Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Mlavski tercijarni basen

341 items

  • Geological Objects and Phenomena as an Integral Part of the Natural and Cultural Heritage of the City of Belgrade

    Rundić Ljupko, Knežević Slobodan, Banjac Nenad, Ganić Meri, Milovanović Dejan, Rabrenović Dragoman (2010)

  • Late Pleistocene rodents (Mammalia: Rodentia) from the Baranica Cave near Knjaževac (eastern Serbia): systematics and palaeoecology

    Bogićević Katarina, Nenadić Draženko, Mihailović Dušan, Lazarević Zorica, Milivojević Jelena (2011)

  • Sillakkudirhynchia gen. nov. (Rhynchonellida, Brachiopoda) from the Upper Cretaceous (Campanian) of the Cauvery Basin, southern India: Taxonomy, palaeoecology and palaeobiogeography

    Radulović Barbara, Ayoub-Hanna W., Radulović Vladan, Banjac Nenad (2015)

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... недалеко од места Брђани, на око 15 километара југозападно од Рудника (Сл. 2). Брђани су смештени у клисури реке Деспотовице између два терцијарна седиментна басена: Горњемилановачког на северу и Чачанског на југу. Са обе стране реке Деспотовице се уочавају велике масе серпентинита и серпентинисаних ...

  • Neogene to Quaternary basalts of the Jabal Eghei (Nuqay) area (south Libya): Two distinct volcanic events or continuous volcanism with gradual shift in magma composition?

    Radivojević Maša, Toljić Marinko, Turki Salah, Bojić Zoran, Šarić Kristina, Cvetković Vladica (2015)

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... истраживања на три полигона у земљи и региону: 1. Површински коп Кленовник - костолачки басен угља; и 2. Тамнава Западно Поље - Колубарски угљени басен у Србији, као и 3. Површински коп Богутово Село у угљевичком басену угља у Републици Српској (БиХ). Резултати истраживања представљени су рангирањем појединих ...
    ... примеру површинског копа угља у басену Seyitomer у Турској ..................... 98 4.1.4. Рударски басен угља Recreio у области Rio Grande do Sul у Бразилу ............................ 100 4.1.5. Рекултивација спољашњег одлагалишта површинског копа Дрмно костолачког басена угља .................... ...
    ... ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 10 Кленовник (Костолачког басена угља), Тамнава Западно Поље (Колубарског басена угља), и Богутово Село (Угљевичког басена угља). За оптимизацију процеса управљања рекултивацијом у површинској експлоатацији коришћени су ...

  • Introduction to special section: Characterization of hydrocarbon and geothermal resource potential and carbon sequestration opportunities of the Pannonian Basin

    Balázs Németh, Gábor Tari, Gábor Bada, Dejan Radivojević, Bruno Tomljenovic, Csaba Krézsek (2018)
    нафтна геологија, геотермална енергија, Панонски басен

  • Концепт расположивости при дефинисању ефикасног одржавања помоћне механизације на површинским коповима

