се може довести у везу са екстензионом реактивацијом контакта Српско‐ма‐ кедонског масива и Супрагетикума  током миоцена.  Реактивација  се  догодила дуж екстензионог  детачмента  у  чијој  подини  се налазе метаморфити  Јухора док  је  у  повлати дошло до  таложења  ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... 100; Obrada: dr Đurđa Kerkez, dr Dunja Rađenović, dr Dragana Tomašević Pilipović, Nada Popsavin dr Miladin Gligorić, redovni profesor u penziji, Tehnološki fakultet Zvornik, Univerzitet u Istočnom Sarajevu dr Olga Petrović, redovna profesorka PMF u penziji, Univerzitet u Novom Sadu dr Jasmina Agbaba ...
    ... Sekcija: Sediment (S) S-1. Miloš Dubovina, Dejan Krčmar, Božo Dalmacija, Đurđa Kerkez, Jasmina Nikić, Nataša Dudaković, Jasmina Agbaba: Procena rizika tokom izmuljivanja i deponovanja sedimenta u AP Vojvodini S-2. Nina Đukanović, Jelena Beljin, Tijana Zeremski, Jelena Tričković, Srđan Rončević, Nadežda ...
    ... navrata. Međutim, do sada posebna pažnja nije pridavana sveobuhvatnoj analizi i sintezi dobijenih rezultata, kao ni problemu zaštite podzemnih voda. Tokom 2018. godine izvršena su hidrogeološka istraživanja šire okoline sa ciljem definisanja pravca, smjera i brzine kretanja podzemnih voda u čiju svrhu ...

  • Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke

    Biljana M. Mitrović (2014-01-16)
    Proučavani profili Bačke lesne zaravni, nalaze se duž južne i zapadne granice obodnihnaselja Srbobran, Vrbas, Kula, Crvenka, Mali Iđoš i Bačka Topola. Karakterišu ih lesniodseci od 10 do 30 m visine, i čine jasan prelaz prema višoj rečnoj terasi.Navejavanje lesa odvijalo se u pleistocenu, tokom suvog stepskog i vlažnog alpijskogperioda. Za vreme suvog stepskog perioda preko Bačke, duvali su vetrovi sa severa iistoka donoseći subaersku prašinu, i taložili je u Panonskoj niziji. Zapadni vetrovi sudonosili samo vlagu i kišu, ...
    pleiastocen, les, paleozemljište, mekušci, gastropode, bivalvia, paleoekologija

  • Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине

    Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић (2022)
    Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...
    епикарст, даљинска детекција, геоелектрична истраживања, Сува планина

  • Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода

    Јован Тодоровић (2024)
    Површинска експлоатација лежишта минералних сировина, поред експлоатације и прераде подразумева и успешно одводњавање површинског копа. Одводњавање једног површинског копа треба да буде добро одабрано, да објекати одводњавања својим капацитетима могу да обезбеде сакупљање и одвођење површинских вода и успешну заштиту од подземних вода. Циљ израде овог завршног рада је избор техничког решења заштите површинског копа Галовићи од површинских и подземних вода, како би се обезбедила сигурност рада, стабилност косина и ефикасност експлоатације.Добро изабрано техничко решење одводњавања омогућава смањење ризика ...
    Површински коп,, Галовићи,, површинске воде, подземне воде, објекти одводњавања
    ... KOIIa H TO: • y CEBEDpHOM JIeJIy JIe)KHIITa JIO KOTe 398 m, mrro je 3a 39 m HMxe OJI HHBO2 TOKA peke IojuUbeBaue. • dy JyX)KHOM MHMđeJIy mexxumrTa JIO Kore 418 m, mrro je 3a 32 m HM>xe OJI HHBOa TOKA peke Ckpartex. 12 Jasepunu pao Pyoapcko-zeonouiku (pbakyamem Joaan Toooposuh P88/19 CrymrameM ...
    ... = 3,96 m, • cpeMa meOJbHHa HIbyHKOBa M = 2,46 m, • cpeHe pacrojabe I oJUbeBauc OJI IOBpIHHHCKOT KoOma X = 63 m, • nmipHHa ToKa y npeceKy b2-b2 = 315 m, • nmipHHa ToKa y npecekKy bi-bi = 182 m, • cpeMa BpeHOcT KoeQurujenra (opunrpanuje IjbyHKOBa • Ksr=1,56*10 *m/s, • MMHHMMAaJIHa JeOJbHHa ...
    ... cJIHBHoOr noyjipyuja oOjekTa, • OQ-KOe(bMmujeHT oTHmaja, • - maji cHHBa, • Ir- a TOKa, • Pn- nnyBHorpa()ckH HHJIeKc P = Hsr x Ia, • Pi- nuHHjckH ruryBHorpa(bcku HHJekc Pi= (Pn x Iu)/L, • L-JyxHHa TOKa. V Taoemu 3.1, npakaaana Je Merojno:oruja rpopauyHa. Ta0ena 3.1. Merojonoruja npopauyHa ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур
    ... yCJIOBHMa MaKCHMYyM4, H3/lAaHCKH TOK HMa TcHCpaJIHH CMeCPp Ka pemu CapBu, H3 rnpaBia jyros3anana Ka HCTOKy-CeBepOHCTOKy. Bnm>xxe penu /IipuHu, H3JLAHCKH TOK Cc Kpche napajteJ1HO Ca peKOM, yJ)laJbeMbeM OJI J|pHHe TOK MePba CMEp Ka CeBECpOHCTOKJ, a y 3oHu IHlarnııa H3jlaHCKH TOK Ce IIOHOBO yCMepaBa Ka periu ...
    ... TpeH/I nopacTa cpejuberojuHnibbe TeMHIepaTypec Ba3/lyXa TOKOM HOcMaTPpaHor rnepuonna. Ha cmHIMH 2.5. HIpHKa3aH je MMJarpaM yHyTaprojme pacno/eMe CpejlHbeMeCeuHHX TeMIIepaTypa Ba3/lyXa, Ha KOjoj ce youaBa MHHHMAaJIHa BpeJIHOCT TeMIIeCpaType TOKOM 7 jaHyapa, 3aTHM TpeHjn pacra Jo aBrycTa, na OH HaKOH ...
    ... - 3,01 1I 0,24 0,83 0,70 Ha cnauua 2.12 ce MOx;Ke youBHTH a Cy MaKCHMAaJIHC BpeJIHOCTH HpoTHHaja peKe CaBe TOKOM MaprTa H anpuna, 32THM HacTyra TPeHJI majta npoTHHaja JO MIHHMyMa TOKOM aBTyCT4, 3aTHM y3J123HH TpcHJI JIO Kpaja rojUHHe. [i po rv ua j (m 3/ s) Cunuka 2.12 - YnuymapeoOuuuba ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... pitanju istraživanja resursa podzemnih voda. Navedena rešenja u tom Zakonu e se sigurno negativno odraziti i na status podzemnih voda u Srbiji. Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi razli itih vrsta. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok ...
    ... Navedena reSenja u tom Zakonu ¢e se sigurno negativno odraziti i na status podzemnih voda u Srbiji. VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi razli¢itih vrsta. Aluvijalne izdani Cesto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok ...
    ... pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem Zakona o vodama u 2010.g., Srbija u potpunosti prihvatila standarde, terminologiju i ciljeve koji su sadržani u Evropskoj okvirnoj ...

