Претрага

Упит dcterms_creator_txt: Jovana M Janković Pantić

1071 items

  • Технологија израде истражних подземних просторија бушачко-минерским радовима

    Жарко Милошев (2024)
    Овај рад обрађује технологију израде истражних подземних просторија у "нн" лежишту, са посебним освртом на бушачко-минерске радове.Циљ израде истражних нископа био је прикупљање детаљних геолошких, геотехничких и хидрогеолошких података о стенском масиву и минерализованим комплексима.Рад је подељен на теоријски и практични део, где је у теоријском делу дат преглед метода израде подземних просторија, класификација истих и приказ примене бушачко-минерских техника у условима различитих рударско-геолошких карактеристика.У специјалном делу рада обрађена је технологија израде два истражна нископа, транспортног и сервисног, који ...
    истражне подземне просторије, бушачко-минерски радови, рударско-геолошке карактеристике, транспортни нископ, сервисни нископ
    ... 443 m y HNOH3ČCMHOM JLeMHy H 718 m Ha NOBDpHNIHHH TepcHa. Huckor HMa Haru0 14% H nyxxuHy 5.742 m. OjJi ynaaa y HHckKorn o nyOHHe oJ -120 M JUHMcH3HJe nmoripeuHor rnpeceka rpocTopuje cy 5 m X 5 m, JIOK y IIpOJIy)KETKy (- 120 m no -485 m) nuMeHa3Hje noripcuHor rnpeceka rpocropHje HaHoce 5,2 m x 4 ...
    ... ripopauyH TpomikoBa Je 2.350 USD/m rnppocropuHja. Ta6ena 4.3.7.13. Tpoukogdu u epee uspaoe ucmpaoicHoe Huckona 1, mpaHcnopmHu HUCKOH oO | -d |--| = =5S => = o O c OIOSEK |EB |3 s -| ŠR |B% š |Bde |R | Š a čE |E [-v] as y- O B |_ = > [}~ m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpaHcnopr | 23,54 ...
    ... ripopauyH TpomikoBa Je 2.250 USD/m ripocropuHja. Ta6ena 4.4.7.13. Tpoukoseu u apemMe u3paoOe ucmpaorcHoe HucKkoma I, cepeucHu HUCKOH o ~ [ = = =s w= x i s o O e Jl 8E5d |38 Š s š šš |B5% š | 35e |BR. |3 Š Ž ŠE IOER [-v] as y- O B - = > [2-}}--} m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpagHcnopr | ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
    ... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
    ... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
    ... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
    ... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... prostorije m m m m m m m m M li li KSMEx 3,20 1,60 3,30 1,79 1,07 0,72 1,00 0,78 2,08 34 56 PVH 3,20 1,60 3,45 1,80 1,07 1,13 1,00 0,78 2,07 33,93 | 56,07 KIZEx 2,20 1,10 2,70 1,83 1,12 0,71 0,66 0,52 1,38 34 56 20 Na osnovu ovih elemenata poznato Je da je: F, =R227r><—/3 „m? 360” F,=Rnx ...
    ... prostorije nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | entra izvlačenja masivu centra F L h ho P hs Š Opp | i OX KS B Rs sin B p m? m m 0,7 do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m? N/m? 3do 5 m i 10,29 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 0.33 30600000 0,132 1748661 5 0.006 2,076 0,591 36.25 Tabela 4.8. Horizontalna ...
    ... nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | m? m m 0,7do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m?> N/m? 3 do 5 m o 10,63 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 | 0,3 | 3060000 0,132 2543507 5 0,006 | 2,076 | O0,59 | 36,3 Tabela 4 ...

  • Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања

    Никола Станишић (2024)
    Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.
    коморно-стубна метода, отварање, припрема, технологија, откопавање
    ... 63 kg/m 5 IIorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 3a JeJIHO MHHHpalkbe 12,70 m 6. HopwaruB norTpotitbe ceJIK. neroHaropa ıo | m 23,57 ner../m 7. HopwarHuB noTpo1titbe eKcIImo3uHBa o l m' 17,07 kg/m . Hopwarun norpotie Oymri. npa0opa mo 1 m' 0,041 KOM/m 9. HopwaruB norTpoittbe Bojte o | m' 9,10 m*/m Ta6eana ...
    ... 0,71 kg/m 5 IlorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 34 jeJJHO MHHHpatbeć 101 mž 6. Hopwarun norpotnie eJik. neroHaropa no | m' 7,85 ner../m 7. Hopwarun noTpotiitbe čKcCIIo3uBa ro | m' 2,78 kg/m . Hopwarun norpotime Oymi. npa06opa nmo 1 m' 0,036 KOM/m 9. HopwaruB noTpotibe BOJIe mo 1 m' 7.86 m?*/m Ta6exna ...
    ... 56 kg/m 5. [lorpeOHa konnuHHa BOJIE 34 jeJ]HO MHHHpaHbe 16,94 m? 6. HopwMarTuB tnoTpoitibe cJIK. JIeTOHaTOpa mo | m' 39,28 ner../m 7. HopwMarun norTpoitibe eKcnjio3HBa no | m' 28,07 kg/m 7. HopwMarun norpoiime Gymn npnH06opa no | m 0,064 KOM/m 8. HopwaruB norTpottbe Bojte no | m' 12,10 m?/m ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... stene m m m m m M m m m o ii m? I 5,10 | 2,55 | 5,05 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,72 | 1,36 | 3,1 | 34 | 56 | 23,90 II 5,14 | 2,57 | 5,07 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,74 | 1,38 | 3,3 | 34 | 56 | 24,17 Tabela 3.2.5. Položaj težišne ose X.-Xo Klasa F Yl· Yz\ Yg· Yq· Y] Yg Y3 Y4 stenc [m"] [m] [m] [m] [m] ...
    ... =x>xm o E i 55 - 55 i 55 i 55 i 55 i 55 i H e |5S Z | < || “ |RN|S |R < DR “ > nal al al al ndl al Bem igm kom/ kom/ m kom/ kom/ kom/ kom/ kom/ m m m m m h m m m m m m m 0,000 | 200 0,667 | 75 | 0,050 | 75 |0,050 | 1000 | 0,067 | 750 |0,100 | 500 |0,067 |750 |3 0 0,000 | 200 0,594 | 75 ...
    ... ose X,-X, F F, F> F.a Fa YN yı y Klasa stene [m?] [m [m] [m] [m] [m] [m] [m] I 23,90 0,897 7,306 3,499 7,859 2,361 2,361 2,689 iii 24,17 0,924 7,390 3,535 7,921 2,369 2,369 2,701 Naprezanja po konturi prostorije Radijalna naprezanja (or) po konturi prostorije su: oy=0 Tangencijalna naprezanja ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... h|m| 1,6 3,5 6,4 6,0 6,0 23,5 s [m} 0,7 0,5 0,5 0,6 0,6 / hre, ml | ae, ["] R |m}| l,, [m} ca, ["] Ra, [m] la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, [m| 27,9 19,1 44,58 44,58 9,8 46,36 29,80 56,0 35,7 59,6 15,7 Podetaža || II III IV V rez 23 33 33 27 27 ZIhi, [m} 0 3,5 9,9 15,9 21,9 46 [m] 0 2 ...
    ... (U-I-1, 1219 m; U-I-2, 1184 m; UZ-1, 432 m; UZ-2, 565 m; UZ-2.1, 918 m; UZ-3, 1048 m) II BTD sistem : •bager SRs 470.17/1.5 (B13) •bager ERs 710.17,5/13-16 (U) eetažni transporteri širine 1400 mm (U-I-4, 1048 m) • etažni transporteri širine 2000 mm (UZ-4, 1252 m; UZ-5, 2473 m) U poglavlju ...
    ... jalovina / h {m} 7,0 5,2 5,0 19 0,9 LI 1,5 22,6 s Im] 0,5 0,6 0,6 0,5 0,7 0,5 0,7 / hre, |m] ag ["] R [m] l,, [m} ca, ["] Ra, [m}| la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, m 21,6 10,6 46,25 46,25 9,8 46,36 29,80 43,5 25,9 59,6 15,7 Podetaža || iii TII IV V VI VI Te 32 27 27 32 23 32 23 Zhi, |m} 0 5, 10 ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Servisno okno: od K+435 m do K-105 m Izvozno okno: od K+363 m do K-137 m Ventilaciono okno VO4: od K+367 m do K-76 m Dva pomoćna ventilaciona okna: VOI od K+396 m do K+207 m i "Novo okno" od K+365 m do K+62 m Ulazni otvori su: Servisno okno sa površinom poprečnog profila od 32 m?, kroz koje se uvodi ...
    ... horizonta (K-240 m) do XVII horizonta (K-150 m) i od XVII horizonta (K-150 m) do XV horizonta (K-75 m). Da bi se očuvala funkcionalnost XV i XVII horizonta, ostavljene su zaštitne ploče: za XV horizont od K-75 m do K-90 m, sa moćnošću od 15 m, i za XVII horizont od K-150 m do K-165 m, takođe sa moćnošću ...
    ... 852 = 170,4 m/sm Lsim = 170,4 m/sm Lan = 0,092 x 5.556 = 511,3 m/dn Lan = 511,3 m/dn Lwmes = 0,092 x 166.667 = 15.338,8 m/mes Lmes = 15338,8 m/mes Lyioa = 0,092 x 2.000.000 = 184.065,9 m/god L.oa = 184.065,9 m/god Potreban broj bušaćih garnitura: N _ L.wn BG — » n . m garnitura ...

