Претрага
4571 items
-
Multi-elemental analysis of real water samples from the Požega area, Serbia
Nebojša Pantelić, Jana Štrbački, Ivana Maloparac, Nikola Tomašević, Biljana Dojčinović, Aleksandar Kostić (2022)Cilj ovog rada bio je ispitivanje kvaliteta realnih uzoraka vode za piće, prikupljenih sa teritorije grada Požege i okolnih seoskih naselja. Za određivanje koncentracije makro i mikroelemenata u uzorcima vode korišćena je analitička tehnika induktivno kuplovana plazma sa optičkom emisionom spektrometrijom, ICP-OES. Dobijeni rezultati upoređivani su sa maksimalno dozvoljenim kocentracijama elemenata propisanim nacionalnim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, kao i preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA). Analizirane vode su malomineralizovane ...Nebojša Pantelić, Jana Štrbački, Ivana Maloparac, Nikola Tomašević, Biljana Dojčinović, Aleksandar Kostić. "Multi-elemental analysis of real water samples from the Požega area, Serbia" in Zastita materijala, Inženjersko društvo za koroziju (2022). https://doi.org/10.5937/zasmat2201058P
-
Određivanje zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda na bazi ukupnog vremena kretanja vode
Živanović Vladimir, Dragišić Veselin, Jemcov Igor, Magazinović Sava, Radosavljević Jovana. "Određivanje zona sanitarne zaštite izvorišta podzemnih voda na bazi ukupnog vremena kretanja vode" in XV Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet (2016): 489-494
-
Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije
Marina D. ĆUK (2018)prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijska sredine, hidrogeohemijski uslovi, logistički model, hidrohemijsko modeliranjeMarina D. ĆUK. Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2018
-
Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića
Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić. "Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića" in KRAS - VEKOVNA NAUČNA INSPIRACIJA, naučni skup posvećen dr Dušanu Gavriloviću profesoru Geografskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet (2022)
-
Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje
Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka BanjaVladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković. "Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)
Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)“Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...Petar Dokmanović, Veljko Marinović. "Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)" in Geoloski anali Balkanskoga poluostrva (Annales geologiques de la Peninsule balkanique), University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2021). https://doi.org/10.2298/GABP210311002D
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. JOVANOV (2016)Kostadin J. JOVANOV. Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016
-
Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia
Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...Dejan Ivezić, Marija Živković. "Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia" in Energija, ekonomija, ekologija (2023). https://doi.org/10.46793/EEE23-1.17I
-
Opravdanost uvođenja bradavičastih kruna u procesu bušenja pri izradi podzemnih prostorija knjiga 1, knjiga 2
Dejan Bogdanović (2000)Dejan Bogdanović. Opravdanost uvođenja bradavičastih kruna u procesu bušenja pri izradi podzemnih prostorija knjiga 1, knjiga 2, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2000
-
Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)
Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov. "Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)" in Comptes rendus de l'Academie bulgare des Sciences, Bulgarian academy of science (2016)
-
Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika
Saša M. Jovanović (2016)otkopavanje, otvaranje, mreže i grafovi, fuzzy skupovi, stohastički procesi, indeks konveksnosti, sistemi podrške odlučivannjuSaša M. Jovanović. Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016
-
Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja
Igor Jemcov (2000)Igor Jemcov. Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik
Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...... sredinama sa veoma visokim potencijalom bubrenja u prisustvu vode (Slika 9a). Ovi rezultati ukazuju da je pri dimenzionisanju tunelske podgrade neophodno ati i dodatan pritisak usled bubrenja. Dragoslav Radojica , Irena 42 sredinama, o iskopa podzemnih voda koje se moraju odstranjivati, a sam ...
... zdvojenim im zonama, prognoznim nivoom podzemne vode em m om iskopa, prikazani su na Slici 4. Slika 4. 3. - Tabela 1. I D I m , a maksimalna 36.5 m) laboratorijska Opiti standardne penetracije 8 SPT opita Dilatometarski opit - 1 opit Izvedene su dve ...
... lapora i proslojka peska U dve e ugra ene su pijezometarske konstrukcije, u kojima su redovno vr tako da je G - - 39 ukazuje da se filtracija vode obavlja niz padinu morfologija terena je promenljiva, (novembar-decembar 2019. god), nivelete tunela ili neposredno ispod nje. i ...Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić. "Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik" in Četvrti Srpski kongres o putevima, 2-3. jun 2022., Beograd : Srpsko društvo za puteve Via Vita (2022)
-
Nitrati u podzemnim vodama Srbije
Maja Todorović, Marina Ćuk (2012)Maja Todorović, Marina Ćuk. "Nitrati u podzemnim vodama Srbije" in XIV Srpski simpozijum o hidrogeologiji, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2012)
-
Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta
Ksenija Gredić (2024)Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...... u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave bujične rijeke koje kratko teku i ulivaju se u more. 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave Od savremenih geoloških procesa i pojava na lokaciji istraživanja prisutna je ...
... nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih sedimenata te planarnom i linijskom erozijom ...
... podložni tanki deluvijalni sedimenti. Produkti raspadanja se spiraju i akumuliraju u pukotinama i kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna ...Ksenija Gredić. Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta, 2024
-
Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta
Ksenija Gredić (2024)Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...... u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave bujične rijeke koje kratko teku i ulivaju se u more. 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave Od savremenih geoloških procesa i pojava na lokaciji istraživanja prisutna je ...
... nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih sedimenata te planarnom i linijskom erozijom ...
... podložni tanki deluvijalni sedimenti. Produkti raspadanja se spiraju i akumuliraju u pukotinama i kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina do koje je ovaj proces stigao nije precizno definisana. Može se pretpostaviti da je do dubine od oko 10 m ona intenzivna ...Ksenija Gredić. Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta, 2024
-
Arsen u podzemnim vodama za vodosnabdevanje Vojvodine
Marina Ćuk, Maja Todorović, Jana Stojković. "Arsen u podzemnim vodama za vodosnabdevanje Vojvodine" in XIV Srpski simpozijum o hidrogeologiji, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2012)
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. ATANACKOVIĆ (2018)analiza rizika, vodni resursi, vodna tela, rudničke vode, rudarski otpad, analitički hijerarijski procesi, klaster analiza, matematička teorija atributa, semi--kvantitativnae metodeNebojša B. ATANACKOVIĆ. Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2018
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2014)Bojan B. Hajdin. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"
Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија... личине гаса у бушотинама КМ‐3, 4 и 5 (слика 1а и 1б). Подаци добијени у процесу испитивања бушотина и током разраде лежишта указују да је Сегедински ра‐ сед био делимична баријера у процесу миграције угљоводоника. Поред лапораца који раздвајају лежишта у слојевима пешчара, глине и лапорци д ...
... едности у избору маркера у издвајању и корелацији лежишта угљоводоника, довео до погрешних процена резерви нафте и гаса, конфузије у тумачењу хидродинамичких мерења и смањењу нивоа ефикасности у процесу управљања лежиштима. За разлику од приступа који се примењује у „индустријском“ ...
... облика и карактеристика кривих каротажа природне гама радио‐ активности – GR (Gamma Ray Log) и специфичног електричног отпора ‐ RT (Resistivity). Левкасти облик криве GR указује на снижавање нивоа воде у басену и повећање енергије депозиције што доводи до редукције садржаја шејла и повећа ...Saša Ivanišević, Dejan Radivojević. "New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"" in 17th Serbian Geological Congress, Vrnjačka Banja, 17-20 maj 2018, Srpsko geološko društvo (2018)