  • 100th Anniversary of the Carpathian-Balkan Geological Association (CBGA)

    Ljupko Rundić (2022)
    Током 22. конгреса Карпатско-балканске геолошке асоцијације (KБГА) одржаног у Пловдиву, Бугарска (7–11. Септембар, 2022) обележена je стогодишњица оснивања KБГА. Резолуција о оснивању „Карпатске геолошке асоцијације“ усвојена је на 13. Међународног геолошком конгресу у Бриселу, 19. августа 1922.године. То је био резултат ранијих напора и иницијативе Р. Кетнера (Чехословачка), Ј. Новака (Пољска), Г. Мунтеану Мургочија (Румунија) и В. Петковића (Југославија). Касније, после Другог светског рата, асоцијација мења назив у „Карпатско-балканска геолошка асоцијација (КБГА) “. Током протеклих 100 година, КБГА је ...
    Карпатско-балканскa геолошка асоцијација (КБГА), 1922–2022.

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)

    Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov (2016)
    Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...
    водоснабдевање, карстно врело, истицање, мутноћа, симулациони модели

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... tehnologije tokom poslednjih par godina došlo do ekspanzije u proizvodnji nafte i gasa iz nekonvencionalnih izvora. Kombinacijom horizontalnog bušenja i hidrauličkog lomljenja stvorena je tehnologija kojom je moguće dobijanje nafte i gasa iz slabije propusnih sedimenata. Ovaj tehnološki postupak je ...
    ... podzemnih voda naftnim ugljovodonicima Bez obzira na tehnološki postupak dobijanja, iskustvo pokazuje da široka upotreba nafte i njenih derivata ima štetan uticaj na kvalitet životne sredine, između ostalog i podzemnih voda. Tokom 80-ih godina prošlog veka postalo je jasno da curenje naftnih ...
    ... Želim posebno da se zahvalim Prof. dr Ivanu Matiću na pomoći tokom istraživačkog rada, bez čije podrške ne bih uspeo da realizujem istraživanja obuhvaćena ovom disertacijom. Prof. dr Milenku Pušiću sam zahvalan na podršci tokom višegodišnje saradnje i retkoj prilici da učim od njega. ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... prikaZu reSenja i uslovi pod kojima je sa ovog izvorista mogucée zahvatiti koli¢ine vode koje su gotovo trostruko veée u odnosu na proseéno dobijene tokom 2011. godine. HIDROGEOLOSKE KARAKTERISTIKE IZVORISTA | AKTUELNA PROBLEMATIKA Izvoriste “Vié bare” formirano je u aluvijalnoj ravni reke Save u meandarskom ...
    ... T godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 69 Slika 2. Uporedni dijagram srednjih vrednosti eksploatacije i vodostaja Save tokom jesenjih meseci (sept-dec.) u periodu 2001-2011. godine Figure 2. Comparative diagram of mean values of groundwater extraction and Sava river water ...
    ... dostizu maksimalne moguénosti eksploatacije na ovom izvoriSstu. PERSPEKTIVNOST IZVORISTA “VIC BARE” Razloge opadanja izdaSnosti na izvoriStu “Vié bare” tokom protekle decenije prvenstveno treba traziti u smanjenju prirodnog prihranjivanja izdani reénim vodama usled koje su glavni izvor hranjenja. Pored ovoga ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... basene i u Hrvatskoj tokom karpatskog kata (gornji burdigal, donji miocen) i tokom ranog badena (srednji langijan, srednji miocen), prema Ćorić (2009). Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 183 Tokom ranog srednjeg miocena ...
    ... terena koji su tokom badenskog veka bili zahvaćeni transgresijom mora. Geološki događaji početkom srednjeg miocena (badenskog veka), doveli su do krupnih i značajnih promena paleogeografskih prilika. Blokovi Moravida, Šumadida i unutrašnjih Dinarida zahvaćeni su pre početka i tokom donjeg badena ...
    ... obuhvata viđe od 3000 primeraka školjaka koje su sakupljene tokom terenskih istraživanja od strane akademika Petra Pavlovića, Petra Stevanovića i kustosa Muzeja Velimira Miloševića. Veći deo materijala je prikupljen od strane samog autora tokom višegodišnjih istraživanja. Fosilni materijal se čuva ...