Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Ana S. Mladenović

1095 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... višegodišnji protok Crnice iznosi 3.49 m?/s, što odgovara modulu oticaja 10.29 1/s/km?. Minimalni srednje mesečni protok (0.117 m?/s) zabeležen je u septembru 2014. godine, dok je maksimalni srednje mesečni protok zabeležen u maju iste godine, iznosio 30.2 m*/s, što je 258 puta veća vrednost od minimalno ...
    ... profila između vrela “Klisura” I i II vrednost proticaja iznosila je 212 1/s, a nizvodno od ušća Nemanja I i II konstatovana je vrednost proticaja od 363 1/s, pri sumarnoj izdašnosti vrela od 37 1l/s, tako da je priraštaj od 100 1/s moguće objasniti Jedino na ovaj način (RHMZ, 1980). Severni deo Ravaničkih ...
    ... pripadaju hidrokarbonatnoj klasi i kalcijskoj grupi. 16 0.6 , s =1 E a X · — e | 0.5 Ži — —Mutnoća u Fi || —~ 5 | 04 5#= -—~ Temperatura 510 R- Pi o..s -i ž 98 ——pH 58 F 0.3 Š·š = S B — Idašnost e -| Z -| 0.2 % 8 š 4 s= Elektroprovodljivost Š o Š 2 /—_•_•–\ ii ·š ——Mirnmeralizacija ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... vodama. S druge strane, podzemne vode su prakti¢éno jedini izvor vodosnabdevanja za centralnu Srbiju i Vojvodinu. Na osnovu Vodoprivredne osnove Srbije, ukupno se zahvata oko 23 m°/s podzemnih voda (Tabela 1). Tabela 1. IzdaSnosti izvori8ta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni ...
    ... rezervi pozemnih voda (67 m3/s), bez u estvovanja podzemnih voda dobijenih primenom vešta kog prihranjivanja ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, deo podzemnih voda koji se može obezbediti putem vešta kog prihranjivanja izdani je oko 40 m3/s. Oslanjaju i se na zakonsku ...
    ... rezervi pozemnih voda (67 m’/s), bez uéestvovanja podzemnih voda dobijenih primenom veStac¢kog prihranjivanja ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, deo podzemnih voda koji se moze obezbediti putem veStackog prihranjivanja izdani je oko 40 m’/s. Oslanjajuci se na zakonsku ...

  • Groundwater resources for drinking water supply in Serbia´s Southeast Pannonian basin

    Dušan Polomčić, Bojan Hajdin, Marina Ćuk, Petar Papić, Zoran Stevanović (2014)
    menadžment podzemnih voda, monitoring, kvalitet podzemnih voda, bilans, baza podataka

  • Towards Sustainable Management of Transboundary Hungarian-Serbian Aquifer

    Zoran Stevanović, Peter Kozák, Milojko Lazić, Janos Szanyi, Dušan Polomčić, Balazs Kovács, Jozsef Török, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Petar Papić (2011)
    ... over slovenian rruno,y ll+s References I UNIECE (2000) Guid'elines on Monitoing and. Assessn+ent of Transboundary Groundw aLets. Work Progr amme 1996 1999, UN/ECE, LelYstad, Netherlands. ISBN 903695 31 54. 2 Pui, S., APPelgren, 8., Arnold, G., Aureli, A., Burchi, S., Burke, |., Margat, J. and ...
    ... Akad6miai I{ad6, Budapest, 532 PP' + Milosavljevid, S., Vasilievit, M. and Vilovslci, S. (1997) Hydrogeological explorations in Vojvodina, in 10a Years of Hydrogeology in Yugoslavia, vol. L (ed. Z. Stevanovic), FMG, Belgrade, pp.1.L7-I46. s Almasi, I. (2000) Petroleumhydrogeology of the Great ...
    ... Belgrade, pp. 1.01-112. s Volgyesi, L (2006) A Homokhdts6g felszinalatti vizhiztafilsa. Vizp6tl6si 6s visszatartlsi leheto s6gek, MHT XXIV' Orszdgos Vdndglu l6s ICadvdnya. P6cs. g Stevanovi6, Z.,Lazil M., Polomci6, D., Milanovid, S., Haidin, B', PaPi6, P., Sorajii, S. and l{jaji6, Z' (2008) ...