  • A Knowledge-Based Approach to Mine Ventilation Planning in Yugoslav Mining Practice

    Nikola Lilić, Ivan Obradović, Ranka Stanković (2002)
    Ventilation system analysis is a complex process based on the calculation and analysis of numerous parameters. These problems can be successfully solved by the SimVent numerical package, but a full understanding and use of the obtained results require the involvement of an experienced specialist in the ventilation field. The solution was found in the creation of a hybrid system INVENTS, whose knowledge base represents a formalization of the expert knowledge in the mine ventilation field. In this paper, we ...
    ... -2 33,4 m 3 /s 2 7 ,7 m 3 /s 5,7 m 3 /s 1 1 ,7 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s 1 1 ,6 m 3 /s 3 3 ,4 m 3 /s 9,0m 3 /s 42,4 m3 /s 33,4 m 3 /s 3 4 5 6 7 8 1 0 4 ,4 m 3 /s 8 ,9 m 3 /s 6 ,8 m 3 /s 4 ,4 m 3 /s 2 ,8 m 3 /s 2 7 ,7 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s ...
    ... s /m 2 8 3 3 .4 0 m / s 3 1 6 .1 0 m / s 3 0 .0 3 4 7 N s /m 2 80 .8 9 5 5 N s /m 2 8 2 .8 7 9 1 N s /m 2 8 1 1 .6 0 m / s 3 4 .4 m / s 3 2 .1 0 m / s 3 9 .3 9 2 2 N s /m 2 8 0 .0 0 0 1 N s /m 2 8 0 .0 7 5 6 N s /m 2 8 1 3 .3 0 m / s ...
    ... 3 2 .8 0 m / s 3 8 .2 1 0 4 N s /m 2 8 5 .7 0 m / s 3 6 .0 5 2 3 N s /m 2 8 0 .0 0 9 3 N s /m 2 82 7 .7 0 m / s 3 0 .0 6 9 3 N s /m 2 8 3 3 .4 0 m / s 3 0 .4 1 8 2 N s /m 2 8 4 2 .4 0 m / s 3 0 .0 8 3 5 N s /m 2 8 9 .0 0 m / s 3 1 3 ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... aktivnog pritiska Ea„ 78.09004 kN/m 0 kN/m 78.09004 kN/m O0m 2.4 m 2.4 71.7592 kN/m 30.80052 kN/m 76 Nikola 4nđelić Stabilnost od preturanja zida Moment preturanja M,= 172.2221 kNm/m Moment koji se suprostavlja preturanju Mr= 311.1435 kNm/m Faktor sigurnosti od preturanja ...
    ... Površina Težina Udaljenost · Centargravitacije Momenti površine gabiona širina visina preseka „gabiona od osnove x Yy t Yy (n) {m} (m} (m?) (kN) (m} (m} (m} (m} (m} 7 . 1 1 18.5 2.4 29 6.5 2.9000 6.5000 6 1 1 1 18.5 2 25 55 2.5000 5.5000 5 1 i. i 18.5 1.6 2, 45 2.1000 4.5000 4 i i L 18.5 1ž ...
    ... Površina Težina Udaljenost Centargravitacije Momenti površine gabiona — širina visina preseka gabiona od-osnove ti Yy x y (n} (m) (m} (m?) (kN) (m) (m) (m) (m} (m} 12 0.6 0.6 0.36 | Ri š 6.9 1.08 2.484 hhi 0.6 0.6 0.36 -| 2.4 i 6.3 0.972 2.268 10 0.6 0.6 0.36 | 2,4 F| a 0.972 2.052 9 0.6 ...

