Претрага

Упит dcterms_subject_txt:karte rizika od kontaminacije

754 items

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Položaj izvorišta na preglednoj hidrogeološkoj karti istražnog područja. Levo: severni deo istražnog, područja; desno: južni deo istražnog područja. Na slici 9 se uočava da većina izvorišta, posebno većih, se nalazi na rastojanju manjem od 1 km od Velike Morave ili njenih pritoka. Skoro sva izvorišta ...
    ... bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće je da postoji i više slojeva usled raslojavanja vodonosnih naslaga. Poznato je postojanje izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122,2-124,7 m, od 161-169 ...
    ... m i od 228-235 m. Na lokalitetu Vlaški Do izdan je konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) ...

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... pod uglom od oko 10% a po padu u pravcu SZ pod uglom od 60? do 859. Ovde su izdvojene dve subparalelne strukture pravca SI-JZ, i prosečnog pada od 73?, koje su međusobno povezane sistemom apofiza pružanja SJ ı prosečnog pada od 56?. Zapadna struktura i Satar Jama su praćena u dužini od 750 m po ...
    ... vreme predkočenja koje iznosi od 1,3 do 2 s, obuhvata reakciju vozača od 0,5 do 0,7s i vreme aktiviranja kočnica od 0,8 do 1,1 s; Iv- dužina preostalog dela puta, posle zaustavljanja vozila, do iskrsle prepreke, 5-10 m; Lvp - dužina vidljivog puta noću i zimi iznosi od 40 do 45 m. Pri padanju kiše ...
    ... (visinskom) kašikom zavise od zapremine kašike, dužine strele i ručki, kao i od ugla nagiba strele. Radni parametri su: radijus kopanja, radijus pražnjenja, visina kopanja, visina pražnjenja i dubina kopanja. Radijus kopanja (Rk) predstavlja horizontalno rastojanje od ose kretanja platforme bagera ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... tečne faze. Najčešće korišćeni hvatači kapljica su: elementi od pletene žičane mreže, elementi od rebrastih paralelnih ploča, elementi izrađeni od koncentričnih rebrastih cilindara. Element od pletene žičane mreže je napravljen od žice nerđajućeg čelika savijene i tesno upakovane u cilindar. ...
    ... čvrstih čestica i kroz filter od aktivnog uglja radi odvajanja apsorbovanih količina igljovodonika. Prvi filter odstranjuje čestice veće od 5 h.Ako se u cirkulaciji nalazi više od 45 1 glikola u minuti, onda kroz filter od aktivnog uglja ide samo deo glikola, 10-50 % od protoka. Filteri sprečavaju ...
    ... kolone. Količina glikola zavisi od dubine sušenja gasa, od koncentracije glikola na ulazu u apsorpcionu kolonu i od broja tanjira u koloni. Koncentracija glikola - Veća koncentracija glikola daje veću efikasnost dehidracije gasa. Na primer, na kontaktnoj temperaturi od 38 "C postiže se tačka rosišta ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... terena i zauzima područje od Novih Banovaca na severu sve do ušća sa rekom Savom na jugo-istoku istražnog terena, gde se prostire na dužini od 17.5 km. Korito reke Dunav usečeno je u desnu obalu izgrađenu od lesnih naslaga, stvorivši skoro vertikalne odseke, koji se prostiru od Starih Banovaca do ušća ...
    ... 79 m (bunar B-4), odnosno od 53 m do 57 m i od 67 m do 71 m (bunar B-5). Na lokaciji bunara J-3, u krugu "Tanjuga" u Batajnici peskoviti slojevi se nalaze u dva intervala, prvi od 65 m do 68 m ı drugi od 69 m do 74 m (Milojević ı dr., 1975). Prosečna debljina vodonosnih peskovito-šljunkovitih ...
    ... grupacija sastoji se od četiri bunara i obuhvata prostor severo-istočno od naselja Sava Kovačević (od ulice Ugrinovačka sve do ulice Cara Dušan). To su bunari B-1, B-2 i B-6 i B-1 u Gornjem gradu, što se može videti na slici 19. Vodonosni slojevi pokazuju tendenciju dizanja po dubini od prvog do poslednjeg ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... po vertikalama na udaljenosti od 10-15 m od stene pri čemu je kamera bila nagnuta 15" od horizonta. Način snimanja je bio /free/f/Tght, pri čemu je podešeno da kamera okida na pređenih 2 m pri kretanju horizontalno i vertikalno kako bi se postigao dovoljan preklop od preko 80% između snimaka u svakom ...
    ... prikazan je na situacionom planu, slika 1c. Testno sidro 1 je nagnuto pod uglom od 15? stepeni u odnosu na horizontalu, sa azimutom od 50%. Testno sidro 2 se nalazi u zoni oporca mosta i nagnuto je pod uglom od 17, sa azimutom od 70%. Oslonac glave sidra je dimenzionisan prema ideji izvođača radova u varijanti ...
    ... opterećenja. Na svakom stupnju opterećenja merene su defomracije u periodu od 15 min (u vremenskim intervalima od 1, 2, 5, 10 i 15 min). Nakon toga vršeno je rasterećenje na početnu silu od 350 kN. Za silu testiranja od 2678 kN opterećenje je trajalo 60 min. Pri svakom nivou opterećenja kontrolisana ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... је мигрирао за 228 у правцу севера тј. северозапада. Овај транспорт проузроковао је пеглање инклинације за угао од 3815. Ротација Јадарског блока од 638 у смеру супротном од кретања казаљке на сату (counterclocwise - CCW) у односу на позицију РП Стабилне Европе, представља Афрички (Гондвански) ...
    ... магнетизацију насталу услед индуктивог дејства магнетног поља Земље. Стена може имати више врста магнетизација, што зависи од физичких и хемијских услова који су деловали на стену од времена њеног формирања до времена узорковања. Код палеогеографских и палеотектонских реконструкција применом палеомагнетне ...
    ... тренутку када стене стичу магнетизацију, док је угао инклинације у функцији од географске ширине на којој су стене формиране. Уколико су већ формиране стене биле изложене тектонским покретима њихова палеодеклинација различита је од нуле. Правац вектора ChRM најчешће се приказује преко положаја палеомагнетног ...