  • Prognoza operativne efikasnosti aktivnog podzemnog rudnika zasnovana na teoriji sivih sistema

    Svetlana M. Štrbac-Savić (2016-06-10)
    Efikasnost predstavlja preduslov za opstanak svake rudarske kompanije, posebno u uslovima izuzetno konkurentnog trţišnog okruţenja kao što je to rudarska industrija. Efikasnost oznaĉava sposobnost kompanije da ispuni svoje kratkoroĉne ili dugoroĉne ciljeve. Operativna efikasnost se definiše kao odnos izmeĊu ulaznih parametara potrebnih za odvijanje proizvodnje i pokazatelja dobijenih proizvodnjom. U kontekstu rudarskog poslovanja, operativna efikasnost se odnosi na vreme potrebno da se mineralno dobro transformiše u novĉana sredstva. Visoka operativna efikasnost se postiţe kada se ostvari prava kombinacija karakteristika ...
    podzemni rudnik, operativna efikasnost, prognoza, teorija sivih sistema, stohastiĉke diferencijalne jednaĉine, simulacija
    ...        1,1 1,2 1, 2,1 2,2 2, 3,1 3,2 3, , 4,1 4,2 4, 5,1 5,2 5, 6,1 6,2 6, ... ... ... ... ... ... s s s T s s s T s s s T s j T s s s T s s s T s s s T E E E E E E E E E E E E E E E E E E E                                  ...
    ...                    0 1 0 1 0 1 1 2 0 2 0 2 0 2 1 2 0 0 0 1 2 0 0 0 1 2 ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ ˆ s s s T s s s T S T s S s S s S T T y y y y y y E DOL y y y E y E y E y                                  ...
    ... 1, 2, , 1, 2, ˆ ˆ ˆ ˆ , ˆ s s s s s n h n h n h n h n h n h s s s y n h y x x x x x x h T y n h y n h y n h h T s S                              (4.24) gde S oznaĉava broj simulacija. Prostor simulacija za s=1 i k>n, gde se prvih šest kolona ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... udara 00:58:09.776233 (17.1064 I; 43.5754 S) -13.9 3 1 CG 00:58:09.925583 (17.1003 I; 43.5885 S) -11.0 3 2 CG 00:58:10.0119382 (17.1062 I; 43.5655 S) -12.2 3 3 CG 00:58:14.204946 (16.8752 I; 44.1780 S) 42.2 2 1 CG 00:58:14.308581 (16.8597 I; 44.2180 S) 17.1 2 2 CG 63 Za 4. slučaj (kada ...
    ... registrovale udar 23:08:12.581447 (43.2970 S; 009.9064 I) 16946.43 5 23:09:27.600714 (45.4672 S; 012.8491 I) 2071.59 5 23:09:27.761693 (45.7336 S; 011.8884 I) 11682.36 8 23:09:27.841493 (45.4547 S; 011.9966 I) 10369.69 6 23:12:40.799043 (40.9383 S; 013.5644 I) 42845.25 9 65 Za 6. slučaj ...
    ... 499–508. Cummer S. A., Briggs M. S., Dwyer J. R., Xiong S., Connaughton V., Fishman G. J., Lu G., Lyu F., Solanki R. (2014). The source altitude, electric current, and intrinsic brightness of terrestrial gamma ray flashes, Geophys. Res. Lett., 41(23). Cummer, S. A., Inan, U. S., Bell, T. F., ...

  • Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода

    Јован Тодоровић (2024)
    Површинска експлоатација лежишта минералних сировина, поред експлоатације и прераде подразумева и успешно одводњавање површинског копа. Одводњавање једног површинског копа треба да буде добро одабрано, да објекати одводњавања својим капацитетима могу да обезбеде сакупљање и одвођење површинских вода и успешну заштиту од подземних вода. Циљ израде овог завршног рада је избор техничког решења заштите површинског копа Галовићи од површинских и подземних вода, како би се обезбедила сигурност рада, стабилност косина и ефикасност експлоатације.Добро изабрано техничко решење одводњавања омогућава смањење ризика ...
    Површински коп,, Галовићи,, површинске воде, подземне воде, објекти одводњавања
    ... craHHnie (1/s) || IIyMrnna cranumna PS &,81 x 2 + 30% = 23 l/s IIyMrnna cranumna PS 8,89 x 2 + 30% = 23 l/s IIyMrnna cranumna PS 9,14 x 2 + 30% = 24 l/s IIyMrnna cranumna PS 9,22 x 2 + 30% = 24 l/s IIyMrnna cranumna PS 9,38 x 2 + 30% = 25 l/s IIyMrnna cranumna PS 12,37 x 2 + 30% = 33 l/s IIyMrnna ...
    ... m | = j . « |E ž Izž | _ i z I I Š s F O 0 0 0 | : | = H 0OG ,W [ „č-Z U W O O d U V H X A T O L I M_Y „m F3 Fa s [=] 5 = F o Fi = = Š r _ F [-3 S s Š ii P = E s b Š ii = 144 w Z f E J F P N _ Z a ...
    ... npomuuaja (mž/s) npeke Ckpaneoic 3a nepuoo ocMampatba oO 1946-199]. zoo. (6o0oepna cmanuua ITooiceza) Munuma:nnu rnporHmaj peKke Ckpamex, 3aOce)KeH Ha BOJIOMCDHOJ CTaHHIUH IIoxera,je 1,080 (m?3/s), a Makcaa:nmu 14,335 (m*/s). Cpenmi nporutnaj 34 cBe ronaHe ocMarTpamba H3Hocu 5,055 (m?/s). Jasepunu ...

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • The analysis of the geothermal energy capacity for power generation in Serbia

    Jana Stojković, Goran Marinković, Petar Papić, Mihailo Milivojević, Maja Todorović, Marina Ćuk (2013)
    Renewable Energy, Sustainability and the Environment
    ... Hotel of Sijarinska Banja. The heat power avail- able to the industry was 2.5 MW from thermal water pumped at the rate of only 15 l/s. At the maximum rate of 30 l/s, the available heat power would be 5 MW. Milojevi} et al. [4] consider us- ing geothermal water for heating green-houses near Jošani~ka ...
    ... [8] is: t [ C] (SiO2 � � � � 731 452 27315 [ . log )] . (3) Stojkovi}, J. S., et al.: The Analysis of the Geothermal Energy Capacity for ... 970 THERMAL SCIENCE: Year 2013, Vol. 17, No. 4, pp. 969-976 Stojkovic, J. S., et a/.: The Analysis of the Geothermal Energy Capacity for ... 970 THERMAL SCIENCE: ...
    ... Gejzir Hotel of Syarinska Banja. The heat power avail- able to the industry was 2.5 MW from thermal water pumped at the rate of only 15 I/s. At the maximum rate of 30 I/s, the available heat power would be 5 MW. Milojevi¢ et al. [4] consider us- ing geothermal water for heating green-houses near JoSani¢ka ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... 1981; the average discharge at Visočka Ržana is 3.26 m3 /s. Between Izatovac and Visočka Ržana, the Visočica receives 4.54 m 3 /s of water on average. Given that the average discharge of the Dojkinačka is 3.23 m3 /s, about 1.3 m 3/s comes from the Vodenička, the Rosomačka and the immediate ...
    ... 26 м3/с. Дакле, од Изатоваца па до Височке Ржане река Височица добија у просеку 4.54 м3 /с. Како просечни протицај Дојкиначке реке износи 3.23 м3/с, добија се да се путем Воденичке и Росомачке реке као и из непосредног слива реке Височице у овом делу улије у реку Височицу око 1.3 м3/с. Како ...
    ... tributaries and from the immediate catchment in the amount of 3.98 m 3 /s, of which 3.26 m 3 /s comes from the Dojkinačka. Therefore, the Rosomačka and the immediate catchment of the Visočica deliver the remaining 0.72 m3 /s. Given that the catchment area of the Rosomačka is 22.9 km2 and the immediate ...