    Radiša D. Đurić (2016-05-30)
    Оцена расположивости представља основну компоненту уинжењерском управљању опремом. Расположивост је свеобухватни концепткоји представља меру употребног квалитета техничких система, који садржичитаву серију парцијалних индикатора који се односе на време у раду ивреме у отказу система као и на његову функционалну погодност. Овадисертација даје структурну анализу парцијалних индикатора као и развојмодела њихове синтезе на ниво расположивости. Поменути подаци имајухибридни карактер (измерени и експертски добијени) и њихова интеграцијаи синтеза је остварена коришћењем фази пропозиције и фази закључивања.Овакав приступ омогућава оцену техничког система ...
    управљање опремом, инжењерство одржавања,расположивост, фази закључивање, прикупљање података, булдозер
    ... дозера– костолачки басен ______________ 56 Табела 3.4. Пресек тренутног стања цевополагача и померача – костолачки басен _________________________________________________________________________________________ 57 Табела 3.5. Пресек тренутног стања утоварача гусеничара – костолачки басен _____________ ...
    ... пнеуматицима – костолачки басен ___________________________________________________________________________________________ 57 Табела 3.7. Пресек тренутног стања хидрауличних багера – костолачки басен _ 58 Табела 3.8. Пресек тренутног стања осталих машина – костолачки басен __ 58 Табела 3.9. Пресек ...
    ... Пресек тренутног стања дозера – колубарски басен ______________ 59 Табела 3.10. Пресек тренутног стања цевополагача– колубарски басен ____ 61 Табела 3.11. Пресек тренутног стања утоварача гусеничара– колубарски басен _____________________________________________________________________________________ ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... u cementnim laporcima Popovca kod Paraćina. Zbornik radova SANU. 16(2): 103–107. Petković; K. 1926. Nalazak ostataka mastodona u kruševačkom tercijarnom basenu. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 8(2): 100–102. Petronijević, Ž. 1967. Srednjomiocenska i donjosarmatska (štajerska) fauna sisara Srbije ...
    ... Sl. 11. Litološki prikaz severozapadnog dela Topličkog basena sa lokalitetom Prebreza (Pavlović 1969; Stevanović 1977, modifikovano). 19 Vračević (VRA) Selo Vrac ević nalazi se na granici Kolubarskog i Mionic kog basena, jugozapadno od Lazarevca, u neprosrednoj blizini manastira ...
    ... moraviensis n. sp., kao i ostatak plastrona kornjače Mauremys serbica n. sp.. Jovanović et al. (2002) objavljuju pregled do tada poznatih nalaza tercijarnih gmizavaca na teritoriji Srbije. Paleoherpetofauna zemalja u okruženju (zemlje bivše SFRJ, Grčka, Bugarska, Rumunija) takođe je slabo proučavana ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... kotlinsku stranu, ulaze u prostrani Davidovački basen. Ovaj basen predstavlja posebnu morfološku celinu i unutar njega izdvajaju se dva manja rečna proširenja: Zabreško proširenje Crnice i Donjemutničko proširenje Grze. U severnom delu sliva leži basen Sisevca, koji se prema zapadu nastavlja na širu ...
    ... prostiru se severno od Sisevca, one pripadaju velikoj eruptivnoj zoni koja se prostire iz Rumunije, preko Dunava kroz istočnu Srbiju, opisane kao tercijarni daciti i andenziti ridanjsko-krepoljinske zone. NEOGEN Donji i srednji miocen (Mi) otkriveni su na malom prostranstvu, duž kontakta beljaničkog ...
    ... fakultet Datum odbrane: Rezime rada: Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km? kontrolišu se na hidrološkoj stanici ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... , 2024 i tamošnje reference). Tokom donjeg miocena dolazi do promene tektonskog režima u ekstenzioni, vezan za nastanak Panonskog basena, kao izalučnog basena Centralne Evrope, čiji nastanak je uzrokovan povlačenjem luka subdukovane litosfere Karpatskog zaliva 5 (Bada et al., 2007; Schmid ...
    ... 4.4 „Neogeni kvartar Basenski sedimenti, neogene starosti, predstavljeni su sedimentima Beranskog basena, rasprostranjenim u neznatnoj meri u jug-jugozapadnom delu karte. Starost basena utvrđena je kao najstarije donjomiocenska na osnovu paleoflornih ostataka roda Nelumbo (Đorđević Milutinović ...
    ... 2019; Stefanović & Krstekanić, 2024). Poslednji faza u tektonskoj evoluciji Dinarida, koja je aktivna i danas, jeste pliocensko-kvartarna inverzija basena i uspostavljanje kontrakcionog naponskog polja, uzrokovana indentacijom Adrije praćenom bočnom ekstruzijom (Bada et al., 2007; Schmid et al., ...

  • A hydrogeological model of the open-cast mine Tamnava - West Field (Kolubara Coal Basin, Serbia)

    Jelena Ratković, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin (2016)
    ... Keywords: hydrogeologic (conceptual) model, aquifer, model layers, hydrogeologic parameters Apstrakt: Kolubarski ugljonosni basen najveći je basen uglja u Republici Srbiji. U basenu je administrativnom podelom okontureno više površinskih kopova: „Polje A“, „Polje B“, „Polje C“, „Polje D“, „Polje E“, „Polje ...
    ... OF THE OPEN-CAST MINE TAMNAVA-WEST FIELD (KOLUBARA COAL BASIN, SERBIA) HIDROGEOLOŠKI MODEL POVRŠINSKOG KOPA „TAMNAVA - ZAPADNO POLJE“ (RUDARSKI BASEN „KOLUBARA“) Ratković Jelena1, Polomčić Dušan1, Bajić Dragoljub1, Hajdin Bojan1 Received: November 3, 2016 Accepted: December 8, 2016 Abstract: ...

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... koje su prisutne u aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije i nekih delova američkog kontinenta. Na osnovu analogije sa savremenim korbikulama, može se zaključiti da su naslage ...

  • Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2018)
    Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...
    odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, finansiranje.