  • Primena programa UVSZ pri zaštiti od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac, Rade Tokalić (2021)
    Primena energije eksploziva tj. miniranje, predstavlja osnovni način eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina u rudarstvu. Miniranjem se postižu vrlo povoljni tehnoekonomski pokazatelji, koje nažalost prate i negativni efekti miniranja. U cilju zaštite životne sredine potrebno je za svaku radnu sredinu odrediti jednačinu oscilovanja stenske mase pri miniranju. Ova jednačina definiše promenu brzine oscilovanja stenske mase u zavisnosti od rastojanja, količine eksploziva, uslova izvođenja miniranja i geoloških karakteristika stenske
    Program UVSZ, miniranje, potres, zaštita životne sredine
    ... Industrija 4.0 – mogu nosti, izazovi i rešenja za digitalnu transformaciju privrede 148 udaljenjem od centra eksplozije udarni talas ima sve manji intenzitet. U zavisnosti od udaljenja od centra eksplozije, dolazi do razli itih promena u stenskom masivu. Kod homogenih i izotropnih sredina mogu ...
    ... najbolje odre uje opasnost od potresa i šteta koje može izazvati, pa su i odgovaraju i standardi za zaštitu od potresa bazirani na podacima koji se odnose na brzinu oscilovanja. Industrija 4.0 — mogucnosti, izazovi i reSenja za digitalnu transformaciju privrede udaljenjem od centra eksplozije udarni ...
    ... manji intenzitet. U zavisnosti od udaljenja od centra eksplozije, dolazi do razli¢itih promena u stenskom masivu. Kod homogenih i izotropnih sredina mogu se razlikovati tri zone: 1. Zona mrvijenja - u ovoj zoni udarni talas na okolne stene vrSi pritisak brzinom koja je veca od brzine zvuka, pri Cemu u zoni ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... istraživanja za potrebe izrade Osnovne geološke karte SFRJ 1:100 000 listova Boljevac, Paraćin, Lapovo, Žagubica, izvršena su 1970. godine od strane stručnjaka “Geozavoda” Beograd. U knjizi “Geologija Srbije”, objavljenoj u drugoj polovini sedamdesetih godina od strane grupe autora, prikazani su sintetski ...
    ... krečnjački pojas izgrađen je pretežno od tvorevina valendinsko-otrivske i barem-aptske starosti. Valendin-otriv (Ki!*?) Sedimenti barema i apta zauzimaju istočne delove područja obuhvaćenog geološkom kartom (Prilog 1) i predstavljaju kontinualan prelaz od titonskih sedimenata ka urgonskoj faciji ...
    ... ju strukturu u istočnom delu područja obuhvaćenim tektonskom kartom. Duža osa ima pravac pružanja SSZ-JJI ı u okviru njega mogu se izdvojiti dva strukturna sprata. Donji, izgrađen od paleozojskih kristalastih škriljaca i gornji od blago ubranih mezozojskih sedimenata. 24 Tektonska jedinica ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... геолошке карте 1:100.000. Београд. Мојсиловић С. и Баклаић Д., 1984: Тумач за лист Рожаје, Основне геолошке карте 1:100.000. Београд. Мојсиловић С., Филиповић И., Аврамовић В., Пејовић Д., Томић Р., Баклајић Д., Ђоковић И. и Навала М., 1975: Тумач за лист Ваљево, Основне геолошке карте 1:100 ...
    ... (слика 6), на дубини од 230 до 287 m. На једној од бушотина уласком у кречњаке на 240 m добијен је самоизлив (око 5 l/s), са водом температуре 20,5 0C и хидростатичким притиском од 3,5 m изнад површине терена. Бунари су минималне издашности од 4,5 до 9,9 l/s, а максималне од 5,3 до 17 l/s. За ...
    ... Гојбуље су HCO3 – Na или NaCa типа, укупне минерализације од 2,19 до 2,71 g/l, pH 6,3, са садржајем угљендиоксида од 75 0,88 до 1,12 g/l, повишеним садржајем радона од 20 до75,8 Bq/l и мало повишеним радијума 0,16 Bq/l и урана од 1 од 3,5 µg/l. Угљокиселе воде Љуште јављају се на ободу хорст ...