  • Named Entity Recognition for Distant Reading in ELTeC

    Francesca Frontini, Carmen Brando, Joanna Byszuk, Ioana Galleron, Diana Santos, Ranka Stanković (2020)
    Akcija COST „Udaljeno čitanje za evropsku književnu istoriju“, koja je počela 2017. godine, ima među svojim glavnim ciljevima stvaranje višejezične zbirke evropskih književnih tekstova (ELTeC) otvorenog koda. U ovom radu predstavljamo rad koji je obavljen na ručnom označavanju selekcije ELTeC kolekcije za imenovane entitete, kao i na proceni postojećih alata za prepoznavanje imenovanih entiteta u pogledu njihove sposobnosti da automatski urade takve anotacije. U poslednjem paragrafu se razmatraju zajedničke tačke između ove inicijative i CLARIN-a.
    ... to u n d e te c te d h o n o r if ic s (M r /M rs /M is s ) . S ta n fo rd N E R h a s b e t te r p r e c is io n fo r L O C th a n s p a C y a n d h a s n o p ro b le m s w ith T E I X M L ta g s . F o r b o th m o d e ls , s o m e a d d it io n a l t r a in in g a n d ...
    ... n o f a m o re ta rg e te d s e t o f a n n o ta tio n s . A f ir s t se t o f d e s id e ra ta e m a n a te s f ro m th e id e a th a t a n o v e l is a n e p ic se t in th e p r iv a te s p a c e o f a b o u rg e o is h o m e , s o m e th in g w h ic h d e m a n d s re ...
    ... f th is p a p e r a re m o s t f a m ilia r w ith . T h is f ir s t e v a lu a tio n ro u n d a l- lo w e d u s to d e v e lo p a c o m m o n e v a lu a tio n s e t u p . F o r e a c h c o lle c tio n , w e te s te d tw o to o ls : o n e c o m m o n fo r a ll ( s p a C ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... % = 0,72 m) b f – koeficijent čvrstoće stene po Protođakonovu (f = 8) Tl = Ll—c — koeficijent punjenja čepa (11,;, = % = 0,45 m) b D» – prečnik bušotine (Ds = 0,00 m,/ D =0,11 m) A – razmak ili otpor u nožici etaže (A = 3,0 m, / 3,5 m) Rraz = 298 m, za Ds =0,09 m Reaz= 305 m, zaD» =0,11m ...
    ... etaže (H) m 10 10 Linija na]m\ilnjeg otpora m 3,0 2,78 = 3,30 Rastojanje između redova . bušotina (B) m 3,2. 3,20 + 3,50 Rasto_]an_:]cržšzc((kl)busotma m 4,0 3,75 +4,20 Nabušenje 1. reda (Lyrni) m 0,9 0,90 + 1,00 Nabušenje 2. reda (Ly-) m 1,2 1,00 – 1,30 Dužine bžlčotl)na 1. reda m li 10,9 ...
    ... između redova bušotina (B) m 40 40 Rastojanje između bušotina u redu (A) m 3,2 3,2 Nabušenje (N) m 1,1 15 Dubina bušotina (L„.,) m 11 11,5 Dužina čepa (L:) m 3,0 3,0 Dužina F:ks_plozivnog m 8,0 8,5 punjenja (L.) Zapremina materijala po 3 bušotini (Vb) m 128 128 Zapremina materijala ...

