Претрага
110 items
-
Primena flotacijske jalovine RTB Bor za staklokeramiku
Mira Cocić (2011)Mira Cocić. Primena flotacijske jalovine RTB Bor za staklokeramiku, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2011
-
Pouzdanost i održavanje sistema za hidraulični transport flotacijske jalovine
Veselin Batalović (1991)Veselin Batalović. Pouzdanost i održavanje sistema za hidraulični transport flotacijske jalovine, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1991
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... Deponovanje flotacijske jalovine Jalovište je brdsko-planinskog tipa i nalazi se na oko 1,5 km od objekata za pripremu rude (slika 15). Procjenjuje se da je u jalovištu deponovano oko 6,5 miliona tona jalovine. Jalovište zauzima ukupnu površinu od oko 24 hektara. Definitivna jalovina se ukopanim kanalom ...
... filtriranje. Proizvodi poput jalovine kojih maseno ima najviše idu u proces filtriranja pomoću laboratorijske filter prese. U ovom procesu vrši se izdvajanje vode iz jalovine pod pritiskom, tako sto se vazduh pomoću kompresora uduvava u cilindar gde smo prethodno stavili jalovinu, pritisak vazduha izduvava ...
... smanjuje konstantno tokom povećanja finoće mlevenja. Tabela 12. Jalovina Jalovina | Pb [%]| | Zn[%] ) IL Pb [] | I Zn [%] 50 0.34 0.18 10.94 4.62 60 0.38 0.21 11.40 5.06 70 0.34 0.18 10.53 4.84 Komentar: Sto se tiče Jalovine, sa povećanjem finoće mlevenja sadržaji Pb i Zn kao i iskorišćenja ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala
Srđan B. Stanković (2016-09-11)Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...... 000 70 % oksidni minerali, 30 % halkozin, kovelin Flotacijska jalovina Bor Staro flotacijsko jalovište 27 0,3 81 000 50 % oksidni minerali, 50 % sulfidi (kovelin, halkopirit, enargit, halkozin) Flotacijska jalovina Veliki krivelj V. krivelj 130 0,15 195 000 Uglavnom ...
... flotacijske jalovine koju čine uglavnom silikati (najčešće kvarc), karbonati, gips, gline i pirit. Mineralni koncentrat čini u proseku 1 tež. % od ukupne mase prerađene rude, preostalih 99 tež. % postaje flotacijska jalovina (Dold, 2008). Izdvajanje preostalog bakra iz flotacijske jalovine primenom ...
... obzirom da se smanjenjem količine pirita smanjuje i sposobnost jalovine za generisanje kiselih rudničkih voda. Ključne reči: jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina Naučna oblast: geologija Uža naučna oblast: geohemija UDK ...Srđan B. Stanković. "Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-11)
-
Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude
Ivana M. Jovanović (2016-01-13)U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže... slici 3. Flotacijska koncentracija MANIPULISANE PROMENLJIVE · Reagensni režim · Nivo pulpe u flotacijskim ćelijama · Količina dodatog vazduha · Količina spirne vode KONTROLISANE PROMENLJIVE · Količina i kvalitet definitivnog koncentrata · Količina i kvalitet definitivne jalovine · Iskorišćenje ...
... Doziranje reagenasa Kamera Svetlo Flotacijska ćelija Slika 54. Arhitektura sistema vizuelizacije flotacijske pene [adaptirano prema Forbes (2007)]. Uobičajeno je da se u flotacijskom postrojenju kontinualno prate samo kvaliteti ulazne rude, finalne jalovine i finalnog koncentrata, bez praćenja ...
... dozirati u samo jedan stadijum • Koncentrat i jalovina iz jednog stadijuma ne mogu istovremeno ići u drugi stadijum • Koncentrati i jalovine ne mogu recirkulisati između dva stadijuma (tj. kada se jalovina iz stadijuma 1 transportuje u stadijum 2, jalovina iz stadijuma 2 se ne sme u isto vreme t ...Ivana M. Jovanović. "Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-01-13)
-
Процена ризика од удеса на флотацијском јаловишту "Ваља Фундата
Милица Илиевски (2024)У овом завршном раду под називом: „Процена ризика од удеса на флоатацијском јаловишту „Ваља Фундата““ кроз 8 поглавља описане су примењене методе за управљање флотацијском јаловином, као и могући сценарији удеса који могу настати услед нестабилности брана или природних катастрофа.Рад користи технике попут FMEA и ALARP за анализу ризика, при чему се ризик дефинише као функција вероватноће и последица инцидента.Препоручене су мере за смањење ризика и унапређење стабилности брана,укључујући редовно одржавање и надградњу инфраструктуре.Резултати рада указују да је ризик ...Милица Илиевски. Процена ризика од удеса на флотацијском јаловишту "Ваља Фундата, 2024
-
Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno
Dušan Stanisavljević (2024)U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.... 676 202 = 2 078 490 t/god. Proizvodnja Jalovine na godišnjem nivou: Qe_jat = Qu · kok · T,y = 2748 · 0,928 · 3587 = 9 151 558 mžčm/god. 64 DNO ETAŽE Podetaža || ii iii IV V VI VII z Materijal jalovina jalovina jalovina ugalj jalovina ugalj jalovina / h {m} 7,0 5,2 5,0 19 0,9 LI 1,5 22,6 ...