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnoj Srbiji na prostoru imeđu Kuršumlije ...
    ... ju veliki deo juvelirskog kamena na prostoru leckog vulkanskog kompleksa. Rogers i Cressey (2001) čak tvrde da moganit u silicijskim sinterima tercijarne starosti u potpunosti odsustvuje ili je ispod granice detekcije. 6.1. MINERALNI SASTAV I VARIJETETI JUVELIRSKOG KAMENA LEŽIŠTA RASOVAČA U ...
    ... kristala makrokristalnog kvarca. Što se tiče parastabilnog moganita koji se javlja kao međufaza između opala-C i kvarca, za očekivati je da je u tercijarnim sinterima odsutan ili ispod granice detekcije (Rogers et al., 2001). Na osnovu rentgenske difrakcije praha ni u jednom uzorku nije utvrđen opal-CT ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... gornjokrednim flišom. Značajan deo ovog rejona zauzimaju i tercijarni sedimenti. U Šumadijskom metalogenetskom rejonu postoje četiri rudna polja (Avala-Kosmaj, Bukulja- Brajkovac, Rudnik, Kotlenik). Nastanak ležišta ovih rudnih polja vezuje se za tercijarne magmatske komplekse i zajedničke regionalne strukture ...
    ... mezozojskih sedimenata u podini cruptiva leže tercijarni jezerski sedimenti (konglomerati i peščari), koji su relativno niske poroznosti pa u pojedinim slučajevima predstavljaju ekranizirajuću sredinu u odnosu na kretanje hidrotermalnih rastvora. Od tercijarnih tvorevina mestimično se zapažaju subvulkanske ...
    ... predstavljaju zone dubinskih razloma duž kojih je ecvoluirao i tercijarni magmatizam sa odgovarajućom metalogenijom. Ove regionalne strukture razlamanja prikrivaju prstenasto-radijalne strukture formirane prevashodno mehaničkim uticajem tercijarnog: magmatskog kompleksa (Stajević, 1982). Tokom geološke ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... a i recentno zemljište.  Istraživani  prostor  se  nalazi  u  oblasti  severne  Šumadije. Geološki  ovaj  teren  pripada  južnom  obodu Panonskog basena (Marović et al., 2007). Proučavanja badenskih sedimenata su detaljno vršena  tokom XX veka, u okviru Osnovne geološke karte SFRJ, kao i projekata  ...
    ... Područje Beograda se zbog svoje facijalne raznovrsnosti može smatrati drugom tipskom oblasti  za badenski kat. Prvu tipsku oblast predstavlja Bečki basen (Anđelković M., 1987).   Umesto  strogih  granica  između  subfacija  tašmajdanskih  krečnjaka,  kao  i  facija  tašmajdanskih  krečnjaka i rakovi ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... POVRŠINSKOM KOPU DRMNO 2.1. Kostolački ugljeni basen Kostolački ugljeni basen, u najširem smislu, zahvata područje između reke Morave na zapadu, golubačkih planina na istoku, reke Dunav na severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom ...
    ... rezerve lignita, mrkog i kamenog uglja. Kostolački ugljeni basen, u užem smislu, obuhvata područje opštine Požarevac. Ruda uglja je istražena i dokazana na područjima Kostolca, sela Drmna, Klenovnika, Ćirikovca i Poljane. Ovaj basen prostire se na površini od 100 km?. Neke osnovne karakteristike ...
    ... među najplodnija u Srbiji. Kostolački rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim ležištem i rudnikom uglja “Drmno” i termoelektranama A i B (u Kostolcu i Drmnu) nalazi se severno od Požarevca (Slika 1). Slika 1. — Kostolački ugljeni basen 2.2. Ležište uglja 'Drmno" Istražni prostor ležište uglja ...

  • Heavy metals in lignite and soil of Kostolac-Kovin coal basin, eastern Serbia - comparative analysis with selected cities in Serbia, region, Europe and world

    Bogoljub Vučković, Bojan Dimitrijević (2023)
    The Kostolac-Kovin coal basin with an area of 320 km2, with 5 separate layers of coal and with a total of about 5.7 Bt of geological resources and reserves represents an exceptional potential for coal production in Serbia. The coal resources listed in this way are not fully exploitable, but they represent potential for consideration. In this paper, we deal with the geochemical characteristics of coal seams and perform a comparative analysis of coal affectation on the environment. With ...
    lignite, heavy metals, concentrations
    ... Environmental Research and Public Health 2019, 16, 2552, MDPI 9. Cvetković Ž., 2013 - Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu, Doktorska disertacija, RGF, Univerzitet u Beogradu 10. Čakmak D., Perović V., Saljnikov E., i dr., 2016 - Stanje ...