Претрага

Упит dcterms_subject_txt:magmatsko telo

199 items

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... ovih stena prekriven. Na modelu AB magmatske stene 2 se sastoje od četiri tela, koja imaju malo lateralno rasprostranjenje i jednog većeg tela. Magmatske stene 2 na modelu CD su prikazane kao dva subparalelna tela. Magmatsko telo, koje se nalazi u blizini magmatskih stena 1 ima mnogo veće rasprostranjenje ...
    ... istraţnom području. Prostorni poloţaj magmatskih tela koji se ne vide na površini istraţnog područja i odnosi magmatskih tela prema okolnim stenama su definisani pomoću geofizičkih podataka. Za odreĎivanje prostornog poloţaja magmatskih tela i granice tih tela prema okolnim stenama, na geofizičkim ...
    ... geofizičih podataka definisan je prostorni položaj magmatskih tela koja se ne vide na površini istražnog područja i definisani su odnosi magmatskih tela prema okolnim stenama. 2D geološko-geofizičkim modelovanjem utvrđeno je da magmatska tela imaju mnogo veće rasprostranjenje ispod površine, nego ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... gradeći brdo Gradska Gora. Magmatsko telo koje grade je doma ili nepravilna kupola. Stene su 118 svetlosive boje, masivne teksture i najčešće holokristalasto porfirske strukture. Lučenje je nepravilno, sa pojavom pločastog lučenja u obodnim delovima magmatskog tela. Daciti su izgrađeni od ...
    ... stena (C-a) oligocenske starosti. Slika 4.7-3: Pločasto do nepravilno lučenje u obodnim delovima magmatskog tela. Slika 4.7-4: Bankovito do masivno lučenje u dubljim delovima magmatskog tela. Na terenu je konstatovano da je sveža stena svetlosive boje, a u alterisanim zonama je osnovna ...
    ... 60 bodova Zapaženo je da zbog variranja kvaliteta stenske mase u različitim delovima magmatskih tela postoje variranja u broju bodova i do 30. To znači da manji broj bodova imaju delovi magmatskih tela sa nižim kvalitetom stenske mase, i da njih treba izostaviti u daljem toku prospekcijsk ...

  • Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana Ignjatović (2023)
    Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...
    geofizički podaci, model, severni deo Timočkog magmatskog komleksa

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... gradeći brdo Gradska Gora. Magmatsko telo koje grade je doma ili nepravilna kupola. Stene su 118 svetlosive boje, masivne teksture i najčešće holokristalasto porfirske strukture. Lučenje je nepravilno, sa pojavom pločastog lučenja u obodnim delovima magmatskog tela. Daciti su izgrađeni od ...
    ... stena (C-a) oligocenske starosti. Slika 4.7-3: Pločasto do nepravilno lučenje u obodnim delovima magmatskog tela. Slika 4.7-4: Bankovito do masivno lučenje u dubljim delovima magmatskog tela. Na terenu je konstatovano da je sveža stena svetlosive boje, a u alterisanim zonama je osnovna ...
    ... 60 bodova Zapaženo je da zbog variranja kvaliteta stenske mase u različitim delovima magmatskih tela postoje variranja u broju bodova i do 30. To znači da manji broj bodova imaju delovi magmatskih tela sa nižim kvalitetom stenske mase, i da njih treba izostaviti u daljem toku prospekcijsk ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... деформација (Paterson and Tobisch 1992; Nyman et al. 1995; Saint Blanquat et al. 2011). Ипак, став о таквом тектоно-магматском непоклапању, тј. тврдња да је раст магматских тела углавном контролисан интерним факторима независним од амбијенталног тектонског режима, највећим делом је изведен на основу ...
    ... (Zelić 2005; Schefer et al. 2010). Језгро поменуте антиклинале изграђују гранитоидне интрузије Копаоника и Жељина, које прате неколико мањих магматских тела (видети детаље у следећем поглављу). У миоцену је ово подручје било изложено екстензији која је имала правац С – Ј (Schefer et al. 2011), која ...
    ... активна од средине доњег миоцена до почетка горњег миоцена, и у ширем делу истраживаног подручја је била одговорна за ексхумацију старијих магматских тела и формирање метаморфних комплекса. У горњем миоцену је, на основу тензорске групе Т5, приметно појачање компресије узроковано већим утицајем ...

  • Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""

    Čedomir Beljić (1994)
    Otvaranje, duboka rudna tela, Borska reka

  • Kontrolni faktori razmeštaja rudnih tela u okviru borskog rudišta

    Vukašin Mišković (1979)
    Rudna tela, Bor

  • Abrazija meljućih tela, strukturni i korelacijski problemi u laboratorijskim i industrijskim mlinovima

    Milorad Grujić (1977)
    Abrazija,meljuća tela ,mlinovi

  • Doprinos teoriji kinematike drobećih tela u obrtnim cilindričnim mlinovima

    Milutin Grbović (1962)
    Teorija kinematike- doprinos, drobeća tela, obrtni cilindrični mlinovi.