  • Groundwater management by riverbank filtration and an infiltration channel, the case of Obrenovac, Serbia

    Dušan Polomčić, Bojan Hajdin, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Katarina Hajdin (2013)

  • Properties of fly ash and slag from the power plants

    Miloš Šešlija, Aleksandra Rosić, Nebojša Radović, Milinko Vasić, Mitar Đogo, Milovan Jotić (2016)
    This paper describes the physical, chemical and mineral properties of ash and slag, which were taken from thermal power plants Nikola Tesla A, Nikola Tesla B, Kostolac A and Kostolac B. The knowledge of the mineralogical material composition is important because the type of minerals directly determines the properties of the fly ash and slag and their possible application. Laboratory tests showed that ash and slag samples consist of the following minerals: amorphous materials, quartz, feldspar, mullite, melilite, cristobalite, ...
    fly ash, slag, physical composition, chemical composition, mineral composition, X-ray diffraction method
    ... 23-0.30 65.33 61.0-69.0 2.32 2.30-2.34 12.00 NT A (s) 51.21 – 1.00 – 2.15 – 10.04 NT B (s) 19.31 – 1.00 – 2.17 – 9.36 KO A (s) 28.56 – 2.00 – 2.04 – 7.77 KO B (s) 42.55 – 1.00 – 2.16 – 8.57 m – �y ash for month May; j – �y ash for month June; (s) – slag; w – humidity of the sample; <63μm – fraction ...
    ... 5 – – 5 3 – 100 KO B – j 50 6 15 2 2 10 5 10 – 100 NT A (s) 56 21 11 3 – – 4 – 5 100 NT B (s) 58 31 5 3 – – 3 – – 100 KO A (s) 63 26 8 – – – – – 3 100 KO B (s) 45 5 25 10 2 – 10 3 – 100 m – �y ash for month May; j – �y ash for month June; (s) – slag; AM – the amorphous material; Q – quartz; f – feldspar; ...
    ... 46.04 21.67 11.44 11.10 2.64 2.27 0.88 0.51 0.67 NT A (s) 9.88 51.06 20.50 6.14 7.27 2.70 0.12 0.05 0.53 1.23 NT B (s) 10.5 52.12 20.97 6.30 5.51 2.30 0.16 0.06 0.51 1.02 KO A (s) 36.02 32.98 12.24 7.56 5.53 1.83 1.96 0.78 0.48 0.69 KO B (s) 4.47 48.91 21.54 11.32 8.87 2.43 0.23 0.40 0.49 0.74 LOI ...

  • Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања

    Никола Станишић (2024)
    Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.
    коморно-стубна метода, отварање, припрема, технологија, откопавање
    ... |y Fs s = > s 9 = | [7 o s - sl Me] o = = || = Š P < 8 | 9 2 o s š |-- -i = e p U o e = Pd e | 8 s |M [H 2 542 S SS| R ĐOS|C |. 8 R - F| [} <= | p a | |-- o o e s s = 2390 E 5 —>ls = 5 ! R |swW O Pi Š _ A K q s S|SS S BZI G = 4 e S » S [5] & ~ = Ž~ |NNB—" & Z as R S|x Z iibod s ++ s |2 FN 9 ...
    ... neoiculuma s “ š = | - Š ž šlg š|š|Š}| s kl = = ”> = || Pi 5 s F ii % |- | i “ F- s = = - = |-1 -= = Fv MI s F-| = Šs & i E š |= = š sSE . = š s -- F3 š e 5 > |[ - =s | H -l >= | [- .. s i= P | P - ss s š | s|38 F - -i -- “ E > =>5 = Fa š |-- i i |-| s. F| š Hi = ss = | = e s> 5 53 |s H s|š| P |zsaj ...
    ... = . i s = |-" = --| “ -) i F) i s F a | Hi 5 H š i H || > < ti | = F-| - 5 s F F| - : F| Hi |y -| i = - Hi F e= . “ – š |= a | Eij-I |l Hi F n | R a Š F 5 |> r a š|šS| s e|SŠ|S| z|ves) 3 i s|BR|3ŠSE| 358 NE s|lE|E|S|SŠS š|šŠ|Ss|sc| 55 & s> F| F ti F| |- e= | | F |- - 5s || -- j i s S |-- = &J ...

  • Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)
    Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...
    Rotorni bageri, revitalizacija, SRs1200

  • Развој модела употребног квалитета помоћне механизације на површинским коповима лигнита

    Драгица Јагодић Крунић (2021)
    Тренутно стање помоћне механизације на површинским коповима лигнита је незадовољавајуће узроковано пре свега старошћу и неблаговременом заменом машима услед чега је расположивост недовољна а трошкови експлоатације и одржавања високи. Тренутно стање и захтеви који се постављају пред ове машине указују на неопходност оптимизације процеса управљања помоћном механизацијом. Одређивање оптималног времена замене и преосталих могућности је најодговорнији управљачки задатак који треба да буде заснован на свеобухватном сагледавању економских, техничких и других узрочно последичних веза. Са економског аспекта гледано треба одржавати ...
    помоћна механизација, употребни квалитет, ефективност, расположивост, сигурност функционисања, ризик, трошкови животног циклуса, фази логика, Монте Карло метода
    ... х С(4)) ᴠ (D(1) х С(5)) ᴠ (D(2) х С(1)) ᴠ (D(2) х С(2)) ᴠ (D(2) х С(3)) ᴠ (D(2) х С(4)) ᴠ (D(2) х С(5))) ОНДА DС(1) ; АКО ((D(3) х С(1)) ᴠ (D(3) х С(2)) ᴠ (D(4) х С(1)) ᴠ (D(4) х С(2)) ᴠ (D(5) х С(1)) ᴠ (D(5) х С(2))) ОНДА DС(2); АКО ((D(3) х С(3)) ᴠ (D(3) х С(4)) ᴠ (D(3) х С(5)) ᴠ (D(4) х С(3)) ...
    ... Ri х С (Ri С) ТРОШКОВИ (С) j 1 2 3 4 5 С(1) С(2) С(3) С(4) С(5) ''ЕКСТРЕМНО ВИСОКИ'' ''ВИСОКИ'' ''УМЕРЕНИ'' ''НИСКИ'' ''ВЕОМА НИСКИ'' РИ ЗИ К ( R i) j 1 Ri (1) ''ЕКСТРЕМАН'' Ri С(1) Ri С(1) Ri С(1) Ri С(1) Ri С(1) 2 Ri (2) ''ВИСОК'' Ri С(1) Ri С(1) Ri С(1) Ri С(1) Ri ...
    ... (Е(1) х С(4)) ᴠ (Е(1) х С(5)) ᴠ (Е(2) х С(1)) ᴠ (Е(2) х С(2)) ᴠ (Е(2) х С(3)) ᴠ (Е(2) х С(4)) ᴠ (Е(2) х С(5))) ОНДА ЕС(1) ; АКО ((Е(3) х С(1)) ᴠ (Е(3) х С(2)) ᴠ (Е(4) х С(1)) ᴠ (Е(4) х С(2)) ᴠ (Е(5) х С(1)) ᴠ (Е(5) х С(2))) ОНДА ЕС(2); АКО ((Е(3) х С(3)) ᴠ (Е(3) х С(4)) ᴠ (Е(3) х С(5)) ᴠ (Е(4) х С(3)) ...