  • On the distribution modulo 1 of the sum of powers of a Salem number

    Dragan Stankov (2016)
    It is well known that the sequence of powers of a Salem number θ, modulo 1, is dense in the unit interval, but is not uniformly distributed. Generalizing a result of Dupain, we determine, explicitly, the repartition function of the sequence , where P is a polynomial with integer coefficients and θ is quartic. Also, we consider some examples to illustrate the method of determination.
    Algebraic integer, the house of algebraic integer, maximal modulus, reciprocal polynomial, primitive polynomial, Schinzel-Zassenhaus conjecture, Mahler measure, method of least squares, cyclotomic polynomials

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... se u jamu uvodi 130 m?/s vazduha, a iz nje izvodi 135 m*/s vazduha. Jama je otvorena servisnim oknom od K+435 m do K-105 m, izvoznim oknom od K+363 m do K-137 m, ventilacionim oknom VO4 od K+367 m do K-76 m kao ı sa dva pomoćna ventilaciona okna VO1 od K+396 m do K+207 m u r.t. "Brezonik" i ...
    ... na XVII horizontu (-155 m), iznosi 1.622,00 m. Ukupno je izbušena 91 istražna bušotina, odnosno 60.340,50 m, i urađeno je ukupno 1.622,00 m istražnih hodnika, čime je okontureno rudno telo od nivoa -75 do nivoa -755 m, a detaljno istraženo između nivoa -75 m i -315 m. Siraydeai pl iv »sA rv ...
    ... orijentaciono iznose za: • GOB-90/-110, dužina = 610 m i širina = 320 m • SOB-110/-130, dužina » 640 m i širina » 360 m • DOB-130/-150, dužina » 670 m ı širina = 360 m Drugi eksploatacioni zahvat XIX/XVII je predviđen od nivoa K-225 do K- 165 m sa podelom na: • Gornjiotkopni blok od -165 do -185 ...

  • Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа

    Милош Вуковић (2024)
    Коморно-стубна метода откопавања са подетажним откопавањем стубова се користи за рудне жиле и сочива, стрмог пада.У овом раду су приказани основни елементи примењене методе откопавања као што су: димензионисање просторија припреме, бушачко-минерски радови,утовар и транспорт,вентилација и запуњавање откопаног простора паста засипом. Анализом трошкова прорачуната је цена израде припремних просторија, по дужном метру, на основу квалитета радне средине у којима се израђују. Такође, анализирани су трошкови при експлоатацији руде и приказани су јединичном вредношћу USD/t (долара по тони руде).На крају ...
    метода, коморно-стубна, подетажно откопавање, запуњавање паста засипом
    ... ekcrnoaramHoHor mojaca (-260/-380) cy xonHurnu Oymema (XB5) nuMeH3uja 4 m x 4 m, cBeTJIe HOBPpIHHHe HornpeuHor rpeceKa Cc=14,87 m? H yroBapHu xonuHHuu (YX) muMeH3Hja 5 m x 5 m, cBeTJIe nOBpIIHHe HOHnpeuHor npeceka Cc=23,23 m”. IIoMeHyTHM NpHHpeMHHM mnmpocTopHjaMa oMoryhaBa ce TIipOTOuHO IipoBeTpaBatba ...
    ... meneae (240 m?) W – muHuija baMatber oTrnmopa (2 m) q – cneu()uuna norpomnma ekcrimo3una (0,79 kg/m*) Qe = 0,79 · 240 · 1,8 21 Qe = 341,28 kg Tipeunuk Oymrema Ako ce QopMyna: nm·dP:p:K — — m 4·'q:y:K rne je: W – munuja HajMaber ornmopa, 2 m d» — upeuHuk Oymema, m p - 3apeMuHcka ...
    ... saa npepajy py,yne. IIpenpBubeHa cy nBa nojmeMHa npoOunuuHa IocTpojebba, Ha HHBOHMa -275 m u -435 m. 3a norpeOe oOJBOJUbaBaMa IUIaHHpaHC Cy JIBC TJIABHC IHIyMHHC CTaHHIIeČ, Ha HHBOHMa -295 m u -455 m. ILyMrmHa craHutta Ha BHIIICM HHBOy KOpHcTujra OH ce y IpBHM romHHaMa paja py,HHKa, a OHa Ha ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... = |um m | m|C i mm| m | N| % % m j MacwuBHuM GaHkoBMTM Kpeukbak, 6e3 3HaMajHVX rlyKOTMHa. Ha 92.9 m, 95.4 m, 97.0 m: kanuacke \cnyHe ne6rbMHe 2-5 cm, no/ yrnoM 15-45%. Ha nojenMHadMHMM MecTMMa GpeuoMaHor M3rmena WcnpeceuaH /\/ npcnMHaMa y KOjAx Cy wcranoeHe aeneHe ipeBnake /\/ ({M\Hepan) ...
    ... a gv oM ev ai m e a m a q g v we že n a z m m e n n e p o r i e L L I L U \w po kr ar e ve cr me o m e n p e po vr šn e = — iw un :m oć ne za :b le ni h ta gm en ar a hp od ra na ve cm a iz me nj ne pov rii ne sa me ko m dl a um er en ...
    ... 42.5 m BeOMa M3HOMJbeH M TMMOHMTMCaH Kpedkbak, BeoMa uMcnyuana M anTepMcaHa 3OHa Ca nMMOHMTVM3aUMjaMa /y)K npcnMHa M nyKOTMHa, M nOKanHO M y MacM. CreHa cpe/nibe unpcrohe, noMM ce npM ynapy uekuha, je3rpo y BMny MOHOnMTa no 20 cm BenMuMHe. 11.50 | TKS* 86 42.50 T On 42.5 no 55.6 m kpeukbbak ...

  • Збирка задатака из Механике 1 и Отпорности материјала

    Aна Петровић, Инес Гроздановић (2023)
    статика, отпорност материјала
    ... nmOBDpUHIMHa nonpeuHor rnpeceka 4A, a konni yBMjjabba uiTanoBa KpyxHor M ripcTeHacTOr nonpeuHor npeceka cy TO noOnapHM MOMeHT MHepuWMje M M nonapHM OTIIODHM MOMeHT W: NI M,l 7 IA N M, M, UZŽ TZWOZI Pmax V kon akcuvjanHor M konm yBMjaba moMepaM= je Cpa3MePpHO My)XMHM ulTana |. Kon akcMjanHor ...
    ... [ipoOneM je paBaHCKM. Y OBOM 3anaTKy, 3a pa3nMky On npeTXOMHOT, nocToje nBa o0jekra nocMaTpaMsa — kyrna M uiTan. IJlakne, M Kyrna M ulTan ce nocMaTpajy onBojeHo, ocno0Dahajy ce peakuuvjja Be3a M yHOCe ce akTMBHe CUne. 20 36upka a3anaTaka v3 MexaHuke 1 ı OrnopHocTu MaTepujana AA +N„·l„_3Pl+(–2P)l_Pl ...
    ... TpaHcBep3amHMX cMHMma M muMjarpaM MOMeHaTa caBujaM»a). Haro je na je q = Z% Ma=1m. M=2q·a"=4kNm Cnuka 4.1 Tlocmaeka 3a0amka, ape0a ormepeheHa Ha cagdujakbe Tpena Ha cnwuM onTepeheHa je KOHLHeHTpMCaHMM MOMeHTOM M = 2qa? = 4 kNm, KOHLeHTpMCaHOM CMJIOM F = qa = 2 kN M KOHTMHYy1a71HIMM kN ...