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... nalaže da odnos visine i širine temelja bude jednak ili veći od četiri. Jedan od najčešćih oblika dubokog temeljenja su šipovi. Ono što šip izdvaja od ostalih oblika dubokih temelja je prečnik koji je i do nekoliko desetina puta manji od dužine. U savremenom građevinarstvu neophodno je obaviti proveru ...
    ... vreme bi konstantno trebalo da bude veće od 0.5 s, a rezonantna frekvencija bi trebalo da iznosi približno 30 000 Hz. Kod D/C akcelerometara je neophodno da frekvencija bude veća od 5000 Hz. Tokom merenja akcelerometar mora biti kalibrisan do tačnosti od 5%. Ukoliko inženjer koji vrši akviziciju ...
    ... glave šipa. Dodatna merenja, po mogućnosti, bi trebalo izvršiti za šipove čiji je prečnik veći od 500 mm. Udarac tJ. iniciranje impulsa sile na površini šipa treba izvesti na udaljenosti od oko 300 mm od senzora. Signal iz senzora se putem kabla prenosi na odgovarajući sistem za prikazivanje i s ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... varira u dubinama na različitim lokacijama: severno od Riđice se nalazi na dubini od 95 m, dok je kod Tavankuta na 144 m. Kod Subotice, granica je na dubini od 180 m, dok se na krajnjem jugoistoku kod Horgoša nalazi na dubini od 240 m. Jugoistočno od Horgoša, kod vodozahvata grada Kanjiže, granicu čine ...
    ... horizonti ovog kompleksa su kaptirani na izvorištima naselja Horgoš (bunar BB-11 u intervalu od 238 do 262 m) i Kanjiža (bunari BB-11 od 177 do 217 m; BB-12 od 208 do 218 m; BB-13 od 196 do 209 m; BB-14 od 188 do 211 m). Povlatu ovog hidrogeološkog kompleksa čine čiste gline sive boje, dok njegovu ...
    ... sedimenata kreće se od 20 do 30 m. Rečna terasa - varoška terasa 7-12 m (a2-w})} Akumulativna terasa reke Tise, sa relativnom visinom od 7-12 m, formirana je na nadmorskoj visini od 82-90 m. Stvarana je paleotokom reke Tise u pravcu zapad-istok. Na terenu se prostire zapadno i istočno od njenog sadašnjeg ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... Zgušnjivači se generalno sastoje od cilindričnog dela - bazena , koji može biti od armiranog betona, čeličnog lima ili drveta. Zgušnjivači velikih prečnika (većih od 25 m ) su od armiranog betona; a zgušnjivači od čelika su manjih prečnika. Zgušnjivači od drveta su takođe malih prečnika i primenjuju ...
    ... kontinualni transport. Traka se sastoji od noseće konstrukcije koja Je od profilisanog gvožđa. Za ovu konstrukciju pričvršćeni su noseći i povratni valjci, pogonski ı zatezni bubnjevi i zatezni mehanizam. Transportnu traku nose tri valjka, zbog velikog kapaciteta trake od Q = 130 t/h, kao i velike brzine ...
    ... – pebi mlinove (meljuća tela od krupnog šljunka) – autogene mlinove Bubanj mlina obložen je sa svoje unutrašnje strane zamenljivim zaštitnim oblogama. Obloge mlinova koje se koriste u pripremi i koncentraciji, su od legiranog čelika ili gume. U zavisnosti od načina pražnjenja mlina, razlikuju ...