  • Photocatalytic Activity of the V2O5 Catalyst toward Selected Pharmaceuticals and Their Mixture: Influence of the Molecular Structure on the Efficiency of the Process

    Sanja J. Armaković, Aleksandra Jovanoski Kostić, Andrijana Bilić, Maria M. Savanović, Nataša Tomić, Aleksandar Kremenović, Maja Šćepanović, Mirjana Grujić-Brojčin, Jovana Ćirković, Stevan Armaković (2023)
    Due to the inability of conventional wastewater treatment procedures to remove organic pharmaceutical pollutants, active pharmaceutical components remain in wastewater and even reach tap water. In terms of pharmaceutical pollutants, the scientific community focuses on -blockers due to their extensive (over)usage and moderately high solubility. In this study, the photocatalytic activity of V2O5 was investigated through the degradation of nadolol (NAD), pindolol (PIN), metoprolol (MET), and their mixture under ultraviolet (UV) irradiation in water. For the preparation of V2O5, facile ...
    DFT analysis, metoprolol, nadolol, nanomaterial characterization, photocatalysis, pindolol, β-blocker
    ... Suresh, R.; Giribabu, K.; Manigandan, R.; Munusamy, S.; Kumar, S.; Muthamizh, S.; Stephen, A.; Narayanan, V. Doping of Co into VOs nanoparticles enhances photodeg;radation of methylene blue. J. Alloys Compd. 2014, 598, 151—160. [CrossRef] Jayaraj, S.; Sadishkumar, V.; Arun, T.; Thangadurai, P. Enhanced ...
    ... Grimme, S.; Antony, J.; Ehrlich, S.; Krieg, H. A consistent and accurate ab initio parametrization of density functional dispersion correction (DFT-D) for the 94 elements H-Pu. J. Chem. Phys. 2010, 132, 154104. [CrossRef] [PubMed] Caldeweyher, E.; Ehlert, S.; Hansen, A.; Neugebauer, H.; Spicher, S.; Bannwarth ...
    ... The statements, opinions and data contained in all publications are solely those of the individual author(s) and contributor(s) and not of MDPI and/or the editor(s). MDPI and/or the editor(s) disclaim responsibility for any injury to people or property resulting, from any ideas, methods, instructions ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... тектонски поломљени. Са дубином се повећала количина воде на самоизливу (на 11 m 0,25 l/s, на 33 m 0,4 l/s, на 70 m 6 l/s). На крајњој дубини самоизлив је износио 12 l/s, да би се након извесног времена усталио на 2 l/s. По хемијском саставу угљокиселе воде из бушотина су HCO3 –NaMg или MgNa типа, са ...
    ... количина 132 ових вода износи преко 90 l/s. Термалне воде (од 20 до 79 оС) учествују са око 80 l/s, а хладне (од 12 до 20 оС) са око 10 l/s. Издашност појединих извора (изворишних зона) и бунара креће се од мање од 0,1 до преко 10 l/s. Највећу издашност имају бунари који каптирају угљокиселе ...
    ... терцијарних седимената. Укупна количина ових вода износи преко 70 l/s. Термалне воде (од 20 до 52 оС) учествују са око 60 l/s, а хладне (од 10 до 20 оС) са око 10 l/s. Издашност појединих извора и бунара креће се од 0,1 до 10 l/s. Највеће издашности су бунара који каптирају угљокиселе воде у домену ...

  • Млади у науци и високом образовању у Србији: останак или одлазак с повратном картом

    Цветковић Владица (2018)

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Млади у науци и високом образовању у Србији: останак или одлазак с повратном картом

    Цветковић Владица (2018)