... Oi = 6600 m?/h Parametri podetaža ( – visina, s – debljina odreska): Podetaža |I li III IV V VI VII > Materijal | jalovina | jalovina | ugalj |jalovina | ugalj |jalovina |jalovina |/ h {m] 6,0 3,2 2,3 1,0 1,3 6,0 3,2 23,0 s [m] 0,7 0,7 0,6 0,7 0,6 0,7 0,7 / Konstruktivni parametri: -Prečnik radnog ...
... 234 213 mščm/god. Qe-_u = 1 530 424 t/god. Proizvodnja Jalovine na godišnjem nivou: Qe_ja = 8 141 245. mŠčm/god. 66 VRH ETAŽE Podetaža I II III IV / bJ Materijal jalovina ugalj jalovina jalovina jalovina / h|m| 1,6 3,5 6,4 6,0 6,0 23,5 s [m} 0,7 0,5 0,5 0,6 0,6 / hre, ml | ae, ["] ...Dušan Stanisavljević. Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno, 2024
-
Geotehnički uslovi odlaganja jalovine površinskog kopa Kostolac
(2003)Geotehnički uslovi odlaganja jalovine površinskog kopa Kostolac, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2003
-
Uticaj promena fizičko mehaničkih karakteristika jalovine usled odlaganja na stabilnost odlagališta površinskih otkopa
Radmilo Obradović (1978)Radmilo Obradović. Uticaj promena fizičko mehaničkih karakteristika jalovine usled odlaganja na stabilnost odlagališta površinskih otkopa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1978
-
Iznalaženje optimalne linije provirnih voda u funkciji granulo sastava flotacijske jalovine rudnika Bučim"-Radoviš"
Stojadin Pavlović (1985)Stojadin Pavlović. Iznalaženje optimalne linije provirnih voda u funkciji granulo sastava flotacijske jalovine rudnika Bučim"-Radoviš", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1985
-
Proces habanja elemenata sistema hidrauličkog transporta jalovine u flotaciji Badovac" i izbor metoda održavanja"
Veselin Batalović (1987)Veselin Batalović. Proces habanja elemenata sistema hidrauličkog transporta jalovine u flotaciji Badovac" i izbor metoda održavanja", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1987
-
Doprinos metodologiji izbora tračnog transportera za odvoz jalovine od bagera glodara u uslovima naših površinskih otkopa lignita
Dušan Stojanović (1980)Dušan Stojanović. Doprinos metodologiji izbora tračnog transportera za odvoz jalovine od bagera glodara u uslovima naših površinskih otkopa lignita, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1980
-
Proučavanje dejstva promena odnosa dužine cilindričnog i koničnog dela hidrociklona na njegov rad kao klasifikatora |zgušnjivača i pretkoncentratora na jalovini flotacije Majdanpek
Slaven Deušić (1982)Slaven Deušić. Proučavanje dejstva promena odnosa dužine cilindričnog i koničnog dela hidrociklona na njegov rad kao klasifikatora |zgušnjivača i pretkoncentratora na jalovini flotacije Majdanpek, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet : Smer za PMS, 1982
-
Reciklaža i ponovna upotreba flotacijske jalovine rudnika „Rudnik“ u cilju osvajanja tehnoloških postupaka prerade sekundarnih sirovina u Srbiji – projekat iz programa Prizma (2024-2026) - REASONING
Dragan S. Radulović, Jovica Stojanović, Grozdanaka Bogdanović, Vladimir Simić, Milena Kostović, Vladimir Jovanović, Dejan Todorović, Branislav Ivošević (2023)Velike količine flotacijske jalovine stvaraju se u Srbiji (preko 20 Mt), kao i u svetu (20.000-25.000 Mt). Zbog zaostalih teških metala (Pb, Cu, Fe i Zn...) ona predstavlja potencijalno opasni otpad koji bi trebalo zbog vrednosti plemenitih i obojenih metala u njoj reciklirati. Na Rudniku „Rudnik“ svake godine se generiše oko 250.000 t, flotacijske jalovine, od 1953. god. oko 11 Mt. Naučno istraživačkim radom i obavljenim ispitivanjima u okviru Projekta-REASONING (2024.-2026.) dobiće se rezultati i osvojiće se nova inovativna rešenja ...Dragan S. Radulović, Jovica Stojanović, Grozdanaka Bogdanović, Vladimir Simić, Milena Kostović, Vladimir Jovanović, Dejan Todorović, Branislav Ivošević. "Reciklaža i ponovna upotreba flotacijske jalovine rudnika „Rudnik“ u cilju osvajanja tehnoloških postupaka prerade sekundarnih sirovina u Srbiji – projekat iz programa Prizma (2024-2026) - REASONING" in X Kolokvijum o pripremi mineralnih sirovina, Univerzitet u beogradu, Rudarsko-geološki fakultet,08.12.2023, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet (2023)