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... jednoaksijalne čvrstoće na pritisak intaktnog uzorka koja je niža od 12,5MPa, 15MPa ı 17MPa, respektivno. Definicija data od strane ISRM-a (1981) opisuje meke ispucale stene kao stene sa jednoaksijalnom čvrstoćom na pritisak od 0,25 do 25MPa. Važno je naglasiti da meke stene imaju srednju čvrstoću ...
    ... wasakoja e kastoji od kockastih ČI a -— je 'VEOMA BLOKOVSKI IZDELJENA - uzglobljena delmmično oštećena stenika vmaasa koja se sastoj: od uglastih Sagmenata orvičenih a Četin ıh više- famihja pukotina BLOKOVSKI IZDELJENA/OŠTEĆENA - ubrana šil izrasedana stenska max koja se sastoji od uglastih blokova ...
    ... kako od vrste stenske mase tako i od diskontinuiteta i njihovih karakteristika. Međutim, kada je reč o mekim stenskim masama uticaj diskuntinuiteta na mehanička svojstva nije toliko značajan. Za procenu mehaničkih karakteristika potrebno je uzeti u obzir dimenzije ispitivane mase. Jedan od načina ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... poprečnih profila (Profili od O do 18). Sva detaljna snimanja obavljena su polarnom metodom primenom totalne stanice „Topcon GTS-226“. 2 O poligonskim mrežama 2.1 Osnovni pojmovi Najveći broj geodetskih stručnjaka bavi se poslovima detaljnog premera, izradom planova i karata i održavanjem premera ...
    ... realnog sveta. Ovako prikupljeni podaci koriste se za izradu digitalnih 2D planova, karata, profila ili 3D modela skeniranih objekata. Digitalni snimci objekta — skenovi, dobijeni 3D laserskim skeniranjem sastoje se od veoma velikog broja tačaka koje imaju prostorne X, Y ı Z koordinate. Ove tačke ...
    ... stranica 100 m druga (susedna) ne bi trebalo da bude kraća od 50 m ili duža od 200 m; 3) Kada se strane mere pantljikom, vlak ne treba da bude duži od 2.5 km na terenu povoljnom za merenja, od 2 km na terenu srednje povoljnom za merenje i od 1-1.5 km na terenu nepovoljnom za merenje. Postavljanjem ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... primarnu mrežu cevovoda, koriste se merači koji mere isključivo visoke pritiske u opsegu od 16-100 bar, za sekundarnu mrežu cevovoda koriste se merači za opseg od 4- 16 bar i za tercijarnu mrežu, merači za opseg od 0,1- 4 bar. U drugom poglavlju rada objašnjeni su osnovni pojmovi vezani za pririsak ...
    ... pravcima, za razliku od molekula čvrstih supstanci, koji ne mogu da menjaju uzajamni položaj. Hidrostatički pritisak zavisi od: -gustine tečnosti, -visine stuba tečnosti (dubine posmatrane tačke) i -Jačine gravitacionog polja Slika 1. Zavisnost hidrostatičkog pritiska od visine stuba tečnosti ...
    ... merna neizvesnost očitavanja te razlike, hh konstantna, zavisi od konstrukcije uredjaja a ne od same vrednosti h. Pri upotrebi manometara sa tečnostima treba voditi računa o tome da sc gravitacija na mestu merenja može razlikovati od standardne gravitacije na koju Je manometer baždaren i u tom ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Gore 1:100 000 sa Tumačem (1979-–1981). o Regionalne karte teritorije Crne Gore: Tektonska karta, Neotektonska karta 1:100 000, Geomorfološka karta 1:200 000. Strana 4 / 34 4.2 Terenska istraživanja Terenska istraživanja su se sastojala od detaljnog inženjerskogeološkog kartiranja terena u ...
    ... drobinom. 5.6. Seizmičnost terena Prema karti seizmičke regionalizacije Crne Gore 1:100 000 i na osnovu seizmogeoloških podoga za seizmičku mikrorejonizaciju urbanog područja Kotora, područje istraživanja pripada zoni sa osnovnim stepenom seizmičkog intenziteta od 9 stepeni MCS skale, konkretno zonama ...
    ... promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave bujične rijeke koje kratko teku i ulivaju se u more. 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave Od savremenih ...