  • Stratigraphy and Microfauna (Radiolarians and Foraminifera) of the Upper Cretaceous (Upper Santonian–Lower Campanian) Carbonate Deposits in the Area of Struganik Village, Western Serbia)

    Liubov Bragina, Nikita Bragin, Luidmila Kopaevich, Nevenka Đerić, Nataša Gerzina Spajić (2020)
    Santonian, Campanian, radiolarians, planktonic foraminifera, biostratigraphy, limestones, Struganik, Serbia

  • Препреке декарбонизацији система даљинског грејања у Србији - ставови представника топлана

    Марија Живковић, Дејан Ивезић, Бобан Павловић, Дејан Стојановић (2024)
    Производња топлоте у системима даљинског грејања у Републици Србији тренутно се заснива искључиво на процесима сагоревања, с доминантним уделом природног гаса из увоза. Иако су технологије за коришћење обновљивих и алтернативних извора енергије добро познате, њихова примена у системима даљинског грејања у Републици Србији још увек је занемарљива (око 2%). Како би се убрзао и олакшао процес транзиције ка обновљивим изворима енергије и разумело тренутно стање и перспектива, спроведена је анкета међу представницима топлана Србији. Циљ је био ...
    системи даљинског грејања, препреке, обновљиви извори енергије, Србија

  • Избор методе подземног откопавања на примеру лежишта бакра

    Mилош Глигорић (2024)
    Тема овог завршног рада је избор методе откопавања у подземном руднику бакра. Рад је подељен на четири поглавља. У првом поглављу дат је приказ општих података и геолошких карактеристика ширег подручја и лежишта. Детаљан опис отварања и припреме лежишта за откопавање представљен је у другом поглављу. У трећем поглављу дат је опис све три варијанте изабране методе за запуњавањем откопаног простора, са освртом на количину захваћене руде, трошковима експлоатације као и динамиком откопавања. Четврто поглавље представља нумерички пример где ...
    избор методе подземног откопавања, анализа ефективности, лежиште бакра, подземна експлоатација
    ... eraxu K-1IO0 m oGaBJba ce MH3pamna HpeocTajIHX 27 TipHnpeMHux IHpocTopuja, MOK ce Ha eraxkXaMa K-140 m u K -65 m sanouHme ca H3PpaJlOM HcTHX. Ca MCTBPpTOM FOJIHHOM OKOHHUAaBa Cc H IIpHIpeMa OTKOIIHHX cTa;Ka K-140 m i K-65 m, nok ce rnapajteJtHo H3BOJIe ripHnpeMHH pajloBa Ha eraxKH K-95 m. 3anpmreerak ...
    ... eTaxKH K-80 m H 3anoueTH Ca OTKOI:IaBaMbeM Ha eTaxxH K-110 m. IIapanenHMM MH3BOlDeMmbeM pajoBa Ha BHIHC OTKOHNHMHX cTaxKa OcTBapHhe ce KOHTHHyHTeT y IIpOH3BOJUbH Tc he ce y Tpehoj H ucTBpTOJ TOJUHHH BpIIHTH OTKOIHaBaMbe Ha eTa;KaMa K-110 m, K-140 m, K-65 m H jeJIHHM JIČJIOM Ha K-95 m. CMabbe0be ...
    ... Hospumua 3anpeMuHa Kora nHa saxBaheHa 3anpeMHHa KonmauaHa Eraxa Bpxa nmojaca OTKOIIHHM XOpH3OHTaJIHOT eTa)KC pyane mojaca : mojaca 5 (m) (m) noj a(ŠOM (m') (m*) (t) (m?) -40 -45 6.444,47 32.223,87 93.087,04 -40/-55 -45 -50 6.444,47 32.223,87 96.671,62 93.087,04 -50 -55 6.444,47 32.223,87 93.087 ...