-
Испитивање могућности флотирања церузитне руде из лежишта Олово - БиХ
Славко Тодић (2024)Овај завршни рад заснива се на испитивању могућности флотирања церузитне руде из лежишта Олово - БиХ. У циљу свеобухватног испитивања и добијања што прецизнијих резултата, у општем делу рада представљени су географски положај и историјат, како рудника, тако и општине Олово, затим геолошка грађа подручја, минерални састав лежишта и његове структурно-текстурне карактеристике. Такође, у овом делу рада дат је и кратак увид у минералошку анализу руде из лежишта Олово, те опште карактеристике корисних минерала церузита/англезита и калцита као основне некорисне ...... d9I , u legenda: _ e o tehničke pozicije optemoe d .. tehnološki tok pulpe — , |0 as pozicije uzimača uzoraka —— * Eaad(uaz, će!. koncentrat | Jalovina) A PAAA ” ! VARIJANTA vito a dye provevnc površine - HH VARIJANTA vito a jednom prosenom površinom i hidrociklonom Ciuuka 21 Texno.tonurtka mteMa ...Славко Тодић. Испитивање могућности флотирања церузитне руде из лежишта Олово - БиХ, 2024
-
Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“
Siniša Bujišić (2024)U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...... vlasništvu kopa i angažovani su na otkopavanju i Jalovine i rude. Sistem_1 angažovan je za otkopavanje rude ı Jalovine, a Sistem_2 angažovan Jje samo na otkopavanju Jalovine. U ovom diplomskom radu Je stavljen akcenat na utovar i transport jalovine i rude za period od 6 do 10 godine, pa se analiziraju ...
... 10:18:10 Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“ Siniša Bujišić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“ | Siniša Bujišić ...
... Sdaaaaaaaaaadd a aaaaiaiaeeea a iii iiiaaaaeeeoiiiiiiiitH 49 Slika 5.3 Transportna trasa za Fazu 1, jalovinu, Južno odlagalište, od 6-10 godine... Slika 5.4 Transportna trasa za Fazu 2, jalovinu, Severno odlagalište, od 6-10 godine.......... 54 Slika 5.5 Uprošćena tehnološka šema rada za Sistem_ ...Siniša Bujišić . Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, 2024
-
Optimizacija sistema transporta jalovine na površinskom kopu Buvač
Malbašić Vladimir, Stevanović Dejan, Čelebić Miodrag. "Optimizacija sistema transporta jalovine na površinskom kopu Buvač" in Tehnika no. 4, Beograd:Savez inženjera i tehničara Srbije (2012): 545-552
-
Formiranje jalovišta “Pekina glavica” za deponovanje filtrirane flotacijske jalovine
Torbica Slavko, Knežević Динко, Hadži-Niković Gordana. "Formiranje jalovišta “Pekina glavica” za deponovanje filtrirane flotacijske jalovine" in Tehnika -Rudarstvo, geologija i metalurgija 64 no. 1, Beograd, Srbija:Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd (2013): 39-45
-
Uticaj flokulacije na osobine hidrociklonirane flotacijske jalovine
Knežević Dinko, Čaki Laslo, Nišić Dragana, Miković Branislav. "Uticaj flokulacije na osobine hidrociklonirane flotacijske jalovine" in Tehnika -Rudarstvo, geologija i metalurgija 65 no. 6, Beograd, Srbija:Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd (2014)
-
P-T analiza RMU Bitola – krupne klase
Nemanja Dobrosavljević (2024)Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans... kraju se svaka klasa krupnoće zasebno tretira radi dobijanja čistog uglja i Jalovine. Ako je tehnološki predviđeno ı izdvajanje međuproizvoda, on se po pravilu dodatno usitnjava i ponovo vraća u proces. Flotacijska koncentracija uglja Ovaj tip pripreme uglja se ređe primenjuje. Tehnologija ...
... ona pada na sito za otkapavanje (poz. 17) i ona predstavlja krupnu jalovinu. Na ovo sito dolazi i pesak hidrociklona (sitna jalovina) gde se odvodnjava zajedno sa krupnozrnom jalovinom. Kada se otkloni višak tečnosti, skupna Jalovina odlazi trakom (poz. 18) na deponiju. Prvo vibro sito (pozicija ...
... uglja iz njegovih ležišta uvek je praćenja pojavom nceke količine jalovine. Važno je napomenuti da Jalovina nije striktno vezana samo za površinsku eksploataciju ugljeva već se pojavljuje i u podzemnoj eksploataciji. Količina jalovine u otkopanom uglju zavisi od nckoliko uticaja ali su najbitniji ...Nemanja Dobrosavljević. P-T analiza RMU Bitola – krupne klase, 2024