  • Tehničko-ekonomska analiza opravdanosti otvaranja rudnog tela Borska reka" OOUR Jame BOR"

    Dragan Nenadić (1981)
    Otvaranje rudnog tela, ekonomska analiza, Bor

  • Teorijsko i eksperimentalno određivanje optimalnog broja obrtaja cilindričnih mlinova| sa aspekta kinetičke energije meljućih tela

    Nedeljko Magdalinović (1976)
    Mlinovi, kinetika, meljuća tela

  • Opravdanost uvođenja hidrozasipavanja pri otkopavanju rudnih tela u rudnicima olova i cinka

    Miljan Jakšić (1989)
    Hidrozasipavanje, olovo, cink, otkopavanje rudnih tela

  • Metodika istraživanja morfološki složenih rudnih tela polimetaličnog ležišta Belo brdo-Kopaonik

    Mališa Mladenović (2007)
    Metodika istraživanja, morfologija, rudna tela, polimetalična ležišta, Belo brdo, Kopaonik.

  • Uticaj šarže meljućih tela i vremena mlevenja na svojstva proizvoda u fabrici Toza Marković" u Kikindi"

    Zorica M. VUKADINOVIĆ (2016)
    đarža meljućih tela, vreme mlevenja, alubitne kugle, pulpa

  • Doprinos efektivnosti otkopavanja sigurnosnih stubova za uslove rudnog tela G" u Boru sa stanovišta mehanike stena i savremenog trenda razvoja metode otkopavanja"

    Jovan Mihajlović (1972)
    Sigurnosni stubovi, G" rudno telo, Bor"

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... 285, tab. 6, sl. 26 Opis: Bisakatna spora ovalnog oblika. Centralno telo je sferično oblika sa 2 nabora. Sakusi su distalno postavljeni sa retukulatnom egzinom. Egzin tela je granulatan. Dužina zrna je 50 um, centralno telo 20 num, a sakusa 10 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: ...
    ... Clark, str. 342, tab. 44, sl. 3-4. Opis: Bisakatno polenovo zrno sa malom Y — markom. Centralno telo je sferičnog oblika. Egzin centralnog tela je punktatna. Dužina spore je 40 — 45 um, centralnog tela 20 um. Visina zrna je 25 — 30 nım. Stratigrafsko rasprostranjenje: Donji trijas Nalazište: ...
    ... Obekhauser, str. 311, Tabla 13, sl.65, 66 26 Opis: Bisakatno polenovo zrno sa sferičnim centralnim telom. Na centralnom telu između vazdušnih mehura nalaze 4 strija. Dužina zrna je 40 um, centralno telo 15 um, a vazdušnog mehura 10 nm. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... su: rudno telo Čoka Dulkan, grupa 5 rudnih tela Tilva Mika (1, A, B, C, D), rudno telo E, rudno telo F, rudno telo Tilva Ronton, rudno telo Šistek, rudno telo Kamenjar, rudno telo G, rudno telo Silifikacija, rudno telo L, rudno telo Tilva Roš, rudno telo P2A, rudno telo O, rudno telo Borska reka ...
    ... GEOLOŠKI I RUDARSKI ISTRAŽNI RADOVI 2.1. Položaji opis rudnog tela U okviru centralnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) smešteno Je ležište bakra. Eksploatacija ležišta, od početka prošlog veka, zahvatila je 26 rudnih tela — jamski i površinskim kopom (dobrim delom u isto vreme). Pri ...
    ... više desetina rudnih tela različitih razmera, geneze i strukturno-teksturnog tipa orudnjenja, nastalih u periodu gornja kreda-paleogen, u složenim procesima strukturno-geološkog uobličavanja Timočkog magmatskog kompleksa. U tom prostoru je dosad indentifikovano 30 rudnih tela, koja su razvrstana ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... h međugraničnih vodnih tela Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela | Dušan Polomčić, Zoran ...
    ... ARSKO-SRPSKIH ME UGRANI NIH VODNIH TELA Dušan POLOM I , Zoran STEVANOVI , Saša MILANOVI , Stanko SORAJI , Bojan HAJDIN, Željko KLJAJI Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu REZIME Višegodišnja eksploatacija podzemnih voda me ugrani nih vodnih tela izme u ba kog dela Srbije i ...
    ... MADARSKO-SRPSKIH MEDUGRANICNIH VODNIH TELA Du’an POLOMCIC, Zoran STEVANOVIC, Sa’a MILANOVIC, Stanko SORAJIC, Bojan HAJDIN, Zeljko KLJAJIC Rudarsko-geoloski fakultet Univerziteta u Beogradu REZIME ViSegodisnja eksploatacija podzemnih voda medugraniénih vodnih tela izmedu ba¢kog dela Srbije i Madarske ...

  • Određivanje optimalnog sistema otvaranja i osnovne pripreme grupisanih  boksitnih rudnih tela

    Slobodan Majstorović (1997)
    Sistem otvaranja, priprema, boksitne rude

  • Doprinos proučavnju industrijske primene metode podetažnog zarušavanja za rudno telo Kamenjar" rudnika bakra Bor"

    Branko Klikovac (1978)
    Zarušavanje, bakar, Bor